Како је подигнут Храм Св. Василија Острошког у Никшићу

Један од најупечатљивијих симбола града Никшића свакако је Саборни храм Светог Василија Острошког. Ова светиња краси град под Требјесом већ више од 130 година.

Храм је осмислио руски аркитекта Михаило Тимофејевич Преображенски.

Свима је већ познато да је управо Саборни храм Св. Василија Острошког почетна тачка кретања највеће православне литије Црне Горе и то 12. маја када се прославља чудотворац Свети Василије Острошки.

Након што је Никшић ослобођен од Турака почела је непланска изградња града. Краљ Никола, како би стао томе на пут, 1883. године позива тада и сада познатог инжињера Јосипа Сладеа да направи први регулациони план града под Требјесом, како би изградио нову варош.

Када је план донешен кренула је подизање Никшића, а сам прво су изграђени трг и околне улице.

Већ на јесен 1883. године Никшић је био препорођен.

Љетовајући у Ријеци Црнојевића, Краљ Никола доноси одлуку да подигне Саборни храм и да га посвети Светом Василију Острошком. Истовремено Храм је подигнут и у знак сјећања на Црногорце и Херцеговце који су пали у борбама за ослобођење у периоду од 1875. до 1879. године.

Вијест да ће бити изграђена оваква светиња која и данас објасјава Никшић својим духовним значајем обрадовала је Никшићане, који су формирали комисију од 30 чланова која се упутила код краља да му упути најдубљу захвалност.

Комиси је повјерен и један задатак, а то је да одреде мјесто на ком ће храм бити подигнут. Њихов предлог да то буде Петрова главица, Јосип Сладе је уважио.

Главни разлог због ког је Комисија изабрала управо ову локацију био је доминантан положај Петрове главице, али и близина цркве Светог Петра и Павла.

У марту 1888. године почели су радови. Ипак, услиједио је период немаштине, па је Црну Гору обузела глад. Радови су обустављени на неколико година.

Након нешто више од двије године, почела је да пристиже помоћ из Русије, па су радови коначно настављени. Радове су помогли руски Цар и свети Синод Руске православне цркве.

1895. године на Петровој главици свечано је обиљежен изградње Саборног храма Светог Василија Острошког. Митрополит Митрофан је освештао простор, а Краљ Никола је положио камен темељац.

Чин полагања камена темељца бива испраћен топовском паљбом са никшићких Бедема.

На градилишту је радило око двије стотине радника, а занимљиво да за вријеме подизања храма ни један радник није повријеђен, а познато је било да су били изложени опасности, посебно током минирања, али и допремања камених блокова и изградње куполе и звоника.

Камен који је коришћен за изградњу, од каменолома до Петрове главице, на рукама су преносили црногорски војници.

Сво то вријеме Краљ Никола је боравио у дворцу у Никшићу који је изграђен 1881. године.

Свечано освештавање Саборног храма Св. Василија Острошког обављено је 1900. године, а према писању Гласа Црногораца свечаности је присуствовало чак 12.000 људи. Освештању храма присуствовали су и Петар Карађорђевић са синовима Александром и Ђорђем.

Конструкција цркве

Дугачка је 34, широка 23 и висока 34 метра, док се купола цркве уздиже 11 метара, а на њеном врху, на позлаћеној јабуци, смјештен је крст. Тамбур куполе састављен је из 12 одјељака. Звоник од у облику преслице висок је више од 14 метара, а на његовом врху се такође уздиже позлаћени крст. На месту на коме се обично налази розета, уграђен је часовник који је цркви поклонио 1929. године часовничар Павле Пантелић из Земуна. На његово мјесто је постављен нови. Унутрашње зидове храма краси 35 спомен-плоча од метала на којима су изливена имена погинулих ратника Црне Горе и Херцеговине у бојевима са Турцима од 1875. до 1880. године.

В.П.

Златни перун

Advertisements