НАДЗОРНЕ КАМЕРЕ: Јесмо ли стално под присмотром?

У доба информатике и технологије видео надзор је постао саставни дио живота и нормална појава на сваком ћошку. Камере виђамо свуда око нас. У прометнијим улицама се прати саобраћај, у фирмама се прате радници и шта се догађа на послу, у магацинима се обезбјеђује роба, у кући или стану приватна имовина.

Подсјетимо, у новембру прошле године, Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је да је постављање сигурносних камера у амфитеатрима на Природно-математичком факултету Универзитета Црне Горе повређивање права на приватност.

Судије тога суда поступале су у случају тужбе двоје професора ПМФ-а Невенке Антовић и Јована Мирковића који су у тужби навели да им је повријеђено право на приватност према Конвенцији о људским правима.

Они су правду потражили у Стразбуру након што су пред црногорским судовима изгубили спорове, јер су наше судије закључиле да се постављањем камера у амфитеатрима, наводно због заштите имовине факултета и људи у овим учионицама, не крши право на приватност.

Закон о заштити података о личности предвиђа могућност обављања видео надзора улаза у пословни простор, али под условом да се таква заштита не може обезбиједити на други начин.

Према овом закону, видео надзор не може се обављати у просторијама као што су гардеробе, лифтови, санитарне просторије и просторије за странке.

Видео надзор може обухватити улаз и излаз у стамбеним зградама, као и заједничке просторије, али не унутрашњост, нити улаз у станове.

Ако су камере постављене у дворишном дијелу пословне или стамбене зграде, осим улаза у зграду, не смије се снимати спољашњост станова и сличних просторија.

Такође, забрањен је приступ снимцима преко интерне и јавне кабловске телевизије, интернета или других средстава за електронске комуникације, којима се такви снимци могу пренијети, било у тренутку њиховог настанка или након тога.

Прије почетка примјене видео надзора или најкасније у тренутку када почиње снимање, потребно је на видном мјесту истаћи обавјештење да се надзор обавља, као и подаци о звању лица које обавља надзор и број телефона на који се могу добити информације гдје се и колико дуго чувају снимци из система видео надзора.

У Закону о заштити лица и имовине стоји да привредно друштво, друго правно лице и предузетник који на свом објекту посједује средства техничке заштите (видео надзор, алармни систем,контролу приступа…) мора имати одобрење за то или склопљен уговор о раду техничке заштите са фирмом која посједује одобрење за обављање послова техничке заштите.

Како се наводи, од 1.000 еура до 10.000 еура казниће се правно лице ако обавља дјелатности заштите, а није уписано у Централни регистар привредних субјеката и нема одобрење и ако ангажује за рад људе који немају дозволу за рад послова заштите. Од 30 еура до 2.000 еура казниће се физичко лице ако нема дозволу за обављање послова заштите или не поднесе захтјев за њено продужење најкасније мјесец дана прије истека важења дозволе док ће се од 500 до 5.000 еура казнити правно лице, ако не обавјести Министарство о закључивању уговору у року од осам дана од дана закључења уговора.

Лиценца

Власник “Подгор“ електронике Никола Вујачич, за портал Црна Гора објашњава да уколико  неки привредни субјект хоће да ради послове заштите, потребно му је одобрење од Министарства унутрашњих послова Црне Горе.

Запослени у фирми која се бави техничком заштитом морају да имају лиценцу заштитар техничар, а да би је добили треба да испуне одређене услове прописане у закону, да прођу посебан курс на Полицијској академији или некој другој лиценцираној установи, да имају одређену стручну спрему и да положе стручни испит. Након тога, полазници МУП-у предају захтјев за издавање дозволе за обављање послова заштите, а надлежни орган ради одређене провјере и издаје дозволу за то – каже Вујачич.

Како даље прича, највеће интересовање влада за видео надзор, противпровалне и противпожарне алармне системе, контроле приступа и евиденције радног времена.

Вујачић за портал Црна Гора објашњава да уколико су наручиоци фирме, онда су системи већи, сложенији и са специфичнијим компонентама.

-Након позива клијента екипе излазе на терен да би саслушали захтјеве и прегледали простор који је потребно заштитити. Након добијених информација, приступа се изради техничког рјешења за дати објекат и изради понуда које шаљемо клијенту. По прихватању понуде са наручиоцем склапамо уговор о техничкој заштити и приступамо реализацији, испоруци и монтажи система техничке заштите. Након завршетка уградње и пуштања система у функцију, ради се провјера функционалности, тестирање система и обука особља наручиоца за руковање системом техничке заштите. Кориснику се нуди и уговор о обављању послова техничке заштите који укључује и одржавање. Уколико је наручилац привредни субјекат који нема сопствену службу заштите, у обавези је да потпише уговор о обављању тенхичке заштите са нама или другом фирмом која се бави пословима заштите. На све изведене радове дајемо гаранцију од 24 мјесеца, а по истеку тог рока имамо могућност набавке резервних дјелова неопходних за нормално функционисање испорученог система  – каже Вујачић.

На питање како да се клијент одлучи за прави видео надзор, саговорник објашњава да је важно одабрати опрему познатих и провјерених произвођача, “једино тако клијент може бити сигуран да дате карактеристике одговарају стварним могућностима опреме и да ће она радити онако како је предвиђено“.

-На тржисту има доста уређаја непознатих произвођача који не задовољавају ни основне техничке карактеристике.Треба куповати опрему од овлашћених дистрибутера и њихових представника јер се само на тај начин осигурава  потребна техничка подршка, гаранција и сервис. Од значаја је да одређени модел снимача, камере, централе или сензора одговара потребама клијента и објекта који се штити. Камере и сензоре је најважније добро позиционирати, стручно урадити инсталацију и добро подесити сваки елеменат система. За све то је потребан квалитетан и стручан кадар, добар алат, имати мјерне и тестне инструменте као и велико искуство. Клијента савјетујемо да позове неколико фирми, погледа добро карактеристике понуђене опреме, да се не руководи искључиво цијеном и види референце фирме коју намјерава ангажовати или да контактира неког од њихових ранијих купаца – каже Вујачић.

Према његовим ријечима, онај ко угради видео надзор сигурно ће имати мање бриге.

Он констатује да је систем видео надзора незамјењив “јер пружа визуелни преглед стања на штићеном објекту и чува имовину и кад власник нијесте ту“.

-Улога видео надзора је да пружи могућност надзора уживо над штићеним простором или накнадну анализу догађаја у објекту  кроз преглед снимљеног материјала. Док ви мирно спавате видео надзор је будан 24 часа дневно – истиче власник “Подгор“ електронике.

Вујачић објашњава да је за уградњу видео надзора потребно један радни дан евентуално два, док за веће системе треба више времена “поготово уколико је конфигурација самог објекта сложенија, онда је и провлачење каблова компликовано“.

-Технички гледано, нема ограничења докле може “добацити“видео надзор, али постоје законска ограничења која се односе на забрану снимања јавних површина и угрожавања приватности. То се мора испоштовати,а то у пракси значи да камере смију гледати само штићени објекат и његову непосредну околину не више од два метра. Најчешће се користе камере чији угао износи око 85 степени, а уколико је потребно другачије то се регулише самим објективом камере код такозваних камера са Варифокалним објективима. Уколико се ради о камерама које су предвиђене за ноћни режим, податак о видљивости у мраку изражена је у метрима – објашњава Вујачић.

Упитан како оцјењује тржиште сигурности у Црној Гори, саговорник констатује да је оно у успону, да се дешава експанзија система за техничку заштиту, “али је и уједно плодно тло за којекакву опрему која не задовољава ни основне техничке елементе“.

-Свједоци смо да људи често купе опрему без гаранције и икакве подршке, као и опрему која је од самог тренутка куповине тек дјелимично исправна. Уска сарадња и координација фирми из области безбједности и државе ће у великој мјери доприњети бољем рјешавању свих безбједносних изазова, тако да ће Црна Гора и убудуће бити сигурно мјесто за све који у њој живе, раде или су на одмору – закључио је Вујачић.

М. Ћ.

Advertisements