Селена, као позив на радост

Кад сам била јако јако мала, сањала сам чудне, тад несхватљиве снове. Сањала сам зелене пашњаке и галопе дивљих разузданих коња, непрегледне равнице и неописиве хоризонте.

Rezultat slika za селена мандић

Нисам разумијевала да сањам слободу неспутана и крхка, оно што сам овако одрасла заборавила. Нема граница за љубав према животу. Нема пристајања, нема предаје, нема срама и ћутања.

Само галопи дивљих коња у кас.

Једном сам чула реченицу: “Не постоје неизлечиве болести, постоје само неизлечиви болесници.” Поражавало ме што сам у то свим срцем вјеровала, но сви које сам вољела одлазили су помирени са болестима.

И онда си се десила ти. Ти која си имала неизлечиву болест, но никад ниси пристала бити неизлечиви болесник. Ти, која си знала више од свих нас. “Да би добио живот, мораш кренути да га живиш.”

Ти то знаш.

Сад, таква каква јеси, сањаш свитања. Теби су мракови пријетили бескрупулозно, страховито и језиво. Жвакали танане ручице које нису пустиле сан. Облијетали око свјежих рашчупаних увојака твога тјемена, но ти си само пупила на мразу.

Теби су олује пријетиле снажно, но ти си под пријетњом сломила страх. Леденице су одустале, као кад громови не уморе млади храст. Мрак се повукао сраман, пред твојом снагом и ријешеношћу да живиш.

Селена – богиња мјесеца. Мјесец неће пустити мрак. Ти, нећеш пустити поноре без дна. У томе постојању нема мјеста за ситничаве зебње, за несигурности и помиреност. У теби нема ничега суђеног, само оно што си сама одабрала.

Снови се не пуштају, научих од тебе, снови се сањају. За снове се бориш, научих од тебе, чистим срцем и вјером.

Ти то знаш.

Кад мркли мрак нагризе последње атоме снаге оних који су те спашавали, ти си спашавала њих.

Кад залелујају оркански вјетрови над погубљеним душама и кожом се проспу ватре хиљаду немира, кад утихне молитва и врисак и тишина, ти си спашавала њих.

Кад су крвавим сузама шапутали молитве, јецајима испирали ране, а у борбама губили удове – ти си спашавала њих.

Вјером.

Рођеним избором да останеш ту. Ту, на непрегледној равници разузданих дивљих коња. Ту, на извору љубави гдје нема мјеста за страх. Ту, гдје те чекају све мале и велике борбе, ту гдје те чекају сви добри и лоши немири. Ту, међу нас погубљене, да нам шапнеш да сами бирамо на који ћемо начин да живимо.

Смисао је,

Ту у твојим очима боје свитања у којима марширају армије бунта. Ту гдје се гнијезде наде за спас. Ту гдје извиру божије жеље и благослови, ту се пјева драгоцјени стих. Стих живота јачи од живљења.

Теби малени борче,

Теби желим смирај и сан. Све што бих могла да смислим вјерујем да знаш. Вјерујем да знаш како се остварују животне жеље. Вјерујем да знаш како се бори за оно што обични људи закопавају у себи и не пуштају ван. Вјерујем да знаш чак и како да предомислиш Бога, јер управо си то и урадила.

Хвала ти,

За пркос и за радост твоје добијене борбе.

Хвала ти што ниједна пјегица на твоме лицу није помишљала на одустајање од саме себе. Одувијек сам знала, да ако одустанем од себе одустајем од живота, но твоја борба је неки другачији хоризонт. Ти, ни по цијену живота од њега ниси одустала.

Пише: Јована Шекуларац

И он ће тећи. Онако како сама будеш хтјела. Онако како ти буде пасовало, само јер знаш да можеш што год пожелиш.

Твоја су крхка рамена постала снажна можда раније него је требало, но она су сад непоколебљива.

Твоје су очи боје свитања, можда постале озбиљније прије него је требало, но оне су сад несаломиве.

По тим ће се раменима угледати планине, сваки пут кад им запријете катаклизме.

По тим ће се очима угледати ријеке, кад год им корита постану несигурна.

По теби малени борче,

Угледаће се свијет да би изборио опстанак.

Једном кад будеш сиједа и стара, кад се досадне боре нагомилају око твога ока боје свитања, кад уморе те неке другачије борбе и страх, не заборави ко си. Не заборави да си једној цијелој нацији оживјела идеју о побједи. Мене си увјерила “да не постоје неизлечиве болести, већ само неизлечиви болесници”, и дала ми спокој због свих које сам вољела, а који су помирени отишли тамо гдје ти ниси пристала да одеш.

Селена као богиња мјесеца. Селена као позив на радост. Селена, живиш.

Јована Шекуларац

Advertisements