Loše navike kvare desni

Najozbiljnija i najčešća bolest usta i zuba kod savremenog čoveka odnosi se na parodontopatiju. Bezbolna je, podmukla, dugotrajna, i uglavnom počinje veoma rano. Obično se ispoljava posle tridesetpete godine, a ponekad se javlja i kod veoma mladih osoba. Bolna postaje jedino ukoliko dođe do sekundarne infekcije. – Parodontopatija je obolenje potpornog aparata zuba, odnosno desni, vilične kosti i parodontalnih vlakana, koje predstavljaju sponu između zuba i vilične kosti. Da se nešto dešava, osoba najčešće prepoznaje po gingivitu, odnosno zapaljenju desni. Desni mogu i da krvare, obično prilikom pranja zuba ili za vreme obroka. Može da se javi i trnjenje u desnima, kao i osećaj da postoji strano telo između zuba, zbog otoka u desnima. A ako proces traje predugo, dolazi do koštane razgradnje vilične kosti u kojoj je usađen zub – objašnjava specijalista za bolesti usta i zuba primarijus dr Milomir Varjačić. U normalnim okolnostima dve trećine zuba su u viličnoj kosti, a jedna trećina van. Kada krene proces parodontopatije, ovaj odnos se remeti. Desni se usled razgradnje vilične kosti povlače, a zubi postaju sve izduženiji. Ako zapaljenje dugo traje dolazi do stvaranja parodontalnih džepova. To su prostori između zuba i desni, koji su u normalnim okolnostima duboki dva do tri milimetra. Ako je dubina veća treba se odmah obratiti stomatologu. Pogotovo, ako osoba oseti da jedan ili više zuba počinju polako da se klate. To je jedan od važnih pokazatelja da zubi više nisu čvrsto usađeni u vilicu, jer se ona razgrađuje. – Osnovni uzrok za pojavu parodontopatije je dentalni plak koji nastaje zbog konzumiranja kašaste i meke hrane – objašnjava naš sagovornik. – Ovakve namirnice, udružene sa lošom i nepravilnom higijenom usta i zuba, dovode do stvaranja mekih naslaga, koje u sebi sadrže, osim ostataka hrane i brojne mikroorganizme. Mineralizacijom, odnosno taloženjem minerala iz pljuvačke, dentalni plak se pretvara u zubni kamenac i konkremente, koji jedino mogu da se uklone ultrazvukom ili ručnim instrumentima u zubnoj ordinaciji. * Šta još utiče na pojavu ovog obolenja? – Žvakanje jednom stranom vilice, takođe može biti razlog nastanka procesa parodontopatije. Disanje na usta, konzumiranje pretežno meke hrane, pušenje, nepravilan položaj i odnos zuba u vilici, karijes, neadekvatne plombe, mostovi, krunice, mehaničke i hemijske povrede desni, kao i mnoge druge loše navike, mogu da utiču na pojavu ove hronične doživotne bolesti. Kažem doživotne, jer bolest nikada ne može da se u potpunosti izleči, ali može uspešno da se kontroliše. * Na koji način? – Bar dva puta godišnje treba posetiti stomatologa, upravo zbog javljanja parodontalnih džepova koje osoba ne može sama da prepozna. U uznapredovaloj fazi dubina džepa zna da bude i od pet do sedam milimetara. Naravno da je u takvoj situaciji ugrožen potporni aparat, zubi počinju da se klate, a može da dođe i do pojave gnojavih parodontalnih abscesa, što obavezno iziskuje i hiruršku intervenciju. Na kraju, ništa ne preostaje do vađenje zuba. Da bi se obolenje izbeglo neophodno je da se usta i zubi pravilno održavaju od malena – ističe dr Varjačić.PUBERTET Od parodontopatije pati jedan odsto dečije populacije. Kod njih ovaj proces najčešće nastaje u pubertetu, mada može i u mlečnoj dentaciji. Otežavajuća okolnost za najmlađe je to što se dijagnoza teško uspostavlja jer nema pratećih simptoma. Precizan odgovor ukoliko postoji sumnja, jedino može da se dobije na osnovu rendgenskog snimka. Uzrok ove juvenilne parodontopatije je nepoznat, a kao mogući faktori se navode nasleđe, imunološki poremećaji, razna opšta obolenja… Kod njih se razaranje kosti dešava veoma brzo, tako da gube zube još pre dvadesete godine. Bez obzira na lečenje, rezultati nisu baš impresivni, jer je tok bolesti izuzetno brz, a dolazak kod stomatologa najčešće zakasneo. Da je naviku o održavanju higijene zuba i usta važno naučiti još u detinjstvu, naglašava i profesor dr Mirjana Ivanović iz Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu. – Prvi zubi kod dece zahtevaju istovetnu, pa čak i mnogo veću brigu u odnosu na zube odraslih. Pravilno održavanje mlečnih zuba i usne duplje od ključnog je značaja za kasniji izgled i zdravlje stalnih zuba i usta. Ako se preventivne mere ne sprovode na valjan način može doći do pojave karijesa i oboljenja parodoncijuma, odnosno potpornog aparata zuba, što u kasnijem periodu dovodi do gubitka zuba. Nažalost, karijes i gingivitis, odnosno zapaljenje desni, veoma su rasprostranjena kod dece. Tu su i poremećaji razvoja i rasta vilice, odnosno ortodonske anomalije. U dečijem uzrastu, zbog savremenog načina življenja, česte su i povrede usta i zuba, koje se mogu završiti gubitkom jednog ili većeg broja zuba. U ranoj mladosti stiču se loše navike, konzumiranje duvana i alkohola, na koje u prevenciji posebno treba obratiti pažnju. Ako se to blagovremeno ne učini, postaju značajan faktor rizika, koji posle 50. godine može izazvati oralni karcinom. * Kakve preventivne mere bi trebalo preduzeti? – Pre svega, velike rezultate bi dalo zdravstveno vaspitanje kao osnovni deo primarne prevencije u vrtićima i školama. Isto se odnosi i na trudnice, koje u kontaktu sa ginekologom treba da dobiju preporuku o odlasku zubaru radi očuvanja zdravlja, ne samo sopstvenih, već i zuba budućeg deteta, zato što će stečene zdrave navike preneti na svoje potomstvo. Kod najmlađih treba, još u trenutku nicanja zuba, treba stvarati pravilne navike u ishrani i održavanju oralne higijene. Da bi zube sačuvali od karijesa, izbegavajte sve vrste grickalica i slatkiša između obroka. U glavnim obrocima treba da se nađu svi sastojci neophodni za pravilan rast i razvoj organizma, dok se između obroka savetuje samo voće. Ovo je veoma važno, jer navike iz najranijeg detinjstva ostaju i u odraslom dobu, kada zube treba čuvati gotovo na istovetan način. Koja je uloga mlečnih zuba? – Mlečni zubi su važni za rast i razvoj vilice u koju ć se kasnije smestiti stalni zubi. Oni su čuvari prostora za stalne zube. Zato svaki mlečni zub sa karijesom treba lečiti i po svaku cenu ga sačuvati. Vadi se samo u slučaju da ne može da se izleči. Karijes je infektivna bolest izazvana određenim tipom bakterija, mada je faktor rizika za kvarenje zuba i specifičan sastav pljuvačke, koja takođe stvara uslove za nastanak ovog obolenja. I na gingivitis, koji se takođe javlja veoma rano, treba obratiti pažnju jer predstavlja posledicu lošeg održavanja oralne higijene. Manifestuje se otokom, crvenilom, a nekada i krvarenjem desni. Ako se blagovremeno ne zaustave ovi procesi, u kasnijem periodu života dolazi do pojave različitih oblika parodontopatije – upozorava dr Mirjana Ivanović. NAUČITE MALIŠANE DA DRŽE ČETKICU Da bi se zubi sačuvali od karijesa i obolenja parodoncijuma, sa oralnom higijenom se počinje čim se dete rodi. Prva obaveza roditelja je da bebama nakon hranjenja obrišu mlečne ostatke na desnima. Lekari bi odmah nakon rođenja deteta, roditeljima trebalo da daju savet o načinu očuvanja zdravlja usta i zuba. Kontrolni pregledi se savetuju već posle nicanja prvog zuba, pa zatim posle navršene godine deteta. Sa nepunih godinu, kada zubi polako počinju da niču, bebi treba dati malu četkicu da se sami na nju navikavaju gurajući je u usta. Preporučuje se pasta za zube sa floridima u malim količinama i koncentraciji prilagođenoj uzrastu deteta. S obzirom na to da mališani u tom uzrastu nisu u stanju detaljno da sprovode oralnu higijenu, najbolje je da im roditelji priteknu u pomoć, odnosno sve do sedme godine treba deci da peru zube. Idealno je da higijenu usta i zuba obavljaju zajedno pred ogledalom ili da dete puste da posmatra roditelje dok peru sopstvene zube. Od sedme do dvanaeste godine roditelji decu treba samo da kontrolišu da li deca pravilno i redovno operu zube, odnosno da li to rade ujutru i uveče pred spavanje, kada je pranje zuba i najvažnije.

Izvor: Novosti

Želite reklamu na Portalu Crna Gora? Javite nam se!

Želite i Vi da pišete za Crnu Goru? Pridružite nam se!