БАР

Општина Бар је приморска административно-управна област Црне Горе, са седиштем у граду Бару. Барско копнено подручје има површину од 506 km², а највиша тачка општине је планина Румија на надморској висини од 1596 метара.

Град маслина, мандарина и шипка, луке и жељезнице, на обали мора у подножју планине Румије, Бар је својеврсна капија Црне Горе. Не може се прецизно рећи када је настало прво насеље на простору Бара, али археолошки налази потврђују да је на овима просторима било живота још у праисторијско, илирско, грчко и римско доба.

Само стара маслинана у Мировици (чија се старост процјењује на више од 2000 година) представља споменик природе који свједочи да је и прије Христа на овим просторима било организованих насеља. Некада су се под овом маслином окупљале завађене породице и ту се мириле – отуда и назив Мировица.

Поријекло његовог имена различито се тумачи. У италијанским и енглеским списима, Стари Бар је познат под називом Антивари, док је у латинском језику називан и Антибариум, грчки назив му је Антибареос, а словенско име – Бар.

Историја Бара је бурна и занимљива, „славна“ али неријетко и трагична.

По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили“ Римљане који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар.

Један од најстаријих споменика на овом подручју, и уједно најстарији хришћански вјерски објекат у Црној Гори, је барски триконхос из 6. вијека, чији се остаци налазе у центру града.

Почетком 7. вијека насељавају га Словени. У 9. вијеку био је у рукама зетских владара који су основали прву словенску државу под Винзантијом на овим просторима. Пријестоница кнеза Владимира била је у Крајини (Острос).

На само неколико километара од градског језгра, на полуострву Ратац, сл. 8 манастир богородице ратачке између Бара и Сутомора, налазе се остаци великог манастирског комплекса Богородице Ратачке који је припадао бенедиктинском реду, а претпоставља се да је основан у 9. вијеку.

Током 11. вијека он постаје престоница слободне српске државе у Зети под Стефаном Војиславом и Михајлом, да би крајем истог вијека постао седиште самосталне црквене организације у оквиру католичке цркве знане као Барска надбискупија.

Средином 11. вијека припао је Дукљи, а послије, до 1183. године опет Византији, када је са осталом Зетом ушао у састав дрзаве Немањића. Под влашћу српске династије Немањића био је до 1360. године. За то вријеме доживљава свој највећи процват.

Имао је градску аутономију, статут, грб и свој новац. Стеван Немања Првовјенчани у биографији свога оца помиње „Славни град Бар“ и то је први записани, словенски, назив града.

У Бару је у 12. вијеку настао чувени „Љетопис попа Дукљанина“ или „Барски родослов“, литерарно-историјски спис, најстарији документ те врсте у култури Јужних Словена. У њему је изложено народно казивање и историјске легенде од доласка Словена до средине 12. вијека, задржавајући се највише на прошлости Дукље (Зете).

Шездесетих година 14. вијека, Бар прихвата врховну власт Балшића, чија је породица стварала самосталну територију у области Скадра. Јелена, Ђурађева удовица и Балша III Бар сматрају својом пријестоницом.

Почетком 15. вијека, почињу времена ратова и обласних господара. Бар прелази из руку у руке: од 1404. године у рукама Млечана, од 1412. године поново у рукама Балшића, од 1421. године под патронатом деспота Стефана Лазаревића, а од 1427. године под патронатом деспота Ђурђа Бранковића – када Бар поново бива пријестоница Зете.

Недалеко од Сутомора налази се и дјелимично очувана тврђава Нехај, коју су користили и Млечани и Османлије. Као утврђени млетачки град, Нехај се у писаним изворима први пут помиње у 16. вијеку као Фортезза деи Спизи.

Већ 1443. године, Млечани коначно освајају град са приобалним крајевима, одузевши га од Стефана Вукчића Косаче, да би га Турци освојили 1571. године.

Зачеци туризма на подручју барске општине датирају још из 18. вијека, када су чари села Горња Брца и данашњег Сутомора откриле, ни мање ни више, него млетачке контесе.

Под турском влашћу остаје 307 година, све до 1878. године, када град ослобађају Црногорци. Приликом ослобађања, Бар је прилично порушен. Временом се велики дио становништва сели уз саму обалу мора, гдје је почетком 20. вијека настао прво Пристан, а онда утемељен нови град.

Од културно-историјских споменика у Бару засигурно највише пажње привлачи дворац краља Николе из 19. вијека. Изграђен непосредно уз морску обалу, данас је дом Завичајног музеја у коме су похрањени најзначајнији археолошки налази са овог подручја. У музеју је сачуван оригиналан изглед неких просторија, а окружен је прелијепом ботаничком баштом у којој је, још у доба краља Николе, посађено дрвеће са свих страна свијета.

Блага медитеранска клима, љековитост морске воде и пјешчаних плажа, изузетна архитектонско-амбијентална цјелина овог мјеста, палате урађене од камена и украшене детаљима од кованог гвожђа, након монденског свијета средином 18. вијека, пружиле су одмор првим организованим групама туриста 1890. године из садашње Ческе и Словачке.

Министарски савјет Књажевине Црне Горе 1908. године донио је одлуку да се нови град чија је изградња управо почињала, назове Бар. Године 1909. изграђен је први туристички објекат у Бару, хотел “Марина”, који је служио за потребе италијанске морнарице. Овај хотел имао је 60-ак различитих просторија и био је у функцији до 1947. године.

Као и у осталим приморским градовима до 1918. године над Баром је била успостављена Аустро-Угарска управа. По ослобођењу од Аустро-Угарске, Бар се све до 1941. године, налази у саставу Краљевине Југославије (држава Срба, Хрвата и Словенаца).

Други свјетски рат (1941 – 1945) Бар је провео под туђинском влашћу. Баром су тада управљале италијанска и њемачка војска. Борећи се против окупатора партизанска војска је ослободила Бар у новембру 1944. године. Од Другог свјетског рата, па све до 1991. Бар се налазио у саставу Социјалистицке Федеративне Републике Југославије.

Изградњом пруге Бар – Титоград 1957. године почиње развој викенд туризма, односно, градња викенд кућа. У том периоду гради се и први друштвено-туристички објекат, одмаралисте Синдиката Црне Горе, на чијем мјесту је касније направљен хотел „Јужно море“. У наредним деценијама, долази до експанзије туризма и пораст броја хотела. А 60-тих година 20. вијека Бар се развијао и као познати лучки центар Црне Горе и бивше Југославије.

Широки булевари украшени палмама, олеандрима те другим егзотичним медитеранским дрвећем које се чува и његује, учинили су да је неколико година за редом (највише у последњој деценији 20. вијека) Бар проглашаван за најчистији град у Савезној Републици Југославији. Такође, Бар је данас осим по лучком, поморском и жељезничком саобраћају, познат и по развоју туризма, привреде и спорта.

Пријатна медитеранска клима привлачи велики број туриста сваке године. Са просјечних 270 сунчаних дана годишње, Бар је један од најсунчанијих градова Медитерана. 44 км морске обале, од којих више од 9 км чине плаже, 67 км обале Скадарског језера и планински масив који раздваја ове двије велике водене површине, чине Бар идеалним одредиштем како за туристе који желе да се одморе на прелијепим плажама и уживају у нетакнутој природи, тако и за оне који хоће да обиђу бројне културне и вјерске споменике или да свој одмор активно проведу бавећи се бројним спортским активностима.

Скадарско језеро је највеће језеро у Црној Гори и на Балканском полуострву. Према годишњим добима мијења величину, у просјеку је површине 369,7 км² , а воде прима из много ријека. Отиче ријеком Бојаном у Јадранско море.

Језеро је пуно острва и полуострва на којима се налазе трагови историје и вриједна културна баштина: Жабљак (15. вијек) – пријестоница некадашње Зете, Лесендро – тврђава на стијени усред језера, тврђава Грможур. Бистра вода и очувани амбијент омогућили су развој изузетно богатог еко-система. Ово је једино станиште пеликана на југу Европе.

Барска ривијера данас располаже са око 4.000 смјештајних јединица у хотелима, око 2.000 лежаја у туристичким насељима, око 1.000 лежаја у одмаралиштима и преко 25000 лежаја у приватном смјештају.

У барску луку је 11.10.2014. године, у организацији компаније Контејнерски терминал и генерални терети (КТГТ), први пут упловио крузер, брод МС Берлин.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ
ОПШТИНА БАР +382(0) 30/311-611
ХИТНА ПОМОЋ 124
ПОЛИЦИЈА 122
ВАТРОГАСЦИ 123
ДОМ ЗДРАВЉА +382(0) 30/311-001
ЕЛЕКТРО-ПРИВРЕДА ЦГ +382(0) 30/316-534
КОМУНАЛНО +382(0) 30/313-957
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА +382(0) 30/312-043
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА +382(0) 30/311-633

У Бару

Advertisements
;)