Ријалити програми – неминовност данашњице и порнографија духа: Анкета Портала Црна Гора

Анкета Портала Црна Гора показује да су грађани Црне Горе у огромној већини против приказивања ријалити шоуа на нашим телевизијама, али анкете телевизија показују да су најгледаније управо оне које приказују такве програме.

Задруга (ФОТО: Новости)

Наш портал је прошле седмице објавио анкету на својој Фејсбук страници са питањем: „Да ли треба забранити приказивање ријалити програма у Црној Гори?“ Гласало је 5.700 наших читалаца, при чему се чак 4.961 изјаснио против ријалити шоуа, док свега 739 сматра да такве програме треба приказивати.

Одзив наших читалаца био је велики, као и број коментара, што је потврдило наше мишљење да је ова тема актуелна и да заслужује разматрање.

Фарма (ФОТО: Вести.рс)

Иако Црна Гора нема ријалити програме домаће производње, црногорска публика има прилику да гледа неколико оваквих садржаја. И док стручњаци већ годинама упозоравају да се приказивањем таквих програма промовишу вулгарност, примитивизам и говор мржње, намеће се просто питање:

Да ли надлежни органи могу да ограниче емитовање оваквих садржаја и да ли, заправо, недостаје воље да се нешто на том плану уради?

Агенција за електронске медије Црне Горе годинама уназад упозорава медије регистроване у Црној Гори да за садржаје који су програмски непримјерени за дјецу и малољетнике помјере термине емитовања иза поноћи, па је више пута из сличних разлога опомињала ТВ Пинк М, али је по овом питању процедура „сложенија и дужа када је ријеч о медијима који нису регистровани у Црној Гори“- тзв. кабловске програме. Агенција је 2016. године усвојила ту норму у циљу заштите малољетника од програмских садржаја који могу угрозити њихов здравствени, морални, интелектуални, емотивни и социјални развој.

Међутим, настављено је са приказивањем таквих садржаја на телевизијама из окружења (највише на Пинк М и Хаппy), које и грађани наше државе могу да прате.

Парови (ФОТО: МусицЛессонс.цом)

И поред свог негативног утицаја оваквих програма, цензура у демократском друштву није дозвољена и примјерена, а њихова забрана без адекватних процедура не смије да се дешава.

Ипак, прије неколико дана Уставни суд Црне Горе ставио је тачку на ово питање доношењем одлуке да се ријалити програми могу емитовати само у термину од 23 до 6х ујутру.

Уставни суд није прихватио иницијативу телевизије „Пинк М“ за покретање поступка за оцјену уставности и законитости Правилника о програмским стандардима у електронским медијима. Тим рјешењем је утврђено да обавеза да се ријалити програми означавају са ознаком „18“ и да могу да се емитују искључиво од 23 до 6х не представља цензуру и да је пропорционална легитимном циљу.

„Уставни суд је оцијенио да ограничење слободе емитера има легитиман, квалификован и општи интерес, који је Агенција као регулатор препознала; наведена мјера је пропорционална важности питања заштите малољетника и не угрожава начело једнакости гарантовано Уставом.“

Међутим, тиме није ништа ријешено. У ери кабловских телевизија, сви смо у прилици да гледамо ове програме током читавог дана, јер се одлука Уставног суда не односи на телевизије из региона, а њих има највише код кабловских оператера.

Парови (ФОТО: Телеграф)

Социолог културе, професор Ратко Божовић, много пута је говорио о овој теми. У једном интервјуу је рекао да је култура на овим просторима „пострадала од естраде“ и да је на сцени „порнографија духа“ која говори о стању друштва.

„То је порнографија духа јер ту нема духа. Ту имате сплетку, интригу и превару и имамо, заправо, најгору страну оног што би била слика друштва. И све је то дио једног контекста – екстремизма. Тамо гдје имамо екстремизам, ту имамо нешто што се може означити као болесно друштво. А ово је парадигма болесног друштва. Они нам презентирају колико смо болесни и докле смо стигли, а то докле смо стигли, то је, заправо, сами – мрак.“

Професор Божовић каже и да је емитовање оваквих програма „злоупотреба слободе у медијима“ и да се они, заправо, „сервирају грађанима који су забринути како да преживе“.

„Овакви садржаји су ругање слободи и вриједностима. То је ругање онима којима је то усмјерено. Ово је, у ствари, убијање сваког подстицаја да се иде ка вриједностима и да се успоставља човјек у односу на вриједности. Та прича је дошла из тих глобалних медија, дошла је са комерцијалом, са тржиштем, а у том тржишту, дабоме, нема вредносног система. Смисао је потрошач, потрошња и овдје је тај несретни гледалац ништа друго него роба“– сматра професор Божовић.

Проф. др Ратко Божовић (ФОТО: Србин.инфо)

Савјетник у Министарству културе Црне Горе Маринко Воргић изјавио је раније да овај ресор „нема нормиран став“ по овом питању, али да ће Министарство културе поздравити сваку иницијативу у правцу „ограничавања оваквих садржаја који угрожавају јавни интерес“.

________________________________________________________________________

Ставови јавних личности о ријалити програмима

Милена Дравић, глумица:

„Ова количина ријалити шоуа је апсолутно угрозила нацију. То је озбиљна ствар. Не гледају то само пензионери, већ то гледају сви на скоро свим каналима. За мене је то највећа опасност.“

Емир Кустурица, редитељ:

„Данас, ако нису вулгарни, ако немају оне најбруталније шале које их изједначавају са оним што смо ми презирали и називали ‘булеварским позориштем’, филмови све теже издржавају у биоскопима. Ово вријеме је преусмјерено на ријалитије, вулгарност живота која је, заправо, једно политичко оруђе које преусмјерава пажњу на нешто што не треба.“

Ненад Јездић, глумац:

„Једном у три мјесеца успијем да погледам неки од ријалитија, али чисто да бих његовао машту и инспирацију. Не знам ко још може да попије тај ријалити? (…) То је садржај пун интриге, лажи, будала, пун неких самозванаца… Неки људи који су сами себе прозвали и учинили из неког разлога себе експонираним. Они су постављени на неке експозиције, свијетла су упаљена на њима, на себи имају окачене неке бубице и трабуњају. Баш трабуњају! Глумац мора да буде инспирисан и глупошћу и узвишеношћу и величанственошћу и туђим злом. И ја некад морам да видим то трабуњање да бих неко зрневље инспирације, за не дај боже, ако ми затреба могао да имам и располажем с тим како изгледа исконска људска глупост и како изгледа када неко себе начини самозванцем. Да сада знам да одлазим са овог свијета и напуштам сву његову љепоту и да ми кажу да ћу живјети дуже и да ће ми живот бити још љепши ако постанем дио таквог програма, не бих направио компромис. Та снага се сада тражи од нас, да неко каже ‘мени је лијеп живот и без тога’.“

Неле Карајлић, музичар:

„Ријалити програми су први знаци умирања телевизије. Та страшна сила, која нам је мутила памет деценијама, приближава се свом крају. Али, немојте мислити да ћемо са смрћу телевизије постати слободни. Напротив! Интернет нам већ одавно пере мозак, а да ми тога нисмо свјесни.“

________________________________________________________________________

Велики брат (ФОТО: Свет.рс)

По неким мишљењима, ријалити програми представљају велику пријетњу по здравље, економски, културолошки, духовни, морални и психолошки развој сваке нације. Они стварају лажну слику живота и подстичу на нерад и безвољност јер афирмишу ријалити звијезде, док је већина младих и образованих људи незапослена. Такође, они шаљу поруку да су брак, рађање, образовање и одговоран приступ раду, бесмислени и превазиђени. Посебна је прича то што они подстичу на насиље, посебно међу младима.

  Парови (ФОТО: Србија Данас)

Дакле, из свега реченог може се поставити гомила питања, која се односе подједнако на грађане наше државе, као и на грађане земаља из окружења.

Да ли смо заиста толико против приказивања ових програма?

Да ли их гледамо и колико редовно? Ако их гледамо, зашто свима причамо да их не пратимо и да се гнушамо таквих телевизијских садржаја?

Да ли знамо ишта о људима који учествују у ријалитијима: ко су, одакле долазе, чиме се баве, шта су завршили, итд?

Да ли проналазимо нешто поучно у ономе што чујемо и видимо у њима?

Да ли препричавамо догодовштине „јунака“ ријалитија са друговима, кумовима, фамилијом?

Да ли су нам такви људи узори, „фаце, краљеви, цареви, легенде“?

Да ли дозвољавамо својој дјеци да прате овакве емисије и да ли би нам било свеједно ако би нам рекла да су им управо ријалити звијезде „кул“?

Шта радимо да спријечимо своју дјецу да гледају такве садржаје? Да ли им ми сами дајемо добар примјер?

Да ли се неко у образовном систему Црне Горе бави овим питањима? Да ли се у школама прича о овим темама? Да ли се ђацима указује на проблематичност и негативност емисија које гледају?

Да ли јавни дјелатници – професори, наставници, учитељи, музичари, глумци, редитељи, новинари и сви остали, размишљају о овим питањима и труде са да допринесу да се стање поправи?

Да ли политичари имају воље да се позабаве и овим питањима на ваљан начин или немају времена од предизборних кампања и скупљања гласова?

Шта бисмо као друштво урадили уколико би нека црногорска телевизија произвела и почела да емитује један садржај овакве врсте? Да ли бисмо се побунили, писали петиције, тражили смјене министара, организовали протесте?

Све су то, нажалост, питања без одговора.

А умјесто закључка, само једна народна пословица: „Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси.“

Пише: Марија Радиновић

Advertisements