Краљ Никола, старац и два брава

Фото: Wikipedia

Једном приликом, облилазећи црногорска села, краљ Никола се, са двојицом перјаника, заустави поред једног имања.

Видјевши старца у позним годинама, како сам обрађује земљу, рече му: “Што нијеси поранио, стари?“.

Видно изненађен, старац се брзо прибра и рече: “Поранио сам, Господару, али узалуд…” и приђе Краљу да се поздрави…

“А што нијеси поновио?” мудро га упита владар.

“Поновио сам – н’о закасних…” – одговори сељак.

Након краће паузе, Краљ му рече: “Послаћу ти, за утјеху, два брава* да их одереш“.

Задовољни старац се уљудно захвали и врати се свом започетом послу.

Настављајући даље путем кроз село, један од перјаника не могаше да издржи, па упита: “Бога Ти, Господару, што си прича’ са оним човјеком?“.

Схвативши да ни један ни други нијесу разумјели разговор, краљ Никола рече перјаницима: “Ако до подне не откријете о чему смо причали, остаћете без службе!“.

Перјаници су размишљали како да дођу до одговора и један предложи да се врате код оног сељака и питају њега.

Схвативши да му од њега зависи посао, старац им затражи поприлично високу надокнаду за ту услугу, што они невољно, али ипак прихватише.

“Па ето“, рече старац, “кад ме Краљ питао зашто нијесам поранио – мислио је на то што се нијесам рано оженио, да могу ђеца да ми помогну у послу… Ја му рекох да јесам, али узалуд, јер са том женом не могах имат’ ђеце… А оно што нијесам поновио, значи да сам се требао поново оженит’ – што сам ја и урадио, али закасних, јер су ми ђеца још мала…“

Видно задовољни, перјаници исплатише старцу надокнаду и кренуше да Господару саопште да су “ријешили загонетку”.

Ипак, један од њих се присјети и упита старца: “А још нешто… што значи оно за два брава?“.

Очекујући да ће га то питати, старац им подругљиво рече: “Е, ТО СТЕ ВАС ДВОЈИЦА!“.

Прича преузета са Фејсбук странице ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ
Објављена у књизи Бранислав Бориловић: КРАЉ НИКОЛА У АНЕГДОТАМА

Advertisements