Онамо ‘намо – црногорска химна књаза Николе и српска Марсељеза

„Онамо ‘намо“ је традиционална химна Црне Горе позната и као српска Марсељеза. Иако у „Орлићу“, црногорском годишњаку за 1867. годину, пише да је њен аутор Млади Драго Драговић сматра се да ју је написао црногорски књаз Никола I Петровић. У књизи „Неколико крвавих слика из албума Петровић Његошевог дома“ (аутор: Саво Ивановић) стоји да је ту пјесму написао војвода Марко Миљанов, али ју је Никола приписао себи, што је у то вријеме био чест случај.

О томе како је настала химна „Онамо ‘намо“ писале су и Српске Новине. Текст који је написао Момир Војводић, преносимо у цјелости.

У хладу дворског бријеста, под чијом је круном по лијепом времену књаз Никола разговарао са својим поданицима деценијама, све док га је у љутњи на свог сина принца Данила посјекао 1914. године, иза Сарајевског атентата, разговарао је млади књаз Никола, уочи Видовдана 1867. године, на Цетињу, са својим војводама: Марком Миљановим, Миљаном Вуковим, сердар Јолем и морачким војводом Шолем, унуком војводе Мине Радулова Радовића. Млади књаз Никола, двије године иза смрти војводе Мирка, који се питао за све важне работе у Црној Гори, разговарао је и озбиљно и шаљиво са четворицом племенских главара у пријатној хладовини дворског бријеста. Војводе су сједјеле на буковим трупцима, а млади књаз је шетао испред њих, обучен у барокно свитно одијело, са левором за пасом и припасаним мачем.

„Какве сте ми то војводе, кад ти, Марко, ено Турци у Подгорицу, теби, Миљане, ено ти иг онамо у Беране, теби, Јоле, ено иг у Спуж, а теби, Шоле, ено иг онамо у Колашин!?“, прекорно, мало шалом, више збиљом, пита их млади књаз Никола, ударајући се књажевским скиптром по леђима и шетајући испред зачуђених војвода.

„А какав си нам ти, свијетли српски књаже, кад ти ено Турци онамо у Пећ, онамо у Ђаковицу, онамо у Призрен, онамо у Скопље, онамо у Прилеп!?“, одговори му кучки војвода Марко Миљанов Поповић, држећи бијели брк, од младости, десном руком.

Млади књаз Никола ништа не рече на Марково жестоко питање, само се лупи скиптром по леђима, као да сам себе ћета од својих саговорника, и отиде у двор. Војводе се само згледаше, а Миљан Вуков рече Марку: „Што га наљути, Марко, жестоким питањем? Неће нама лако бити работати што канимо ако будемо љутили и не пазили овог главатог кицоша Господара?“

„Вратио сам му како је ваљало. Док будем умио да зборим, ником нећу остати дужан дужни одговор!“, рече Марко Миљанов.

„Колашинце потурице сам добио у насљеђе од бољих од мене, од мојих пређа“, рече морачки војвода Шоле.

„Колико сам посјекао мегданџија из Спужа и Подгорице, чуди ме што преостали не одоше у Шам“, рече сердар пиперски Јоле Пилетић.

Није прошао ни пуни сат времена, а млади Господар се расположен врати код својих витезова. Мило им је било што се брзо вратио и што га љутња није дуго држала. Господар је прошетао испред својих витезова и насмијешен их упитао:

„Јесте ли вољни, жанаго, да чујете пљесну, којуу сам досад написао, а на коју ме нажестио мој трима (јунак) Марко Миљанов?“ На то су у један глас рекли сви четворица: „Радо ћемо је чути, свијетли Господару!“ Извадио је иза појаса карту са пљесном млади Књаз и почео да чита:

„Онамо, ’намо, за брда она,
Говоре да је разорен двор
Мојега цара;онамо, веле,
Био је негда јуначки збор

Онамо, ’намо! да виђу Призрен!
Та то је моје – дома ћу доћ’!
Старина мила тамо ме зове,
Ту морам једном оружан поћ’.

Онамо, ’намо – са развалина
Дворова царских врагу ћу рећ’:
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
Зајам ти морам вратити већ!“

Онамо, ’намо, за брда она
Казују да је зелени гај
Под ким се дижу Дечани свети;
Молитва у њих присваја рај.

Онамо, ’намо! за брда она,
Гдје небо плави савија свод,
На српска поља, на поља бојна,
Онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, ’намо, за брда она,
Погажен коњ’ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ синци!
Светит’ме старца свет ви је дуг!“

Онамо, ’намо! – сабљи за стара
Његова ребра да тупим рез
По турским ребрим’; да бједној раји
Њом истом с руку рас’јецам вез.

Онамо, ’намо, за брда она,
Милошев, кажу, пребива гроб!…
Онамо!… Покој добићу души
Кад Србин више не буде роб.“

И кад је Књаз ишчитао химну свог ослободилачког програма, у којој су се у осам катрена ритмично и пјевно смјењивали десетерци и деветерци стихови, Марко Миљанов је у сузама рекао: „Дај ми је, Господаре!“ Сви су били сузних очију. Књаз је, расположен, рекао: „Дао сам да пљесну препишу за све моје витезове. А ти си, трима (јуначе), мој Марко, из мене извадио ову моју пљесну потресну. Не могу ти се одужити! А сад, моји витезови, извадите своје сабље и укрстите их с мојим мачем, и закунимо се да ћемо наше сабље опрати од душманске крви, онамо, ’намо, за брда она, у ријекама Ситници и Марици, када, с помоћу Бога, осветимо наше пређе на Марици и на Косову!“

Ту су, под красним дворским бријестом, укрстили сабље Марко Миљанов, Миљан Вуков, сердар Јоле и морачки војвода Шоле са мачем свијетлог Књаза и заклели се заклетвом коју је срочио пјесник славне химне „Онамо, ’намо, за брда она“, млади књаз Никола. Ова пјесма књаза Николе, настала у јуначком разговору на Цетињу, пред Видовдан 1867. године, ушла је у јединствену „Антологију новије српске лирике“ од Богдана Поповића, звану БОГДАНОЛОГИЈА, која је од првог издања до наших дана имала преко педесет издања, а први пут је штампана о Ускрсу 1911. године.

Тако је настала химна „Онамо, ’намо“.

Књаз Никола I Петровић и бојвода Марко Миљанов

Користила се као народна химна Краљевине Црне Горе, док је химна „Убавој нам Црној Гори“, некадашња химна Кнежевине Црне Горе, била државна химна. Никола Петановић у својим емигрантским текстовима дјелимично објављеним у књизи „Црногорско огледало“, пише да је то била војна химна Црне Горе.

Мелодију за ову химну компоновао је Фрањо Вимер, цетињски капелник чешке националности, по узору на једну пjесму о Гарибалдију.

Занимљиво је да је ова химна посљедњи пут званично интонирана грешком, 2009. године. Наиме, на Свјетском првенству у Риму на ватерполо утакмици између Црне Горе и Кине, је грешком пуштена химна „Онамо, ‘намо“ умјесто званичне химне „Ој свијетла мајска зоро“. Црногорски репрезентативци су се током интонирања свечане пјесме некадашње Књажевине Црне Горе углавном смејуљили, да би по њеном завршетку организаторима скренули пажњу да у етар није ишла званична химна Црне Горе. Занимљиво је и да ова забуна организатора није пореметила побједничку атмосферу у табору тадашњег европског првака који је меч са селекцијом Кине добио резултатом 14:4.

Химна „Онамо ‘намо“ се нашла пред скупштином 2002. године, као приједлог за званичну химну државе, међутим приједлог није изгласан због свог, наводно, провокативног текста, те ова композиција није изабрана за званичну химну модерне Црне Горе.

Advertisements