ПИСАЦ НИКОЛА НИКОЛИЋ ЗА ПОРТАЛ ЦРНА ГОРА: Књига се неоправдано посматра као споредни дио наших живота

Данас разговарамо са писцем Николом Николићем, а поводом одржавања 13. Међународног подгоричког сајма књига и образовања, који ће се одржати од 7. до 14. маја.

Никола Николић (ФОТО: Приватна архива)

Сајам књига је манифестација која је постала значајна и препознатљива како за културу Главног града, тако и цијеле Црне Горе. Ви сте умјетнички директор овогодишњег Сајма. Реците нам, шта је то што ће љубитељи писане ријечи имати прилику да виде на Сајму?

То ће, прије свега, бити широка понуда на штандовима, будући да ће своја издања представити око стотину излагача. На тај начин учествоваће издавачи из земље и региона, амбасаде страних држава у Црној Гори, као и јавне и приватне васпитно-образовне установе. Поред тога, традиционално ће бити организован и пратећи програм, у оквиру којег ће своје нове књиге промовисати домаћи и регионални ствараоци, међу којима су Ребека Чиловић, Наташа Нелевић, Стефан Бошковић, Ђорђе Шћеповић, Александар Ћуковић, Јован Николаидис, Румена Бужаровска, Вуле Журић, Вида Огњеновић и многи други.

Које су то новине које ће овогодишњи Сајам разликовати од ранијих?

Прије свега, ту је сарадња са Националном библиотеком Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, у склопу које организујемо седам занимљивих програма: трибине, предавања, дебате, промоције и округле столове, који на најбољи могући начин увезују библиотекарску дјелатност са свим оним активностима које се одвијају на Сајму. Поред тога, у сарадњи са амбасадом Републике Италије имаћемо сјајну изложбу фотографија посвећену дометима италијанске науке, а са Народном библиотеком Будве реализујемо изложбу посвећену 140 година од смрти Стефана Митрова Љубише. Биће новитета и за оне најмлађе, па ће Жарко Вучинић са својим „Пухом Ђорђем“ и Жарко Жабац са програмом „Златно слово“ несумњиво забавити и подучити основце јединственим едукативним радионицама.

Из којих земаља ће бити највише излагача и ко ће бити гости Сајма?

Највише излагача, природно, биће из Црне Горе. Што се гостију тиче, неке сам већ споменуо, а није на одмет додати и гостовање др Зорана Аврамовића који ће одржати предавање о Милошу Црњанском, Драгана Лакићевића Лакаса који ће представити књигу о Зорану Ђинђићу, Сање Домазет, Гојка Божовића, те три истакнута босанскохерцеговачка писца: Горана Самарџића, Мустафе Звиздића и Хаџема Хајдаревића.

Ове године Сајам књига и образовања одржаће се под слоганом „Опрез, читање може изазвати слободно размишљање! Дјеца читалаца и сама постају читаоци“, који је заиста другачији у односу на слогане претходних година. Какву сте поруку хтјели да пошаљете нашим суграђанима овим занимљивим слоганом?

Хтјели смо да укажемо на то да се књига неоправдано посматра као некакав споредни дио наших живота, умјесто да је саставни дио свачије свакодневице. Јер, заборављамо да је књига, као феномен стар хиљадама година, заправо, нека врста колективног ума и памћења човјечанства, да она вјежба меморију, критичко мишљење, пропитивање свијета из других перспектива: све оно што нам постепено замире у надградњи (или осиромашењу?) генома кроз смјену генерација, што је посљедица све израженијег ослањања на вјештачку свијест, односно меморију.

Шта Ви, као писац, највише волите да читате? Који је то књижевни жанр који Вас највише привлачи?

Читам све – домаће и стране ауторе, поезију, прозу и драме, класике и дјела савремене књижевности, па чак и књиге за дјецу, којима се повремено вратим са увијек једнаким узбуђењем. Волим дјела од акције, набијена такозваним саспенсом, пуна дијалога, али и и оне ријетке књиге у којима као да се ништа не дешава, а све вријеме си као на иглама, до границе опипљивог ступања у фабуларни простор. Једна од таквих књига је роман „Ђаво у брдима“ Ћезареа Павезеа.

Да ли имате књижевне узоре? Који су Ваши омиљени писци?

Хенри Милер, Олдус Хаксли, Бохумил Храбал, Гајто Газданов, Чехов, Гогољ, Љермонтов, Лалић, Керуак, Сабато, Остер, Болањо, Хамсун, Стриндберг итд.

До сада сте објавили два романа и збирку прича. Да ли се Никола Николић приликом писања ослања на интуицију или на нешто друго?

Тешко је дефинисати шта је пресудно код писања, интуиција, или читалачко искуство, или властито животно искуство. Вјероватно све то заједно. Једно проистиче из другога, хвата се у круг и формира точак који се врти – некад брже, некад убитачно споро. Али увијек стигне на циљ.

Да ли Вам је приликом писања више стало да се допаднете читаоцима или пишете оно што је Вама блиско?

Ово друго. Настојим да првенствено задовољим себе као читаоца. Зато, између осталог, и волим да читам што више писаца, да упоређујем поступке, стилове, идеје. Потребно је изградити себе као читаоца, да би потом као писац у истом том себи нашао што поузданијег партнера – критичара, носиоца савјести, инспиратора.

Да ли сматрате да писци треба да учествују у друштвеним процесима и да јавно износе своје мишљење о ономе што се дешава у држави? Колико је њихово мишљење, заправо, пожељно?

Наравно да треба. Али – првенствено кроз своја дјела. Јер, уколико као аутор нијеси убједљив, а упорно наступаш у јавности под етикетом „ствараоца“, тешко да твоје ријечи могу имати неку тежину. Позадина ти је слабашна. А што се тиче тога колико је јавно мишљење писаца пожељно – све зависи од потенцијалне припадности или блискости центрима моћи. Око те дистанце формира се позиција подобности или омражености. Дакле, ако си једнима пожељан, други те одмах крижају. И обрнуто. А неутралност је, парадоксално, најгора. Тад свима смрдуцкаш. Табори су нам најприроднија окружења. Или торови, прецизније.

Да ли наши суграђани довољно читају и која то литература најбоље пролази у Црној Гори?

Много је неписмених и необразованих људи, чак и тамо гдје најмање очекујеш, па не бих рекао да се претргосмо од читања. А најбоље, као и свуда, пролази кулинарска, плажна и водитељска књижевност. Убрзан начин живота филује нас тривијалностима, па се спотичемо о ствари које истински вриједе. Постају нам стране, сувишне. Све је то дух времена у ком је једино сензационализам на цијени.

Коначно, Ваша порука за све оне који намјеравају да посјете овогодишњи Сајам књига и образовања и који воле књиге, али и за оне који у њима не налазе превелико задовољство?

Првима да посјете штандове и неке од бројних промоција, другима – да пусте да им се омакне, неће погријешити.

Разговарала: Марија Радиновић

Advertisements