Скривени туристички потенцијали Београда

Sava, Sava River, Summer, Belgrade, Boathouse
foto: pixabay.com/MilosB

Kако нам извјештаји саопштавају, Београд из године у годину посјећује све више туриста са разних страна свијета. Уосталом, нису нам ни потребни извјештаји да бисмо то знали. Довољно је да се у било којем тренутку прошетате неком београдском улицом, и у читавој тој вреви гласова, разазнаћете стране језике, и видјећете људе из другачијих култура и земаља.

Шта је то толико атрактивно што Београд има да понуди?

Сви знамо за Kалемегдан, боемску Скадарлију, Храм Светог Саве, Аду Циганлију, музеје, итд. Међутим, постоје мјеста и дешавања у Београду, која се неће баш често наћи у туристичким брошурама, а која дефинитивно заслужују пажњу.

Београдски сплавови

Сплавови нису баш „скривени“ туристички потенцијали Београда, с обзиром на то да је чак и ББЦ правио репортажу о њима. Међутим, посјета београдским сплавовима свакако се не би могла сврстати у типичан, панорамски туризам.

Ноћни живот у српској пријестоници већ дуго важи за најбољи на Балкану, а таквој процени вјероватно су највише допринијели управо рјечни сплавови Београда.

Дуж обала Саве и Дунава налазе се бројни ресторани, кафане, барови и ноћни клубови који нуде понешто за свакога.

Без обзира на то да ли волите лаганију или луду атмосферу, коју музику слушате и какав сте провод замислили, то што тражите ћете сигурно пронаћи на београдској обали. Већина сплавова је отворена током читаве године, док су неки за велики број Београђана први вјесници љета.

Уосталом, слободно можемо рећи да су ноћни изласци просто дио наше културе, као и да дефинитивно откривају макар један аспект нашег менталитета. Баш из тог разлога, сплавови Београда су одлично мјесто и прилика да се све то упозна и искуси из прве руке.

Чавкетов пасаж

Некада напуштени простор код Дома Синдиката и пасажа Безистан, у самом центру Београда, не тако давно претворен је у прву уличну галерију и постао нови центар културе и уметности.

Овај пролаз се сада зове Чавкетов пасаж, а први пут је постао галерија када је 2010. године италијански умјетник, Лука Донини, управо ту препознао идеално, мање формално мјесто за излагање својих фотографија. Након тога се група младих људи окупила око идејног пројекта Уличне галерије, и одлучила да овај простор претвори у стално изложбено мјесто.

Измјештање галерије у јавни простор омогућило је отвореније струјање креативности и умјетности. Пасаж оживљен мултимедијом, радионицама, концертима, изложбама домаћих и страних аутора, филмским пројекцијама, нуди дјела савремене умјетности свим пролазницима и непрестано провоцира умјетничке дијалоге.

Теме садржане у изложбама, концертима и другим умјетничким дешавањима су врло блиске свакодневници друштвено-политичке стварности. Отуда, овај пасаж, потпуно доступан и готово успутан, за туристе представља још један сјајан начин да упознају Београд и Србију, овога пута кроз умјетничку перспективу.

Лидо

На сјеверу Великог ратног острва у Земуну, налази се мала пjешчана плажа, Лидо, а названа је по Лиду из Венеције. С обзиром на то да је остатак Великог ратног острва заштићен законом, плажа Лидо остаје сама на том малом парчету земље. До сада ова плажица није нарочито привлачила инвеститоре, и зато се тамо налази свега пар ресторана.

Раније се до Лида није могло стићи уколико немате некакав чамац, међутим, од 2000. године, војска за вријеме љета поставља понтонски мост којим се стиже директно на плажу, па Лидо постаје све привлачније мјесто за београдске купаче.

Потпуни потенцијал ове плажице дефинитивно још увијек није искоришћен, мада се неко вријеме прича о будућем сталном мосту, као и о комплексима ресторана и апартмана.

Ада Хуја

Можда се чини удаљеном, али ова ада се налази на само 4 километра од центра Београда и простире се низводно од Панчевца, све до Вишњице. Нажалост, еко-систем Аде Хује је угрожен, јер се на том мјесту деценијама налазила депонија. Међутим, због одличне локације и љепоте овог мјеста, депонија је измјештена, а радови на Ади Хуји се стално одвијају.

За Аду Хују се предвиђа развој угоститељства и спорта, а тренутно се ту налази највећа картинг стаза на Балкану, као и разноврсни спортски терени. Да ли ће се заиста у неком догледном времену искористити све могућности и љепоте овог мјеста, вијеме ће показати. До тада, овдје можете уживати у свјеже упецаној риби, у атмосфери неког од аутентичних речних ресторана ограђених трском.

Миљаковачка шума

Миљаковачка шума је једна од 19 парковских шума Београда, а удаљена је десетак километара од центра града. Генерално, једна од добрих ствари у Београду, је та што, кад год желите да се одморите од буке, гужве и напетости града, увијек имате неку шуму у коју можете да побегнете и напуните батерије.

Миљаковачка шума је заправо посјед Српске православне цркве, а у њеној близини се налази и манастир Раковица, у чијој порти је сахрањен патријарх Павле.

Од 2010. године, ова шума је заштићени споменик природе. Простире се на скоро 85 хектара и има прилично богат еко-систем. Могуће је да ћете у овој шуми наићи и на посебног лептира, такозваног „белог адмирала“, који је дуго био заштитни знак ове шуме.

Дуж шуме се просире шест километара земљане пјешачке стазе, као и још двије краће, од два и три километра. Наравно, ту је и пикник зона, потпуно опремљена клупама и столовима.

Шуме су заиста једна од многих благодети Београда, тим пре што нису баш типична појава у великим градовима. Оне су дефинитивно једна од ствари које Београд као ријетко који велики град у Европи може да понуди у таквом изобиљу, а ипак нису до краја туристички разрађене. Мада, можда је тако и боље.

Наутичко село „Бисер“

У Сурчину, на левој обали Саве, у насељу Бољевци, налази се још једно врло атрактивно мјесто у којем би туристи дефинитивно могли више да уживају. Интересантна је чињеница да ово насеље постоји још од доба неолита, што га чини старим око шест хиљада година, а самим тим, и додатно значајним!

На једној од Савиних окука у Бољевцима налази се мало наутичко село, које се састоји од шеснаест кућица на води. Све кућице су повезане стазом, која је у ствари марина, а на средини се налази брод, односно ресторан. Бисер, него шта!

Узводно од села наилази се на природну плажу, а ту су и дјечија игралишта, чесме, терен за одбојку на пијеску, клупе, шетачка и и бициклистичка стаза.

Београдски фестивали

У Београду се вјечито нешто дешава, и готово увијек је некакав фестивал у току. Сви ови фестивали заслужују посјету, не само због доброг провода и уживања него и због интернационалног значаја већине њих.

Беер Фест, или, београдски фестивал пива, свакако је манифестација која се не пропушта. То значи: пет дана непрекидног доброг провода, одличног пива, и преко тридесет концерата домаћих и страних бендова. Фестивал се одржава сваке године у августу, што га чини додатно примамљивим за оне који желе да се расхладе уз добро пиво и да плешу уз роцк’н’ролл.

ФЕСТ – Београдски међународни филмски фестивал – најстарији је и најпознатији фестивал филма у Београду, а одржава се крајем фебруара сваке године у више биоскопа широм града. Избор филмова се протеже од најновијих холивудских блокбастера, преко мање познатих филмских индустрија широм свијета, до старих ремек-дјела и класика који се пуштају у дворани Kинотеке.

БЕМУС, односно београдске музичке свечаности, основане још 1969, најстарији су и најзначајнији музички фестивал у Србији, али и један од најпознатијих фестивала умјетничке музике у југоисточној Европи. Захваљујућу БЕМУС-у, Београд је у посљедњих неколико година угостио неке од најпознатијих асамбала и солиста нашег доба.

Београдски интернационални позоришни фестивал, односно Битеф, још од свог оснивања 1969, прати и подржава најновије позоришне тенденције. Данас, Битеф носи титулу једног од највећих и најважнијих европских фестивала. Одржава се сваке године у септембру, у неколико позоришних београдских кућа, а траје око петнаест дана.

 

Advertisements