Мене су тукли бамбусовим прутом, шта ја знам о сексуалном образовању

Foto: WikiMedia

Што мислим о увођењу сексуалног васпитања у основним школама, бијах упитана прије пар дана. Касније сам негдје исто то питање пронашла у некој анкети на друштвеним мрежама. Углавном већи број испитаника вјечне наше је гласао са ДА.

Што ја мислим, упитах питањем?

Да, ти! Увриједи ми се саговорница, дугих ноктију савршено исфениране косе и вјештачких трепавица.

Киша пада данима, почех разговор. Обзиром да је пала, још не знам како се усудила у сред децембра, сваки дан до четвртог спрата износим два бидона куповне воде. Кабловска ми кочи на сваки удар вјетра, а интернет нисам имала више од десет дана. Чини ли се теби или кад год имамо некакав конкретан проблем, појави се некаква акента да нам скрене мисли? Кабловски оператер ми каже да је он само оператер и да не требам бити нељубазна, а сервисер каже да је он само сервисер и да није до њега.

Што мислим о сексуалном васпитању у школама? -Наставих полузаинтересовано. Може, рекох, слободно. Може таман и пракса да се уведе, то би вјерујем било паметније.

Збуњени поглед моје саговорнице лијепио ми се за зенице. Никако да установи јесам ли озбиљна или иронична. Мој смирени израз лица није јој помагао.

Ја мислим, започе она, увлачећи позамашни дим неке танке цигарете, да би у школама требали увести такво нешто. Дјеца данас треба да се едукују везано за такве и сличне теме. Треба неко да им објасни и приближи им термине и појмове који их занимају. Чињеница је да их занимају.

Слажем се, климнух главом. Неко би требао да их едукује о културном васпитању. Рецимо, да би било сјајно ако би говорили „добар дан“ или „хвала“.

Прочитах такође, да је прије пар дана мајка једне Жељене нађена под шанком елитног подгоричког локала. Толико је била пјана да није била сигурна је ли пошла или тек стигла. Вјероватно по њој образовање у школама мора имати приоритет над васпитањем у кући.

Зато и шаљемо дјецу у школе зар не?

Ко је уосталом крив, ако не научимо нашу младунчад да се изборе у овом бијесном свијету? Ко је крив, што ми свакодневно на инстаграму стижу захтјеви од дјеце која су млађа од мог лап-топа? Учитељица! Констатовах побједоносно.

Присјетих се моје старе учитељице Бранке, која је носила огромне наочаре и бамбусов прут. Бранка је била строга, надмена жена. Имала је скоро двјеста кила и ријетко је устајала са своје столице. Говорила је тихо, некад сам и сопствени дах заустављала да је боље чујем. Бојала сам се од ње, међутим дивљење и љубав коју сам осјећала држе ме до данас. Једном ми је дала чисту јединицу јер нисам ставила тачку на крај диктата.

Исто је тако дошла код мене кући, кад сам боловала богиње. Водила нас је у Бијелу међу оном остављеном дјецом да би смо видјели што све имамо у животу. Мјесецима сам после тога писала писма замишљеној другарици и говорила јој да ћу јој једног дана помоћи.

Замисли, прође ми кроз главу, да ме је Бранка учила сексуалном васпитању? Бранки сам захвална што ме учила љубави и поштовању. Што ме је научила неким старим вриједностима које више нису модерне. Пред Бранком нисам смјела да се прекрстим, а камоли да имам симпатију.

За све остало имала сам мајку и оца.

Што знам ја, рекох јој на крају. Мене су тукли бамбусовим прутом кад направим штету, како ја да будем нормална? Како ја да знам је ли исправно увести сексуално васпитање и трбушне плесове.

Одакле ја да знам што треба а што не, самом чињеницом да сам у осмом разреду читала „Орлови рано лете“ од лудог Ћопића.

Ја сам на полуматури ишла у позајмњеној хаљини а „макеуп“ ми је радила мајка. До спортског центра ишла сам градским превозом и тамо стигла скоро сат времена раније, јер су аутобуси кретали пар пута дневно. Вјеровали или не, то се тад тако радило и није била срамота.

Не могу да те пратим, настави саговорница, причаш глупости. Времена се мијењају. Данас и онда никако није исто.

Није, није рекох.

Данас смо модерни робови свега. Некад смо били слободни. Данас сматрамо да су сви остали дужни да нам васпитавају дјецу, некад су то обављали родитељи.

Ако ова киша не престане, могуће да испловимо на прољеће. Шалим се ја, рекох, немам ти ја појма.

Јована Шекуларац

Advertisements