Црна Гора као античка Спарта

Античка Спарта је остала позната у историји истих сличности колико и Црна Гора, а то је по војној снази, храброшћу, јунаштву, поносу..Та античка Спарта је оставила дубок траг по томе што се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом само захваљујући ,,агоги“- систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Наводим ријеч ,,стварао“ док у Црној Гори једноставно су се сами рађали.

Оба два јака сназна поређења су сличне по томе што су дуго задрзале политичку независност, али и губиле свако важно мјесто на већој политичкој сцени. Имале су исте двије судбине да су обје стављене под потпуну контролу других савеза, под разним страним окупацијама, али ипак успјеле да задрже одређени степен аутономије.

Захваљујући код Спарте систему закона, а код нас способношћу вођења земљом великих владика, владара успјеле су обје да узрасту иако мале у моћне војне силе па су и заслужиле велико страхопоштовање.

Једину разлику коју могу само издвојити код Спарте је једино да су у њој жене једино уживале много већа права него у остатку осталог свијета и држале су прилично високе положаје у друштву док су код нас жене генерално биле запостављене.

Послије више деценијских борби против те османлијске империје кроз разноразне чувене битке до великих војних успјеха у ,,вељем рату“ током којих је Књажевина Црна Гора увећана за велику територију, на сјеверу од ријеке Таре до на југу Јадранског мора се приступило реорганизацији војске. Јачајуци систем војни попут Спарте долазило је до великог напретка од почетка 1880 година. Оформљени су први батаљони. Основана је потпуна војна хијерархија попуд славних спартанаца, оформљено министарство војно, разни савјети.

Док су се дјеца у Спарти одвајала од мајке од малена и обучавали да буду и само знају бити војник, у Црну Гору су већ као дјеца ишли у борбе. Одавно је већ познато да је краљ Никола у многим случајевима био приморан као врховни командант да ставља пушку у руке млађима од 18 година.

Спарта као и Црна Гора за дуго нису дале да буду под влашћу тирана, страних окупатора нити су доживљавале значајне друштвене промјене једино још једно слично поређење ове двије поносне земље су учестали устанци. Закони код и једних и других су се сводили на само приказивање патриотизма и саможртвовања у биткама. Најгори чин и код једних и других је могао да се уради напустивши бојно поље. То се сматрало веома срамотним чином.

Прво велико високо чинско образовање црногорци су стицали у царској Русији, и Италији. По први пут су добијени школовани официри 1886. године у црногорској ратничкој историји. Основане су разне војне школе и 1896. године регрутована је прва стална, радна јединица Црногорске војске.

Обје имају исте судбине вјечита освајања, борбе, из рата у рат до побједа најбитнијих одлучујуцих битки до војске која је потпуно потучене и расута и биле само блиједе сјенке своје храбре прослости.

Највеци врхунац црногорске војске десио се 1906 године када је добила систематизиране прописе. Према њима добила се пјешадија, артиљерија, извиднички и пионирски пук, помоћни родови, војносудско особље, болничари, жандармерија, старатељи, телекомуникациони систем до обавезног регрутовања војника.

Највећи врхунац у историји исто по броју војске црногорске је доживјела уочи првог балканског рата и тада је Краљевина Црна Гора постројила чак 55,000 војника и пратила технологију наоружања чак од 1878. када су купили 20,000 пушака модела werndl, до 1880. када су имали 6 тешких и 18 брдских топова. Одмах и 1895. године купило се још додатних 30,000 првокласних пушки мосин-хагант кроз војнике прозване московкама. Црногорска војска је још набавила 120 топова.

M.M.

Advertisements