“Трагови и одјеци“ Драгана Караџића у “Пизани”: Раскошна пуноћа и прозрачност

 

Изложба слика, цртежа и акварела академског сликара Драгана Караџића, под називом “Трагови и одјеци” отворена је синоћ у подгоричкој галерији “Пизана”. Изложба обухвата педесет нових слика, цртежа и акварела насталих током 2017. године и биће доступна публици наредних двадесет дана.

Са отварања изложбе

Изложбу је отворио предсједник ЦАНУ Драган Вукчевић који је истакао да је умјетник гласник “који се јавља са размеђа свјетова“.
-Његово дјело је порука коју нам он преноси, а може бити различито обликована. У сваком времену је мало изабраних који ту поруку носе, а не много и оних који могу да је разумију. Изворно умјетничко дјело је истинско чудо, личи на одломак неког другог свијета који је упао у наше вријеме. Један од тих гласника са размеђа свјетова је и академик Драган Караџић редовни члан ЦАНУ. У нашем времену које одликује брзина, масовност, потрошња и површност, све је мање оних који личе на себе, а све је више оних који се не разликују од других. Слике овог умјетника доживљавам као сјенке духовности настале у самоћи и тишини, обликоване даром и радом, а појављују нам се као својеврсни прозор са којих се види нешто дубље. Управо из тог вишег чује се отмена музика коју не може да загуши шунд времена – поручио је Вукчевић.
Према ријечима историчарке умјетности Љиљане Караџић читав опус сликара Драгана Караџића је у својим полазиштима окренут ка дубоком и деликатном осјећању природе и њеним универзалним категоријама.
-Пажљиви гледалац ће примјетити да умјетников однос према природи није пуко преношење доживљаја већ транспоновање у сликовно поље ванвременских ритмова тла, ваздуха и воде по принципима који су подударни са источњачком филозофијом. Мисао и осјећање простора(унутрашњег и спољашњег)трансформише у нову форму ликовне реалности која је изван појавног и чулног и временске каузалности – рекла је Караџић.
Историчарка умјетности констатује да када се у обзир узме и умјетникова жива радозналост духа, рефлексивност, лирска осјетљивост, широка ерудиција, занимање за музику и литературе “који су фино уткани у његову ликовну поетику, задобију се обриси представе о сложености слојева и значења стваралаштва“.
-Нове слике и акварели указују на континуитет у ауторском рукопису који припада домену лирске апстракције. У препознатљиви имагинариј чији кључни елемент су фриз, бојени облачићи, линија која има рукописну ноту, траг, ушли су далеки одјеци мандала као плодова активне имагинације која држи унутрашњост на окупу. Тако је често наглашено сједиште било да је у питању активна бјелина или плоха која има своју обојеност, која је као језгро у зависности од степена акумулације и згнусности енергије, утиче на атмосферичност цјеловитог рада. С друге стране, у појединим радовима фризови тла,таложења, етеричне празнине испуњене калиграфском, музикалном линијом која се опире дешифровању, и горње космичке зоне могу се поредити са смјењивањем грчког ритма Гозбе и Поста, који се разрјешавају једно у друго – рекла је Караџић.

дјело Драгана Караџића

Према њеним ријечима, умјетник чини сам акт стварања транспарентним. Како истиче, сликар користећи искуства и поетику акварела која транспонује у унутарње устројство слике и обрнуто, “умјетник је постигао истовремену раскошну пуноћу и прозрачност у формалном, а слојевитост у садржиском смислу“.
-Бирајући тихи језик насупрот какофонији и пролазном бљештавилу материјалног свијета, контемплацију о дубљим питањима живота насупрот варљивог изобиља површности, аутор чини да кроз његове радове “осјетимо дух повјетарца на основу покрета једне влати траве“ – закључила је историчарка умјетности.
Драган Караџић је Факултет ликовних умјетности завршио у Београду 1978. године, у класи професора Раденка Мишевића. Код истог професора магистрирао је 1980. године. Самостално је излагао на 59 изложби у земљи и иностранству.Колективно је излагао на више од 390 изложби у већини југословенских центара, затим у Паризу, Бечу, Бриселу, Ослу, Малти, Каиру, Токију, Риму, Пекингу, Вашингтону, Москви…
Добитник је 23 награде, међу којима су тринаестојулска награда РЦГ 1995. године, награда Милуновић, Стијовић, Лубарда на Традиционалној изложби 1997. и 1999. године. Добитник је Плакете са статусом истакнутог културног ствараоца од 2010. године. Године 2014. добио је Специјално признање за изванредно умјетничко достигнуће на 42. Бијеналу цртежа, Свјетске галерије цртежа Остен, Скопље.
За редовног члана ЦАНУ изабран је 2003. године.
Галерија “Пизана“ одавно је постала култно мјесто на црногорској мапи културних дешавања.У великом кругу љубитеља и поштоваоца ове галерије, у њеним пријатељима, умјетницима, критичарима, колекционарима, препознаје се она ријетка, али убједљива група истинских приврженика умјетности, који својим дјеловањем бране и његују свако достојанство истинске умјетности. У средишту овог умјетнички инспиративног и креативно заводљивог мјеста галерије “Пизана“, они су препознали простор из којег нико не одлази без неког унутрашњег преображаја, инспиративног и стваралачког подстицаја.
М. Ћ.

Advertisements