Златни перун – црногорски ковани новац

Кроз историју Црне Горе евидентан је утицај и учестала уплитања у економски развој од стране моћнијих масона, банкара и породица. Једна од њих је и породица Ротшилд на челу са Карлом Мајером, Њемцем рођеним у Франкфурту, 1788. године.

Био је предсједник и власник “ЦМ де Рошилд а фиљи“ коорпорације. Носилац је бројних титула у банкарској бранши, био именован за генералног конзула у Сицилији, од јеврејских банкара добио је траку и звијезду Светог војног константинског реда, а на церемонији и обреду у Цркви Светог Ђорђа присуствовао је и сам папа Грегорио XVI. Карл Мајер Ротшилд је умро у Напуљу, 1855. године, у 66-ој години живота, оставивши петорици својих синова огромно богатство и насљедство.

Идеју да искује црногорски новац Његошу је дао управо Карло Ротшилд, банкар и финансијски магнат, током њиховог сусрета у Напуљу, у марту 1851. године. Дуго се о овом новцу готово ништа није знало. Неки истраживачи сматрају да је прерана Његошева смрт условила да се искује само један примјерак, по другима урађен је само пробни узорак, док ни претпоставка коју наводи Живко Драговић да је исковано укупно 32 примјерка није за одбацивање.\r\n

Карл Мајер вон Ротшилд

\r\nИз скорашњих истраживања види се да се један примјерак налази у власништву бивше италијанске владарске династије. О Његошевом новцу се, нажалост, и данас мало зна. Постоји само један опипљив доказ – отисак у црвеном воску на коме се налази текст: ЦРНА ГОРА и година 1851. (аверс) и ЗЛАТНИ ПЕРУН са назначеном вриједношћу од два талира (реверс).

У средњем вијеку у употреби је био, углавном по приморју и тадашњој краљевини Дукљи, бронзани фолиа Константина VII с почетка X вијека.

Златни новац, тачније нови златници појавили су се почетком XI вијека и био је у облику чанка тзв. “номизма“ и најчешће је кован у “електрум“ тзв. мијешани новац, комбинација злата и сребра.

У периоду владавине Николе I Петровића, у ковницама у Бечу, 1912. године се израђивао новац перпер.

Ратови су се морали финансирати великим страним банкарским позајмицама и штампањем тадашње валуте у Црној Гори – перпера. Жеља за проширењем државних граница и апетити владара или наметнути финасијски дугови за осљабљење државне економије услиједио је штампањем 500.000 кованица двије године послије узалудне битке за Скадар.

Тај чин сарадње тадашњег владара Црне Горе краља Николе I је коштало и пољуљало његову владавину и азилством владе у сјенци завршава један велики траг црногорске спољно-унутрашње политике у Европи.Инфлација је била присутна, док двије године послије слиједи добро планирани Први свјетски рат. Ослабљени народ Црне Горе учествује у још једном периоду борби за очување суверинитета и граница своје државе. Оружје се куповало претежно од истих Аустроугара и неизбјежних Француза.

Да ли је то само теза сумње да већ споменути банкари држе константну монетарну контролу наше мале, али поносне земље или је само пука случајност појединца (владара) са великим жељама у узбурканим дешавањима на нашим просторима процијените сами.

Advertisements