Да ли се љубав према домовини показује страхом од кажњавања?

„Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења.“

Влада је усвојила предлог о измјени закона: „Ко не устане приликом извођења државне химне, да плати казну од 300-2000е.“

Јована Шекуларац

Волим своју земљу. Сваки пут кад чујем државну химну трнци ми преплаве кожу па осјетим понос, љубав и поштовање. Волим сваки стих који прича далеке поносне историје, о неким храбрим и знаменитим људима који чувају кроз вјекове важност домовине. Волим непролазност пјесме, безвремену љепоту њених ријечи и дивим се умјетнику.

Свако ко је макар једном био у Црној Гори безусловно је мора вољети, написала сам давно и даље вјерујем у то. Мора вољети уснуле божије долине, небеске сводове и рајске дивљине које нам она, несебично даје. Мораш је вољети, рекла сам странцу док сам му одушевљено показивала фотографије залива и врхове Дурмитора.

Али како Црну Гору волите ви који њоме владате, запитах се одмах по објављивању новог закона?

Као ја? -Не сигурно.

Чувари смо вашег поштења? Чијег поштења господо? Маровића и њима сличних? Поштења судова? Полиције?
Јер сте поштено продали сваки камен ове прелијепе земље? Јер сте без питања узели све што се могло узети и наметнули све што представљате? Јер куповином људских душа систематски унишатате поштене људе и мирно спавате? Како то ви демонстрирате љубав према домовини-страхом? Стрепњом од кажњавања, паником од дисања?
И даље се не стидите ничега?

Или овај закон важи само за стране „бизнисмене“ који су се овдје настанили, купили држављанства, узели све што су хтјели и живе као бубрези у лоју?

„Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.“

Ја волим своју земљу. Волим њену постојаност, знаменитост и коријење. Волим јужне мирисе и планинске вресове по непрегледним пустарама. Волим све што она јесте. Домовина.

Али,

Ми не знамо што је ропство?
Ми смо робови од памтивијека. Ми радимо што нам се каже, дјелујемо као омаљени и смрзнути, ћутке пристајемо на све што сте наметнули. Престрављујете нас причама о окупацији о ударима и рушењу државе, а окупирали сте сваку државну институцију. Ударили сте на мајке, на студенте на раднике и пензионере као на крвнике. Срушили сте сваку фабрику, културу, школство здравство. Забетонирали сте сваки парк. Срушили сте сваку наду у будућност, сваки сан о слободи. Ми се не плашимо страних окупатора, ми се плашимо јер трулимо. Ми се плашимо да кажемо што мислимо, да се побунимо, да слободно ходамо. Ми немамо ништа од онога чему треба да устанемо док пјевамо.
Ви такви, да нас научите да волимо домовину?

Хоћете ли ви устати из фотеља и платити казну, сваки пут кад умре неко болесно дијете за које нисте имали новца? Хоћете ли устати, сваки пут кад неку незаштићену жену премлати насилник? Хоћете ли устати за сваки метак испаљен у недужне људе, који су страдали обрачунима мафије? Хоћете ли платити родитељске сузе и стрепње за дјецом која су побјегла из земље главом без обзира јер нису била за партију, па нису могла да се запосле? Хоћете ли устати за сваког таксисту који има диплому економског факултета? За све породице којима је угашена струја, јер немају од чега да је плате. За све намучене гладне и престрављене? Нећете!
Ви такви, да нам наметнете љубав? Да нас научите поштовању?

„Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.“

Како то ви волите Црну Гору? Чија слога?
Посвађали сте браћу, закрвили народ, отјерали омладину, уништили људски идентитет.
Знате да народ не може да се сложи око ничега, јер сте га намјерно избезумили. Сваки пут кад се сјете да гладују ви изгласате некакав накарадни закон, да им скренете пажњу. Ви не стварате законе већ риалитије, замајавате масу. Излуђујете их глупостима док животи пролазе поред њих.
Треба да волимо химну и земљу јер ћемо у супротном дизати кредите па платимо казну? Коме ћете наплатити казну од двије хиљаде еура? Педесет хиљада гладних људи је на бироу. Њима? Педесет хиљада гладних људи ради од јутра до мрака за минималац. Њима? Хиљаде самохраних мајки живи од донација, њима? Хиљаде пензионера пребира по контејнерима за комад хлеба. Њима? Мислите ли да је њих брига за химну? Такву државу треба да воле? Томе да пјевају?

„Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.“

Која ријека? Да неће можда Цијевна, коју су отели и унишили без питања? Да неће Морача у коју сипате сав отров и гадлук без питања? Које ријеке? Ове које бетонирате и исушујете, на којима градите небодере за странце док вам народ гладује и ћути?

Чији глас господо је вјечан? Мој сигурно није. Глас народа кошта педесет еура. Ви то знате, јер сте такав народ ви створили. И ви, и ови са вама у опозицији што вас смјењују тридесет година, и ови нови који ничу као печурке, сви скупа сте болест. Канцер.

Вама, свима, треба забранити да изговарате стихове ове химне коју изгледа штитите од нас.

Ја волим своју земљу. Ви је не волите. Ја волим своју химну, сваки стих. Ви је презирете. Ја волим сваку клисуру и камен, ја сам овдје створена. Ја ћу сваки пут устати и поносно пјевати најљепшу пјесму на свијету, ви сједите и платите казну. Једино би тако било исправно, и једино би тад овај накарадни закон имао смисла.

Ви мене да научите да поштујем државна обиљежја и знамење? Ви мени да пријетите казном ако не устанем током извођења химне? Ви?
Ово није ваша химна и ово није ваша држава. Ви би требало да служите држави а не она вама. Погрешно су вам објаснили да сте ви држава. Погрешно сте разумјели што би требали да радите. Погрешан примјер дајете осталима, који се поклаше међусобно мислећи да ће добити исто што и ви, кад стигну тамо гдје сте ви сад.

Ја волим Црну Гору. Ви је презирете.

Јована Шекуларац

Advertisements