Komentar i briga turistkinje: Crna Gora – ekološka država?

Prva međunarodna konferencija o Vrancu i drugim
crnogorskim autohtonim sortama vinove loze

#EkološkaDržava #CrnaGora

Prenosimo vam pismo naše čitateljke koja je izrazila brigu o Crnoj Gori i njenim ljepotama. Pismo prenosimo u cjelosti.

Smeće u Skadarskom jezeru (Foto: Montenegro-for.me)

Kao turistkinja u Crnoj Gori čitala sam sa velikim interesom o trenutnom održavanju konferencije u Budvi posvećenoj Arhuskoj konvenciji, koji se bavi ekologijom i održivim turizmom. Učesnici su pričali i o tome da su Crna Gora i Budva prave lokacije za tu konferenciju. Slažem se – možda zbog različitih razloga.

U sledećem par misli i posmatranja:

Po članku 1 ustava Crna Gora je ekološka država. Značajno je to u periodu kad se zemlja priprema za članstvo u EU i kad se globalno realizuje zaštita životne sredine (zemlja, voda i vazduh) jer je egzistencijalna za preživanje budućih generacija.

Još važnije je to što je u zemlji koja je pravi prirodni biser u čitavom regionu, koja raspolaže najlepšim planinama, čistim jezerima i divnom moru – sve zajedno u jednoj maloj državi.

U Evropi ima dovoljno primera (n.p. u Alpskim državama) kako se čuva životna sredina – i to u kombinaciji sa turizmom. Osim privatnog angažmana, tu su javne institucije, pre svega opštine, koje organizuju i kontrolišu čuvanje prirode i čišćenje okoline.

A kakva je situacija u Crnoj Gori, koju se može da posmatra u toku turističkog boravka? Kao redovna turistkinja koja obožava i voli Crnu Goru kao drugi zavičaj, koja voli da šeta, da planinari i da se kupa, ja sam sve više razočarana.

Pročitajte još:   Sarajevo “najzeleniji grad u Evropi, PG skoro na dnu liste

Gde god u Crnoj Gori nema privatnog/komercijalnog interesa da se čuva priroda, đubre se raširi bez granica. Šetajte pored ceste/pored mora sa željom da uživate u plavom moru – videćete masu papirića, flaša i plastike. Najlepše male (javne) plaže kao „Golubova Stijena“ između Ljute i Dobrote u Boki su pune smeća. Pre par godina sama sam počela da skupljam đubre i očistim plažu, ali sada ga ima toliko da mi treba mali kamion.

Razume se da nigde nema javnih toaleta. Ko, na primer, ne zna lepa šetališta na desnoj i levoj strani divne plaže „Plavi horizont“ na Luštici? Više nisu šetališta nego javni toaleti (kao i svi javni pristupi k moru)! (Uzgred hoću da spomenem da niko se ne brine ni o klupama koje su već godinama srušene.)

Kad ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović po povodu gore spomenute konferencije priča o tome da „vođena opredeljenjem o uspostavljanju ekološke države, Crna Gora je među prvim državama regiona jugoistočne Evrope koja je uspostavila strateški i institucionalni okvir za održivi razvoj u skladu sa standardima razvijenih zemalja Evropske unije“ pitam se da li on i drugi odgovorni ljudi ikad šetaju pored mora ili u opštinama van turističkih lokacija i da li su svesni stvarne situacije?

Pročitajte još:   Napredak CG u borbi protiv terorizma

Pitam se ko misli o ljudima koji stalno žive u Crnoj Gori i žele da uživaju u lepoj i čistoj prirodi? Pitam se šta se radi sa turističkim (i drugim) taksama koje svi turisti moraju da plaćaju? I pitam se da li su strani učesnici konferencije u Budvi ikad išli van hotela Splendid u Bečićima da vide realnost mimo onih pripremljenih turističkih mesta.

Pitam se gde se nalaze kante i kontejneri za selekciju smeća (papir, staklo, plastika) i preduzeća za reciklažu? Ima li kampanje u vrtićima, u školama, na televiziji da se ne rasipa smeće i za reciklažu? I koje su kazne za kršenje zakona i za divlje deponije?

Takođe se pitam, kako je moguće da ekološka država, koja se priprema za članstvo u EU, umesto da zabrani plastične kese, omogući prodavnicama da besplatno razdele masu plastičnih kesa, koje na kraju završe u moru, u rekama, u prirodi? Ko zna da raspadanje jedne plastične kese traje između 100 i 400 godina?

Drugi aspekt:

Gde su privlačne ponude javnog transporta, koje omoguće smanjenje broj automobila i gužve na lokalnim cestama? Kako je moguće da nakon godina ogromne gužve u Kotoru zbog više hiljada turista na krstaricama, koji prelaze cestu, opština ne sagradi nadvožnjak?

Pročitajte još:   Abazović zaboravio da prijavi 20.000 eura?

Kako izgledaju urbanistički planovi u Crnoj Gori, n.p. u Budvi? Da li je stvarno u interesu grada, stanovnika i ekološke države da se grade soliteri na plaži, da se zauvek unište zelene površine za izgradnju turističkih apartmana? Zašto se urbanistički planovi ne prilagode prirodi Crne Gore? (Ili možda ne poštuje planove? Kakve su posledice?) Ko je dao n.p. dozvolu da se iskopa planina u Kostajnici (Boka) za izgradnju ogromnog turističkog kompleksa, koji narušava prirodu i draž Boke?

Znam da ima puno angažovanih ljudi u nevladinom sektoru u Crnoj Gori, koji rade za čuvanje prirode. Imaju moje najveće poštovanje. Ali bez političke volje i više javnog pritiska bojim se da neće biti preokreta trenutnog trenda. Nadam se da ne moramo da čekamo trenutak, kada će početi da dolazi sve manje turista zbog uništenja prirode i zanemarivanja i oštećenja životne sredine.

Kao ljubitelj Crne Gore i turistkinja hoću da dam svoj doprinos za razvoj Crne Gore, da ova zemlja stvarno postane Švajcarska (ja bih upravo rekla Austrija) Balkana.

Ula Hartman

Želite i vi da pišete za Crnu Goru? Javite nam se!