КОЛУМНА: Живот почиње у тридесетим

 

ПИШЕ: Миланка Ћоровић

Зрелост, задовољство, “пуна“ љепота, самопоуздање, самопоштовање, јасно ДА, јасно НЕ, ово хоћу, ово нећу, знам, желим, могу… све то мирише на тридесете. Једна од најбољих деценија за жену, ако мене питате.

У тим годинама, главни циљ је да будеш СРЕЋНА и то јеси, наравно ако си до те цифре марљиво радила на њеном остварењу, а сада уживаш у плодовима континуираног рада.

Када кажем срећна не мислим на разноразне околности у којима смо се (с)нашле, вјерујем да неке дефинитивно нијесмо бирале, а неке су нам одлично “пале“. Алудирам на срећу која се односи искључиво на улагање у аутентично ЈА, онога што је до нас, илити у преводу – у боље сјутра. Једноставно, уживаш у животу.

Тридесете, године када је кристално јасно каква си особа постала – нема лажи, нема преваре. То савршено види и твоје окружење. Себи не дозвољаваш ниједан ретроградан однос (пословни, пријатељки, мушко – женски), ништа што ће те вратити пар степеница уназад, а које си одлучно газила до ове на којој си сада.

У старту сецнеш све то. Не зато што немаш живаца, њих си добро истренирала до сада и постала много толерантнија на разна “мудровања“ и “добронамјерне“ савјете, већ имаш самопоштовањe. Волиш себе иако знаш да и даље има доста простора за корекцију… Са ове тачке гледишта, спремна си за компромисе искључиво тамо гдје видиш да они могу да заживе, гдје постоји инцијатива за исте, плодно тло да успију.

Одлуке доносиш много брже, не јер си брзоплета као што си била претходну деценију, него си сазрела и упознала себе довољно да направиш јасну разлику између доброг и лошег дјеловања на своју персону. Психолог са Харварда Вилијам Џејмс је још давно рекао да је личност послије 30-те године “обликована као гипс“.

Једно истраживање показало је да се људи одлучују за веће животне промјене на прагу тридесетих, па тако није ни чудо да се у том животном добу догађају промјене посла, селидбе и друге велике животне одлуке.

Ја сам баш тада направила радикалне резове толико јасне да су ми давали етикету лудости, али мени је било важније ментално и физичко здравље и апсолутно сам била у праву. Избацивала ствари, гардеробу, људе, негативне вибрације, чистка на све стране…али зато сада, па бићу храбра и рећи, идеална атмосфера.

“Ех, да сам тада знала макар дио овога што сада знам…“ колико пута смо помислиле приликом сумирања разноразних ситуација у двадесетим, оним годинама када се иде “главом кроз зид“.

Тада имамо неку дивљу љепоту, неисклесану јер младост је сама по себи лијепа, просто ни саме нијесмо знале како с њом да се носимо.

Енергична и бунтовна, хоћеш све и хоћеш сада. Иако тако пркосна, бориш се са “нијесам довољно добра“, “шта ако му се не свидим“, “ђе лупих ту глупост“, “грозно ли изгледам у овим фармеркама“, “мрзим те“, а често мрзиш и себе.

Предност је што се сва одговорност своди на положени испит у року. У том добу, неријетко функционишеш онако како наш народ популарно каже “к’о мува без главе“. Тражиш се, луњаш – лијепо ти је, али “нијеси сав свој“, а сницкерс који ти је потребан да би постала своја је број 30.

Право да вам кажем, нема те награде, макар она била у виду гратиса минус десет година, која би ме намамила да се вратим у то доба. Па ја сам тек на прагу тридесетих открила коју боју косе желим да имам, a да не спомињем друга велика открића!

Само кад се сјетим оног пољуљаног самопоуздања и преиспитивања да ли сам довољно добра и то другима, утроба ми се заталаса. Тобош имам неки дефинисани стил, ма какав црни стил, далеко је то од “то сам ја“ јер и нијесам знала ко сам заправо ЈА.

Напокон сам дошла до чувене ЕУРЕКА! Стекла сам оно непроцјењиво, што ми двадесете нијесу могле открити – унутрашњи мир. И даље настојим да учим и да се мијењам, али сада коначно знам у којем правцу то све треба да иде, не губим се. Имам дефинисан животни стил, FINALLY!

Посебно ми се свиђа самопоуздање које сам стекла и није ми потребан VOX POPULI да бих добила потврду да ли и колико вриједим. Дакле, тридесете дају више самопоуздања, а мањи его, док се у двадесетим иде обрнутим редоследом. Признајем када погријешим, лијепо се извиним и идем даље. Искрено, уживам у овим годинама као никада до сада.

Што су зрелије, жене су задовољније, не боје се да покажу ко су и да стану иза свога мишљења. Знају разлику између агресивности и здраве дрскости. Схватају да треба да се окруже људима које воле, раде ствари у којима уживају, и више ништа не очекују од других, већ искључиво од себе.

Тридесете су ипак само почетак нечег новог, вријеме када схватиш да je највећи успијех задовољство што си посталa баш таква каква си садa. Бојите се јер газите тридесете? Без бриге, најбоље тек долази!

Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://crna.gora.me/author/mila/

Advertisements