АНДРИЈЕВИЦА

Општина Андријевица налази се у сјевероисточном дијелу Црне Горе, на граници са Албанијом и представља изразито планинско подручје јер се налази на надморској висини између 760 и 2.400 метара.

Окружена је високим планинама – Комовима, Бјеласицом и Проклетијама, које чине природни оквир ове општине. Међу њима се прожима, као нит, долина Лима која има улогу спајања ових разноврсних простора, па са њом чине јединствену географску цјелину.

Према подацима пописа из 2003. године у Андријевици је живјело 6.384 становника, док према подацима из 2011. године у Андријевици живи 5.071 становника.

Општински центар, град Андријевица, је релативно младо насеље, јер њени први зачеци почињу тек средином XIX вијека. Али, Андријевица представља културну и образовну престоницу овог дијела Полимља.

RTCG, emisija „Pečat“: Andrijevica

Смјештена на тераси изнад Лима, она данас сама по себи представља културно – историјски споменик са својом јединственом архитектуром.

У самом граду налази се и спомен парк Књажевац гдје се као својеврсни мост времена преплићу вјекови и догађаји и причају нам преко споменика наслоњених један на други својеврсну историјску причу овог краја.

Комплексом доминира црква Светог Арханђела подигнута 1887. године у славу 10. годишњице битке на Морачи, када је Књаз Никола положио камен темељац и дао помоћ изградњи цркве.

Уз прву државну школу (1863.г.) цркву (1887.г.), биоскоп и читаоницу (1892.г.) одвијао се културни и образовни живот овог среског мјеста до шездесетих година овог вијека.

Губљењем статуса општине (1960.г.) и проласком новог пута према Плаву остаје се без јединог културног објекта у граду.

Andrijevica 1904. godine

Данас се, после повратка статуса општине, културно-забавни живот организује у оквиру дјелатности ЈУ „Центар за културу и спорт“ основане 1994. године.

Од марта 2008. године, „Центар за културу и спорт“ дјелује у новоотвореној згради Дома културе, која је изграђена после више од 30 година, гдје у новим условима уз помоћ плејаде истакнутих пјесника, сликара, музичара и љубитеља ове средине у току цијеле године организују се низ културно забавних манифестација, изложби, концерта, поетских вечери.

Централна манифестација у оквиру ових активности су свакако „Андријевачки дани културе“ који сваког јула, у част Дана општине, својим садржајима претендују да обогате живот својим житељима и гостима.


Андријевачки дани културе 2016, Фото: Општина Андријевица http://opstinaandrijevica.me

У оквиру „Центра за културу“ дјелује и Градска библиотека и читаоница која ове године која броји више од вијека постојања.

Центар је и издавач часописа „Времекази“, осмишљеног као специјалан водич кроз прошлост, садашњост, а ка будућносоти ових простора у културно–образовном смислу.


Спомени На Претке и Прошлост Васојевића (Времекази), Извор: scribd.com

Многи познати писци и књижевници рођени су у овом граду. Један од њих је и Михаило Лалић, књижевник, добитник највећих југославенских награда, који је рођен у селу Трепча. У његовом родном мјесту се данас налази његова спомен кућа. Осим Михаила Лалића, Андријевица је дала и великане као што су Чедо Вуковић, Радован Зоговић, и многи други.


Михаило Лалић, Фото: Стеван Крагујевић, Wikipedia

Андријевица је у свијету позната и по некадашњим фудбалерима славног турског великана Галатасраја. Наиме, почетком XX вијека, браћа Мило и Павле Бакић, поријеклом из андријевачког села Забрђе отишли су у Турску, и заједно са још 11 другова основали Фудбалски клуб Галатасарај. Многи сматрају да је Мило Бакић најбољи фудбалер Галатасараја свих времена.


Galatasaray Star Logo, Фото: Wikipedia

Простор општине Андријевица био је друштвено, политички и економски активан почев од најстаријих времена.

Археолошким испитивањима Завода за заштиту споменика са Цетиња 1956. године, установљено је да трагови материјалне културе из доба неолита постоје у овој котлини. Сем тога пронађени су и трагови илирске материјалне културе, па се може претпоставити да је и околина Андријевице била екуменски простор свих старих народа.

Откривени су и бројни локалитети римских насеобина не само у Иванградској котлини гдје је постојао римски град Муниципиум, већ и у околини Андријевице. На римским некрополама нађено је више споменика. Нарочито је добро очуван споменик у селу Забрђу испод Жољевице.

Јапан у Андријевици

Југозападно од Андријевице, у селу Божићу налази се узвишење Граце, гдје је у Средњем вијеку постојао град-тврђава, као што и само име говори. И данас је примијетан простор гдје је била тврђава која је имала стратегијски значај на раскрсници путева уз ријеку Лим и њену притоку Злоречицу. Ови путеви су били саставни дио главног пута између старе Рашке и Зете.

Бројни средњовјековни споменици: хрисовуље, акти, љетописи, типици и записи, забиљежили су повећи број села која се и данас налазе у залеђу Андријевице и која су без сумње старија од саме варошице.


Андријевица, Фото: Општина Андријевица http://opstinaandrijevica.me

Забиљежено је да је овај крај био густо насељен српским живљем и у доба Немањића, а да је гравитациони центар био Будим град у Будимљанској Жупи, 15 километара удаљен од Андријевице и њене околине.

По Римској повељи из XIII вијека, Комска Жупа и дотичне жупе припале су Растку Немањићу и потомцима Мирослава Немањића, па је његов син Андрија, захумски кнез подигао у своју славу цркву у Међуречју (данашња стара Андријевица). Црква „Андријевна“ имала је радионицу резбареног карактера али је доласком Турака више пута спаљивана, рушена и обнављана да би коначан разор доживјела 1765. год. за вријеме похода Кариман–паше који је спалио сва села у Комској Жупи.

У каснијем периоду (1853. године), старо ратничко српско племе Васојевићи подизало је често устанке против турске власти, почело је и да развија насеље око цркве „Андријевне“ по којој је и добила име ова варошица. Године 1858. истакнути војвода племена Васојевића, Миљан Вуков, проглашава Васојевиће саставним дијелом Црне Горе.


Војвода Миљан Вуков Вешовић 1820 – 1886, Фото: http://draganvulicvasojevic.blogspot.com/2014/03/blog-post_26.html

Од 1878. године, Андријевица постаје главно политичко јегро за читаву сјеверну Црну Гору.

У Андријевицу долазе и српски емигранти на савјетовање и ради примања оружја. То је допринијело развоју краја, а и варошице тако да је већ 1882.год. у њој било 20 кућа. У ово вријеме она се развија у више праваца. Сем војничке функције она стиче административно-управну, трговачку, а отварањем школа и просвјетно-културну функцију.

Тако је Андријевица до 1912. године, ширећи се уз главни полимски пут на флувијално глацијалној тераси изнад Лима, добила физиономију варошице. Развој краја и варошице бива прекинут током Балканског и Првог светског рата, да би тек после ослобођења од Аустроугарске настао њен значајан процват. Одмах после Првог светског рата, Андријевица је најприје била окружно мјесто са четири среза: Андријевачки, Краљски, Љеворечки и Плавско–Гусињски.


Андријевица, Фото: Major Spaits, Wikimedia

Укидањем округа од 1921. године она постаје средско мјесто за све поменуте срезове. И после Другог светског рата у Андријевици је било сједиште среза све до 1951. године, захватајући велико гравитационо подручје: Лијеву Ријеку, Матешево, Баре Краљске, Плавско–Гусињску котлину, Требачко-Шекуларску општину и наравно садашње подручје општина. У вријеме између два свјетска рата доживљава најзапаженијни развитак. Постаје главни, административно управни, привредни, културни и образовни центар сјевероисточног дијела Црне Горе.

Законом о основама друштвеног и политичког уређења Народне Републике Црне Горе од 22 јула 1957. године, укинути су срезови и престала је да постоји 1. јануара 1958. године.


Спомен парк Књажевац, Фото: Wikipedia

Од тада је Андријевица била општина све до доношења новог Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на општине. Тим Законом 15. априла 1960. године, изгубила је и статус општине, њена територија подијељена је и уступљена сусједним комунама, а све административно управне функције, привредни, образовни у културни субјекти прикључени Беранској општини.

Тачно након 30 година од укидања општине Скупштина Републике Црне Горе поново је доношењем измјена и допуна Закона о територијалној подјели Црне Горе на општине, вратила статус општине и овој средини, па је 1991. год. поново формирана општинска Скупштина и њени извршни органи локалне власти.

Andrijevačke kafane

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ
ОПШТИНА АНДРИЈЕВИЦА +382(0) 51/230-690
ХИТНА ПОМОЋ 124 ИЛИ +382(0) 51/243-094
ПОЛИЦИЈА 122 ИЛИ +382(0) 51/243-092
ВАТРОГАСЦИ 123 ИЛИ +382(0) 51/243-044
ДОМ ЗДРАВЉА +382(0) 51/243-094 ИЛИ jzudza@t-com.me
ЕЛЕКТРО-ПРИВРЕДА ЦГ +382(0) 51/243-306
КОМУНАЛНО +382(0) 51/243-002 ИЛИ jskpandrijevica@gmail.com
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА +382(0) 51/244-345 ИЛИ 1vodovodikanalizacija@gmail.com
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА +382(0) 51/243-113 ИЛИ toandrijevica@gmail.com
https://www.facebook.com/opstina.andrijevica/

TO Andrijevica

О Андријевици

Advertisements
;)