KOLUMNA: Sine, mislim šćeri!

 

PIŠE: Milanka ĆOROVIĆ

Imam dva sina, odgovara Crnogorac kada ga pitaju koliko ima đece, a ima šestoro. Četiri čore ne pominje. Još strašnije zvuči kada žena kaže “jedine majčine oči“ za sina iako joj je bog darovao i šćeri. Dobiti sina – pritajena želja i obaveza prema bratstvu i plemenu pratila je Crnogorce kao usud. Istorija je ostavila opasan trag.

Stanislava, Stana, Stanimirka… imena sa zadatkom i velikom obavezom. Tek što su se rodile, a nose teret da prekinu niz i budu posljednja kćerka u porodici. Moraju da dozovu još nerođenog brata kad već same nijesu mogle da to postanu.

Kako li su se samo drznule da budu ono što im je priroda odredila. A ne, ne može to tako, ubiće je i prije nego li se rodi i sve tako dok se ne opameti i shvati da na ovaj svijet mora doć kao “dika i ponos kuće“.

Da se otac podiči sinom jer sa njima to ne može – ne mogu biti puškonoše, niti megdadžije, ni nasljeđivati barjaktarstvo, plemensko starješinstvo, a tek što ne mogu produžiti prezime… Kako se samo puca iz puške kada se rodi junak, a za žensko se nije znalo ni da je rođeno. Roditi muško, sina nasljednika, diku babinu i đedinu, ponos tetkin i ujakov, život tatin, mamin… Đe se izgubi ono “nek je samo živo i zdravo?!“

U kakvom svijetu živimo postalo mi je jasno kada mi je trudna drugarica rekla “Kako sam srećna što nosim dječaka, neću biti pod pritiskom da odmah rađam drugo. Da nosim curicu već u porođajnoj sali bih morala da listam recepte po kojem se pravi muško dijete, shvataš?“ Šta shvatam? Recept?! Pa kad pravim ručak ne guglam recept, ali ovo sam, nakon naše male polemike, prosto morala da potražim u nevjerici da tako nešto zaista i postoji.

Otvaram, a naslovi se samo nižu: “Kako da dobijete dijete željenog pola“ (čitaj muško), “Kako napraviti sina“, “Tempirajte pol djeteta“ i to sve sa hrpom komentara i razmjene iskustava, a riječi podrške pljušte na sve strane – samo istraj, uz tebe smo, budi uporna, ne odustaj olako… Spominju se razne biljke, minerali, preporuke kako treba hodati, a onda ide drugo poglavlje “babske priče“ – ako je trudnici “uzak“ stomak rodiće sina, ako je muško, ranije će se poroditi, ako trudnici ne smeta da jede jagnjetinu – dobiće dječaka…

Tako stignem i do priča da u staroj Crnoj Gori kada nevjesta dođe u dom, a potom zanese, babe gledaju pa vele: “Valja ovo, široka je u krsta i zori se dok ide – nosi žensko, đavoli je pozobali ili “zašiljio joj se stomak, a ukriva se dok prolazi – muško je da nas bog obraduje“. Uglavnom, to su čitave jednačine i složeni matematički zadaci.

Osjećala sam se kao da sam upala na sajt neke ozloglašene sekte koja te prosto “guta“ i igra po jako opasnim pravilima. Kliknula sam onaj znak spasenja Iks i pobjegla od te virtuelne zajednice, ali me onda sačekala ova naša.

U jednom od onih “nikad kraja“ redovima za plaćanje računa, da vrijeme brže prođe, počnemo razgovor jedna gospođa i ja. Priča ima sina, i kao svaka ponosna majka, počne o njegovim uspjesima u sportu, na fakultetu, karakternim osobinama. Zaista je lijepo gledati ženu koja sa iskrom u očima govori o tome kako je njen mezimac na dobrom putu da postane kvalitetna osoba. Kaže “samo njega imamo, on nam je sve“ uz duboki uzdah.

Prođe nepunih 15 dana, sretnem istu gospođu na trgu Vektre sa jednom jako lijepom mladom ženom. Javimo se, malo popričamo i kaže ovo mi je šćer. Šćer?! Kako sam samo bila zatečena, moram priznati da sam đevojku pogledala  kao neko mitsko biće jer mi je kroz glavu prošla “samo njega imamo“. Zbunjeno sam rekla, ali Vi imate samo sina! Moja polu konstatacija, polu pitanje kod nje je izazvalo samo “šta sam to pogrešno rekla?“

Vraćam film u glavi i preispitujem se da li su me roditelji oslovljavali sa sine i zaista ne mogu da se sjetim toga momenta. Doduše, dešavalo se da im se omakne ime jedne od nas tri odnosno da se uputi onoj koja nije vlasnica tog imena. Zahvalna sam im što su mi dozvolili da volim to što jesam đevojčica –đevojka  – žena, što su mi se obraćali u skladu sa onim što ja zapravo i jesam ONA.

Kada se obratimo ženskom djetetu sa Sine to zvuči kao ono kada za black man-a kažu “nigger“, u prevodu – ostavlja utisak da je svrha potcjeniti ono šta jesi. Samo po sebi predivno zvuče i jedno i drugo kada su upućeni na pravu adresu!

Advertisements
Želite reklamu na Portalu Crna Gora? Javite nam se!

Želite i Vi da pišete za Crnu Goru? Pridružite nam se!

4 Komentari

  1. Da nije ścerki nebi imali koga zvati sa sine..
    Otac je tako oslovljavao svoju mezimicu i ja i brat bili smo zavidni tom nadimku..
    Post je dobar ali odavno nije tako u potpunosti crnogorsko drustvo je postalo mnogo,mnogo liberalnije na tom polju..

  2. Da nije ścerki nebi imali koga zvati sa sine..
    Otac je tako oslovljavao svoju mezimicu i ja i brat bili smo zavidni tom nadimku..
    Post je dobar ali odavno nije tako u potpunosti crnogorsko drustvo je postalo mnogo,mnogo liberalnije na tom polju..

Comments are closed.