ЦРНОГОРЦИ НА ЕУРОСОНГУ: Од мајмуна до магараца

Foto: Youtube (printscreen)

Прије пар година на Eвровизији главна звијезда моје земље био је магарац. Можда се из крша од којег смо поникли није могло ископати ништа друго. “Еуро неуро” проглашена је за најгору пјесму у историји овог такмичења и то је један од важнијих успјеха које памтимо.

Прошле године, изашао је “ексцентрични умјетник” глумац, са својом плетеницом. Цијеним умјетност, па и онда кад је не разумијем васпитана сам да је поштујем. Прошле године ми није сметала ексцентричност, сметало је што ми земљу представља неко ко не умије да пјева. Не умијем додуше ни ја, али вјерујем да бих подједнако “ексцентрично” изгледала на бини само да су ме пустили.

Резултати су то свакако показали, боље него што бих ја објаснила. Касније је Сабрија Вулић изјавио да смо мајмуни јер нам се умјетник није допао, и ја сам се са њим сложила. Наравно да смо мајмуни кад плаћамо све те маскараде. Плаћамо им лигње, дагње, јагње и све што уз то иде.

Ове године, иде неко ко пјева, мислила сам се, док сам по десети пут слушала пјесму коју не умијем да запамтим. Некад сам знала „Горски вијенац“ напамет, па ме је бринуло јесам ли “исћућала” или је до пјесме. Како нико кога познајем никад није ни чуо пјесму, закључих да до мене није.

Радовановић додуше, пјева, живи и ради у Београду, али неко га је научио да навија за сусједну нам Албанију. Можда Марковић, јер им је он највећи обожавалац, али то не знам, само нагађам. Албанска му је делегација, каже Вања, прирасла срцу и свим силама навија за њих. Не смета ми, може да навија за кога хоће, али се пар сати раније испоставило да је некако љепши кад ништа не говори.

Не кажем да је лијеп, али у односу на то какав је кад “баци фору”, савршенији је од Марлона Бранда у своје перо.

“Да ли знате што добијају глува и слијепа дјеца за Божић? – Рак.”

Овако је Црногорац из Београда представио пресвету нам мајку Црну Гору, ни мање ни више него на Евровизији. Није да је то такмичење оно што је некад било и није да то неко прати и слуша, но изјава нашег јунака одјекнула је као бомба широм региона. Оно што се на том такмичењу може чути и видјети не виђа се често, али овако нешто изгледа до сад нису чули, а богами ни гледали.

Није ни да нас је та Европа до сад познавала као паметне, умјетнички настројене, мудре и духовите али смо овај пут надмашили рођена очекивања. Кажем нас, јер је Радовановић изгледа на спорној конференцији за штампу, заборавио да се не налази на ливади са пар другова и гајбом пива. Није се прасе пекло уз залазак сунца, и није му се “фора” могла оправдати “испадом међу најближима”, па да не буде “никоме ништа”.

Ја сам на једном роштиљу испричала толико глуп виц, да ми се дан-данас због тога смију. Мислим да је проблем код његове “форе” то што се смијао само Иван Максимовић.

Касније, кад га је опет неко научио, поручио нам је “праштајте” и даље несвјестан гдје смо га послали.

Бураз, “праштај” разумију само кроз Бокешку, кад се мимоилазе два билдера, па огуле лактове један о другоме јер им је уско кроз ону руљу. Или рецимо кад ти конобар донесе “дојч” умјесто “мале са млијеком” па ти намигне и потапше те по рамену. “Праштајте” ти Европа не разумије.

“Праштајте” се не говори кад родитељима кажеш да ће им дјеца за Божић добити рак.
“Праштајте” се не говори кад малишанима на овакав начин представиш будућност.
“Праштајте” се не прашта тек тако.

Неће ти опростити. Неће јер ти и даље не разумијеш гдје си био и што си тамо требао да радиш.

Представљао си једну нацију која можда није за сваку похвалу, али дефинитивно ово није заслужила. Представљао си омладину једне земље која вјеровао или не има другачије погледе на свијет. Могуће да нисмо духовити и интелигентни попут тебе, но ми се другачије шалимо. Ми тим истим малишанима скупљамо новац, шаљемо смс-ове, организујемо хуманитарне акције. То радимо јер ова иста земља која је тебе тамо послала за њих нема новца. И то нам ни најмање није смијешно.

Представљао си најбољег музичара државе, јер се тамо шаље најбољи од најбољих. Самим тим што си тамо, значило је да бољег немамо. Представљао си мене и сваког грађанина ове земље, јер си био тамо гдје јеси захваљујући нама. Ми смо те изабрали нашим гласовима, што потврђује Сабријину изјаву од прошле године да смо мајмуни.

Послао си јасну поруку, да немамо ништа друго за показати до једног крелца који бахато исмијава дјецу са другачијим потребама.

Да си рекао “опростите, држали су ме завезаног и мучили ме док ово нисам изговорио” ја бих те можда разумјела. Али не, ти си ово изјавио пун самопоуздања, сигуран у свој неограничени смисао за хумор, па ти ни тајац и мук након изјаве нису засметали да се не насмијеш.

Је ли ти био циљ да што прије заборавимо “ексцентричног умјетника” од прошле године новом траумом? Мада је, руку на срце он за тебе не умјетник, него бог отац.

Или си једноставно укапирао да мораш да се издвојиш, јер тако раде у “те Европе”, па у тренутку ниси могао да смислиш ништа друго, а Максимовић није имао плетеницу при руци?

На крају, изјавом да си дао све од себе, оставивши срце на терену у нади да нас ниси разочарао, још једном си потврдио да немаш представе ни гдје си био ни што си чинио.

Поентирао си на крају, кад си рекао да су цуре иза тебе само жене и да за њих никога није брига јер си ти мушкарац.

Не, ти ипак ниси мушкарац.

Ја, жена из Црне Горе, за чије мишљење никога није брига, мислим ипак, да си само један неваспитани балавац којег ничему нису научили. Несрећом, доспио си тамо и остаје ми само да се црвеним у твоје име.

ФОТО: Јована Шекуларац

Вјерујем да треба што прије да се вратиш у Београд ако те у међувремену Албанци не позову у Скадар или Божај кад си се већ толико сродио са њима, штета би те било не усвојити.

Можда би неко ко се разумије могао да каже Сабрији и Ивану да посао око пјесме за Евровизију препусте неком другом. Чисто промјене ради. Колико год се њима чињело да то нико други боље не умије, вјерујем да попут господара и они гријеше. Чисто да пробамо. Већ су нас најгорима прогласили, дакле мисија је испуњена.

Ја бих им рекла, него их не познајем лично. А нисам ни акредитована. Они су, ипак, новинарски експерти, стручњаци и велики зналци који су обишли свијет. Ја само пискарам ту за вас локалце, између осталог, каже Вања: “За женско мишљење никога није брига”.

 

Јована Шекуларац

Advertisements

4 Коментари

Comments are closed.