БОЈАНА ЈОКИЋ, ПРЕДСЈЕДНИЦА ЛГБТ ФОРУМА ПРОГРЕС, У ИНТЕРВЈУУ ЗА ПОРТАЛ ЦРНА ГОРА: Држава се цјењка са правима ЛГБТQ заједнице

ФОТО: Ведран Илић

Данас разговарамо са Бојаном Јокић, предсједницом ЛГБТ Форума Прогрес. Госпођо Јокић, хвала на издвојеном времену. Реците нам на почетку, шта је тачно предвиђено Нацртом закона о животном партнерству особа истог пола? Посебно ме интересује одредба по којој ће хомосексуални парови моћи заједнички да се брину о дјеци једног од партнера уколико их он има. То је новина која изазива доста полемика у јавности.

Када говоримо о Закону о животном партнерству особа истог пола, односно његовој тренутној радној верзији, оно што могу да кажем јесте да ће он у једном дијелу да садржи елементе који су стандардни за овакав тип закона, а који се односе на забрану и заштиту од насиља, заштиту од дискриминације, техничке појединости везане за сам процес склапања животног партнерства, те принципе везане за вођење матичног регистра. У овом дијелу нема великих изненађења јер је он суштински више техничке природе.

Међутим, у наставку овог Нацрта закона, како је он сада постављен, обрађена су конкретна питања од значаја за свакодневни живот и односе истополних парова, као што су питања издржавања, заједничке имовине, здравственог и пензионог осигурања, наслеђивања, стицања боравишне дозволе и црногорског држављанства, социјалне и дјечије заштите, као и старатељства над дјецом коју један (или оба) од животних партнера има. За неке од ових области, као што су питања социјалне и дјечије заштите или пензије, чека се изјашњење ресорних министарстава, док је за неке области извјесно како ће бити формулисане – примарно мислећи на чињеницу да животним партнерима који немају црногорско држављанство неће бити омогућено стицање боравишне дозволе и у крајности црногорског држављанства на основу партнерског статуса.

Коначно, када говоримо о питању бриге о дјеци, као теми која је итекако поларизовала црногорску јавност посљедњих дана, а која није сасвим прецизно искомуницирана од стане појединих медија, морам да нагласим да у овом тренутку засигурно не можемо да говоримо како ће ово питање бити регулисано у коначној верзији овог Закона, јер се приступи и виђења стално мијењају и коригују, у зависности од инпута и коментара које Радна група добија од ресорних министарстава. Очекујемо да ће истополним паровима који склопе животно партнерство бити омогућено да воде рачуна о дјеци својих партнера без препрека и ограничења, како и приличи једној породици. Овдје морам да нагласим да је готово сигурно да Закон истополне парове неће видјети као породицу, већ као „заједницу особа истог пола“, што је крајње дехуманизујуће и дискриминаторно према истополним паровима у Црној Гори.

Недавно сте изјавили да ће „животни партнери имати много мањи обим права у односу на брачне другове. У тренутном нацрту, могу слободно да кажем, то је неких 50 процената мање права, што у великој мјери обесмишљава идеју и концепт једнакости свих грађана и грађанки ове земље.“ Која су то конкретно права која су животним партнерима највише угрожена? Поменули сте да су то, прије свега, право на усвајање дјеце и хранитељство.

Да, у потпуности стојим при тој изјави и оцјени да је овај Закон, како је сада постављен, у бити јефтина имитација сличних европских закона који регулишу грађанска/животна партнерства. Стиче се утисак да ресорно министарство и Влада покушавају да прогурају нешто што ће да буде „ето тако“, тек да би се дало колико-толико правне једнакости истополним паровима. С једне стране, веома је добро имати било какав вид правне заштите, али с друге стране је потпуно апсурдно да држава која је „лидер у региону у области ЛГБТИQ права“ доводи себе у ситуацију да се цјењка са људским правима једне од највише дискриминисаних и најугроженијих групација у Црној Гори. Моје виђење, не само што се овог закона тиче, већ свеукупног приступа животу и раду, јесте да оно што почнемо да радимо треба да урадимо како треба и до краја, а не само да испунимо голи минимум.

Што се конкретних права тиче, онако како их сада закон поставља, она укључују питања хранитељства, усвајања дјеце, стицања боравишта и држављанства, признавања истополних бракова и заједница склопљених ван Црне Горе, питања свеукупне безбједности и сигурности ЛГБТИQ особа које склопе животно партнерство и тиме постану јавно и институционално аутовани, као и сам начин на који овај закон стигматизује, дискриминише и унижава истополне парове као заједнице које нису породица.

Овим Нацртом закона нису препознате истополне ванбрачне заједнице као што је то случај код хетеросексуалаца, тако да је склапање регистрованог партнерства услов за остваривање било ког права прописаног законом. Како то коментаришете? Да ли је то наставак дискриминације припадника ЛГБТQ популације?

Свакако да је овакав приступ, у тренутној верзији закона, додатни вид дискриминације ЛГБТИQ особа. Прије свега, морамо да узмемо у обзир чињеницу да одређен број истополних парова који живе заједно не желе да формално региструју своје партнерство, чиме је њихов однос сведен на цимере или цимерке, без обзира што они можда заједно живе пет, десет или двадесет година. Друго, сви који одлуче да региструју своје партнерство истог момента постају јавно и институционално аутовани као ЛГБТИQ особе, што у хомофобном друштву какво је црногорско само може да резултира великим бројем проблема, дискриминацијом и неријетко насиљем. За велики број људи ово је превелики ризик, који ће да их одврати од регистровања партнерства и остави их незаштићене у очима закона Црне Горе. Коначно, не можемо а да не стекнемо утисак да, стварањем оваквог закона, ресорно министарство и Влада желе да банализују односе који постоје између истополних партнера и још једном нас употријебе како би испунили обавезу која им је дата од стране ЕУ, без озбиљног разматрања посљедица које ће овај закон да има. Страх ме је да ће он само да допринесе повећању степена хомофобије, продуби јаз и отклон јавности који постоји према ЛГБТИQ заједници и на концу негативно утиче на степен насиља над ЛГБТИQ особама и дјела почињених из мржње.

Како овај акт регулише питање имовинских односа између животних партнера? Да ли су они изједначени са брачним супружницима? Да ли је ово законско рјешење у складу са прописима и стандардима Европске уније и да ли прати трендове савременог свијета?

Имовински односи, према ономе што сада знамо, би требало у највећој мјери да буду регулисани једнако као и за хетеросексуалне парове. Није јасно, у овом тренутку, како ће питање наслеђивања бити ријешено, али је готово извјесно да ће истополни парови моћи заједнички да стичу имовину, те истом и управљају. Дакле, не очекујемо значајне разлике у односу на оно што су стандарди на нивоу Европске уније. Али, понављам, остављен је простор за измјене, како у позитивном тако и у негативном смислу.

Како је у овом документу ријешено питање раскида партнерства?

Тренутна верзија закона регулише питање раскида партнерства на идентичан начин као што је регулисано за хетеросексуалне парове. Одредбе које стоје у Породичном закону су терминолошки прилагођене за истополна партнерства и пренијете у радну верзију закона.

Уочи предсједничких избора урадили сте истраживање „Црногорска ЛГБТИQ заједница у очима предсједничких кандидата/киња“ и дошли до, како сте рекли, занимљивих резултата. Према том истраживању, сви предсједнички кандидати у својим јавним обраћањима уздржавали су се од директног помињања ЛГБТИQ особа или тематике. Такође, одређени кандидати позивали су се на поштовање људских права, али су потпуно игнорисали ЛГБТИQ популацију. Неки кандидати су заступали идеје ограничавања права ЛГБТИQ заједнице на слободно окупљање, организовано дјеловање, право на регулисање истополних заједница, усвајања дјеце или хранитељства. Даље, није било ЛГБТИQ особа у самим кампањама. Коначно, само у једном програму ЛГБТИQ особе директно се помињу у позитивном смислу, док се у програму једног предсједничког кандидата ЛГБТИQ везана тематика помиње у контексту забране или ограничавања права ЛГБТИQ заједнице.

Молим за Ваш коментар.

Прије свега, морам да нагласим да је ово истраживање било историјско у контексту људских права ЛГБТИQ особа у Црној Гори. Никада до сада није одрађен сличан процес на тако свеобухватан и темељан начин. Не смијемо да заборавимо да је ово истраживање дио ширег програма који ће да обухвати и локалне изборе у Подгорици, такође у контексту ЛГБТИQ особа, чиме ће бити заокружена једна велика цјелина и исписана нова страница у историји црногорског ЛГБТИQ покрета. Али, што се самог истраживања спроведеног међу предсједничким кандидатима/кињама тиче, управо сте истакли све оно што су кључни закључци до којих смо дошли. Није било помена ЛГБТИQ особа у јавним наступима, барем не на позитиван и афирмативан начин; није било аутованих ЛГБТИQ особа у тимовима кандидата/киња, као ни у једном другом дијелу кампање, као што није било ни јасне и недвосмислене подршке кандидата/киња за проблеме и потребе ЛГБТИQ особа током њихових говора и дебата. Упитници на које су кандидати/киње одговарали, што укључује и изабраног предсједника Ђукановића и опозиционог кандидата Бојанића, су у себи садржали поруке за ЛГБТИQ особе које су биле јасније и концизније, али које нису могле да надомјесте свеукупан недостатак таквих порука током кампања.

Што се негативних аспеката кампања тиче, јасно смо констатовали и те чињенице, у односу на све кандидате који су такве поруке имали. Указали смо зашто су такве поруке лоше по свеукупну добробит ЛГБТИQ особа у Црној Гори и дали објективне коментаре на одређене ставове које су кандидати заступали.

Свакако да је најбоље да свако индивидуално погледа наш истраживачки Извјештај и анализира за себе ставове свих кандидата/киња, на нашем сајту лгбтпрогрес.ме или на овом линку.

Овај дио бих закључила тиме да наш тим веома предано ради на припреми материјала за предстојеће локалне изборе у Подгорици, те цјелокупног истраживачког процеса.

Како „натјерати“ обичне грађане да се потруде да изграде бољи однос према суграђанима различите сексуалне оријентације када политичари, па чак и предсједнички кандидати, немају довољно слуха и разумијевања за њихове проблеме?

Сматрам да није могуће никога „натјерати“ да поштује друге, да разумије значај људских права или да буде бољи према било коме. Оно гдје наши напори треба да буду усмјерени јесу образовање, едукација и подизање свијести грађана и грађанки Црне Горе, актера на политичкој сцени, јавних личности, и свих других. Суштина хомо/би/трансфобије су незнање и неразумијевање различитости. Они који не знају шта је хомосексуалност, шта је сексуалност уопште, не могу ни да је адекватно разумију и прихвате. Наравно, за такво стање нису криви сами појединци, већ систем који не модернизује своје образовне програме, систем који користи страх као средство подјела и контроле, те систем који једноставно не жели да промијени статус qуо у коме се налази јако дуго. Срећом, организације цивилног друштва су више него спремне и вољне да гурају напредак нашег друштва, али нас у томе умногоме успорава инертност и незаинтересованост система.

Додатно, као што сте и нагласили, не можемо да очекујемо подршку и разумијевање ширег друштва када исту не добијамо од стране политичара и политичких структура. Нажалост, у позицији смо да морамо да се ослањамо на политичке калкулације у односу на Европску унију, како бисмо добили барем декларативну подршку и разумијевање. Ово наравно није случај са свима, али у значајној мјери је стање овакво. Али, што смо ближе вратима Европе, то ће и питање људских права мањинских заједница све више и више бити у свијести политичара и свих будућих кандидата/киња.

Како коментаришете Извјештај Европске комисије о напретку Црне Горе за 2017. годину? Које су то кључне препоруке које ЕК даје када је у питању рјешавање проблема ЛГБТQ популације?

Извјештај ЕК је тренутно предмет анализе од стране нашег тима, како бисмо могли да изнесемо детаљне и концизне коментаре на исти. За сада могу да кажем да је тон који је ЕК заузела у односу на област људских права ЛГБТИQ особа умногоме блажи него ранијих година, те да су одређени елементи изостављени из самог Извјештаја, а били су од итекако великог значаја за ЛГБТИQ заједницу. Према ономе што имамо пред нама, Црна Гора је скоро па обећена земља за ЛГБТИQ особе, што је далеко од стварне слике.

Препоруке, као такве, су доста јасне и адекватно усмјерене, мада понављам, нису обухваћене сва питања која смо очекивали да ће да буду. Свакако да ћемо све коментаре и мишљења подијелити са широм јавношћу онда када буду спремни.

На крају, реците ми да ли сте Ви лично задовољњији положајем припадника ЛГБТQ популације у односу на ранији период?

У односу на моје почетке у овом послу, доста се тога промијенило набоље. ЛГБТИQ заједница има бољи однос са полицијом, постоји јаснија воља на високом нивоу да се ради на људским правима ЛГБТИQ особа, институција Омбудсмана је показала велики напредак у раду са ЛГБТИQ заједницом, те је примјећен и одређени напредак у раду још једног дијела институција система. Али, с друге стране, проблем дискриминације, насиља, говора мржње и злочина из мржње остаје итекако изражен, нерасвјетљавање напада на припаднике/це ЛГБТИQ заједнице такође. Имамо и велики број ЛГБТИQ особа које напуштају Црну Гору, трбухом за крухом, како би могли слободно да живе своје животе, као и пад подршке међу ЛГБТИQ заједницом за јавне догађаје који се организују. Вршњачко насиље остаје велики проблем за младе ЛГБТИQ особе, а одговор цјелокупног образовног и школског система је крајње неадекватан. Сам образовни систем готово уопште да не види ЛГБТИQ особе као људе, већ их посматра као „феномен“ или „појаву“ у друштву.

Без обзира на сав напредак који је постигнут, а који није занемарљив, преда нама као друштвом и државом је јако пуно посла, како би сви наши грађани уживали једнакост, достојанство и своја људска права.

Разговарала: Марија Радиновић

Advertisements