ИНТЕРВЈУ Драган ЛЕКОВИЋ: Умјетност је апсолутна љубав

 

РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић

“Умјетност смирује наше супротности, наш очај и нашу луду ватру која је вјечност“ (Шиме Вучетић)

Признајем – најбоље се осјећам у друштву умјетника и оних који су бескрајно заљубљени у умјетничка стваралаштва. И није само зато што их бије глас “вјечита ђеца“, већ и због начина на који говоре о свом стваралаштву – поносно, страствено, посвећено, њежно, снажно, опојно, “питко“, магично…

Вјерујем да се људски ум и дух најбоље развијају, његују и поштују уз помоћ умјетничких дјела која, како је опште познато, непрекидно “хране“, оплемењују и регенеришу.

Овај интервју биће интересантан свим радозналим, креативним, увијек у покрету, незаустављивим и беспомоћно заљубљеним у књиге, филмове и музику јер је мој данашњи саговорник управо неко ко је све горе наведене карактеристике саткао у једну лијепу причу звану портал “Арт мозаик“. Ријеч је о његовом оснивачу Драгану Лековићу.

Драган је у ту “мисију“ кренуо искључиво из чисте љубави и жеље да умјетност пренесе на своје окружење, да укаже како се лијепом ријечју, пјесмом, филмом, стихом, цитатом… могу градити и спајати људи разних карактера и размишљања и то у временима новокомпонованих вриједности.

Саговорник портала Црна Гора: Драган Лeковић

 “Суштина умјетности је у њеној ‘заразности’. Ако се посматрачи умјетности заразе осјећајима које је аутор осјећао док је стварао дјело, то је умјетност“ (Лав Толстој). Када сте се Ви први пут њоме заразили. Који вид умјетности Вас је највише фасцинирао?

Још у дјетињству сам био фасциниран филмом односно музиком, а та се љубав касније још више развила и претворила у праву страст чинећи од мене пасионираног филмофила односно музикофила. То је достигло толике размјере да сам постао колекционар 20.000 филмова и ко зна колико музичких дискова.

Књижевност се ту провлачила повремено, зависно од тога колико сам имао слободног времена ван занесености филмом односно музиком. Када смо код Толстоја, надовезао бих се да сам у периоду одрастања и сазријевања био под утиском његовог бесмртног дјела “Рат и мир“ и себе дефинитивно проналазио у неким особинама Пјера Безухова.

Портал “Арт Мозаик“ је засигурно право медијско освјежење. Многи читаоци су констатовали да сте се појавили као једна културолошка искра која је на софистицирани начин “запалила“ знатижељу како умјетничким душама тако и онима који то нијесу.

Анри Матис је једном истакао да “креативност захтијева храброст“. Како је почела “Арт Мозаик“ прича. Колико је она захтијевала цитирану Матисову мисао?

Мјесецима сам систематски наговаран од пријатеља новинара и разних других људи да своју љубав према умјетности преточим у виду блога или неког сајта. Био сам врло сумњичав према тој идеји из простог разлога што сам био потпуно неупућен како све то функционише. Нијесам имао никаква искуства у раду на сајтовима и то је трајало док ме je моја другарица, новинарка “Вијести“ Дамира Калач, коначно убиједила да кренем у ту причу.

Она ме је упутила шта је потребно за сајт, одрадила је технички дио и прича је започела 11. новембра прошле године. Дакле, Матис је дефинитивно био у праву када је рекао да “креативност захтијева храброст“, само што, кад сам ја у питању, било потребно више наговарања (смијех).

Драган Лековић

На порталу се ређају разни едукативни текстови, биографије великана умјетности, текстови о најбољим односно најзначајнијим филмовима, музичким албумима, разноразне информације везане за умјетност… На који начин радите селекцију шта ће тога дана “осванути“ на порталу?

Што се тиче биографија, селекцију радим зависно од тога на који је дан рођен неки великан умјетности, а почињем од средњег вијека па их редом постујем у једном док не стигнем до краја 20. вијека. Најбоље филмове свих времена, што свјетске што наше, постављам по званичним листама Америчког филмског института, познатог британског часописа “Сигхт & Соунд“ и листама Yу Кинотеке односно бившег хрватског часописа “Холлywоод“.

Најбоље музичке албуме постављам на основу званичне листе легендарног магазине Роллинг Стоне “500 најбољих албума свих времена“, односно књиге “Yу 100: Најбољи албуми југословенске роцк и поп музике“.

 “Арт Мозаик“ је недавно, пјесничком вечери, прославио свој први рођендан у Мултимедијалној сали КИЦ-а “Будо Томовић“. Дакле, поред тога што афирмишете умјетност, настојите да окупите умјетнике и да их упутите једне на друге, да се подржавају и размјењују мишљења, да буду синергични. Колико је тешко окупити све пјеснике и свакодневно презентовати њихово стваралаштво?

Oкупити пјеснике је заиста тешко из разлога што свако има своје послове и обавезе. Међутим, мене је мајка родила тврдоглавог и упорног па сам истрајан у томе да окупим оне којима је лијепо да буду у окружењу сличних креативаца, пјесника како на “Арт мозаик“-у тако и на пјесничким вечерима које организујем. Синергије и обостраног подржавања на заједничким дружењима не фали, то знају и виде они који дођу на пјесничке вечери.

Пјесничко вече, Културно информативни центар “Будо Томовић“

Вјерујем да када се људи у континуитету квалитетно провоцирају умјетничким “производима“, таква дешавања морају постати њихова навика. Скрене пажњу знатижеља, хоће да виде, чују, окусе све то. Шта мислите, који је најбољи начин да се приђе публици, повећа број љубитеља квалитетне музике, књижевних, ликовних или неких других умјетничких дјела, а остати у домену умјетности?

Једини могући начин је полако, не пресијом, притиском да неко “на силу“ заволи нешто што му се на “први поглед“ не свиђа. Потребно је наступати што интересантније и са добро осмишљеном рекламом и дефинитивно бити упоран иако у почетку све то изгледа практично немогуће.

Колико су Црногорци наклоњени умјетничким дешавањима и култури уопште?

Наклоњени су онолико колико имају времена од свакодневних стресова у тешкој свакодневици. Реално, поред свих проблема које имамо, у сваком сегменту друштва, тешко је очекивати не знам какву превелику наклоњеност умјетничким дешавањима.

Често обилазим разноразна умјетничка дешавања и углавном видим исте људе. То није случај само са Подгорицом већ и са другим градовима Црне Горе. Волио бих да се умјетности окрену и они који до сада нијесу били њени љубитељи јер је умјетност уточиште и сугурна лука.

Драган и пјесникиња Љубица Петровић Косор

Које бисте умјетнике истакли. Ко су били умјетничке фасцинације Вашег дјетињства, а који су оставили утисак у посљедње вријеме?

Као многи други, и ја сам био опчињен вокалном интерпретацијом и понашањем на сцени Фредија Меркјурија, док ми је на другој страни Елвис Присли био нешто непревазиђено по вишеструком таленту који је посједовао. Наравно, ту су и “Битлси“. Како сам бивао старији, зрелији, смртно сам се заљубио у “Пинк Флојд“, а како сам се приближио 30-тим “открио“ сам џез и та ме љубав држи и даље.

Што се тиче моје друге љубави – филма, истакао бих (још једна повезница са музиком)глумца Џин Келија, невјероватно свестраног умјетника, Ал Паћина, Џека Николсона, Дастина Хофмана, Де Нира, Вуди Алена и Иствуда. Од глумица Вивијен Ли, Елизабет Тејлор, Дебору Кер, Ингрид Бергман, Џуди Гарланд, Мишел Фајфер и Никол Кидман.

Од филмских редитеља на апсолутно првом мјесту Стенли Кјубрик, а затим Тарантино, Бергман, Спилберг, Форман, Хјустон и Дејвид Лин. Од књижевника, класика: Достојевски односно Толстоја,а од наших Иво Андрић и Меша Селимовић.

 Који су даљи планови “Арт Мозаикa“?

Много тога ми је у мислима, али реализација тог “много“ зависи и од помоћи са стране јер немам финансијских могућности да то испратим. У току године, организацију пјесничких вечери и промоције књиге “Маги – као да је била некад“, познатог рок новинара Душана Весића, реализовао сам захваљући материјалној помоћи пријатеља.

Дефинитивно ћу наставити с оним што радим од самих почетака сајта, дакле промовисање и популарисање младих, талентованих умјетника посебно пјесника. Помагаћу им око штампања и издавања књига јер имам добру сарадњу са пар наших издавачких кућа са којима очекујем још више заједничких пројеката. Наставићу и са организовањем пјесничких вечери, односно промоцијама нових књига у име “АРТ мозаика“.

У складу с тим, позивам све љубитеље поезије да дођу на промоцију трилогије збирке поезије нашег познатог пјесника Данила Ломпара, КИЦ “Будо Томовић“ , 12. децембра у 19 сати.

Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://crna.gora.me/author/mila/

 

Advertisements