ОСВРТ: Кад “порастем“ бићу ријалити играч

 

ПИШЕ: Миланка Ћоровић/социолошкиња

“Какав је то играч!“ изговоримо у ситуацији када се Стеван Јоветић залети са краја терена и у последњој секунди маестрално да пресудни го. Тада цијели стадион направи онај чувени талас и кличе ’’То мајсторе, то је играч’’. Или када клинци са петицом из неког писменог задатка јуре кући да се похвале родитељима који им кажу “баци петака, то је бре играч“.

Кажемо и за све оне који кроз живот газe марљивим радом, упорношчу, одиграју мудри потез на правом мјесту у правом тренутку и од којих можемо много тога да научимо. Међутим, шта је то када кажемо ријалити играч? Како се долази до тога звања? Претпостављам да се морају задовољити одређени критеријуми како би се неко окитио том титулом.

С обзиром да ми је термин непознат и нијесам га сусретала кроз формално и ванстудијско образовање, сједнем за комп и гуглам. Каже овако: “Он/а је ријалити играч ког се сви прибојавају“, “Вечерас улази најплаћенији ријалити играч икада“ са поднасловом “згодне цице и легенде“… Из таквих наслова, пошто Wикипедиа не избацује класичну дефиницију, закључујем да се ради о изузетно опасној особи, која је за свој “рад“ добро плаћена и уз то је “добра цица/ан“.

Узмем даљински и шалтам каналима. Налетим на један такав вид “забаве“. Колико бруталности на једном мјесту. Вриска, бука, насиље, нема ту мјеста за конструктивну реченицу. Боли глава, хоће да експлодира. Буди неку агресију, ‘оћеш бре да се свађаш, да у пракси примијениш тај модел понашања.

Призор најприземније порнографије и вокабулара који није достојан ни уличне конверзације. Није ми добро па брже боље притискам оно црвено дугме.
Многобројне телевизијске станице преплављене су ријалити шоу програмима који имају огроман потернцијал за постављање стандарда понашања највише за тинејџере и предтинејџере била то намјера аутора или не.

Кроз њега дефилују дјевојке сумњивог морала, момци са теретом прошлости на леђима, људи са трагичним причама. Ријетко који културни феномен изазива толико питања и недоумица о многим утицајима на људе као овај, наизглед лагани вид забаве – ловљење телевизијских душа…

Имамо приказивање да је искоришћавање људи у реду као и то да је сасвим прихватљиво да се проводе недјеље, ако не и мјесеци без икаквог циља и рада да бисте на крају освојили новац. Видимо да је прихватљиво имати воајерске склоности и жељу за шпијунажом и да се завири у интимност других људи као и то да је лагање или варање у реду ако се служи да се побиједи.

Ако се људско постојање сведе на пуку видљивост, присутност преко медија, уз одсуство онога што нас заправо чини људима, дефинитивно пријети растући тумор наше цивилизације. Дакле, слика није само споља него и унутра, у гледаоцима које одаје духовна пустош и некултивисаност док непосредност, спонтаност и искреност остају без заштите.

До које мјере задиремо у нечији живот? Сви ми можемо да се сјетимо великог броја питања која прелазе границе, попут тога да сви очекују да је нормално да вас питају зашто немате дјецу, за кога ћете гласати, зашто држите пса?“ Морамо наћи модус да промовишемо праве вриједности и да чешће шаљемо поруку да “нема хљеба без мотике“. Требају нам идоли који су великим трудом и одрицањем постигли успијех, а наше тло је изњедрило много квалитетних узора, но ај сад.

Свакоме је потребно да се опусти и “баци“ мисли на нешто друго, да скрене пажњу од кредита, камате, посла, енергетских вампира… и не мора апсолутно све да има неку дубоку филозофску мисао. Мозак на отаву што би се рекло и кулиража, али опуштање уз посматрање константне псовке, издаје пријатеља, интриге, бламирање бивших парнера и глупирање сваког треба да забрине.

Међутим, оптужити друге за оно што је искључиво наша одговорност је лицимјерно. Сувише је лако за све недаће у друштву оптужити некакав ријалити, који можемо “убити“ притиском једног дугмета. Оног на даљинском управљачу испод којег обично пише ОФФ. Можда су ријалити шоу програми ипак донекле неки вид образовног програма у смислу што могу да нас натјерају да будемо бољи од њих, и према себи и према окружењу.

Ако затекнете себе да гледате један такав програм, није лоше запитати се зашто то радите?

profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
Novinarka Milanka Ćorović, rođena Podgoričanka, bira teme i piše članke/kolumne koji nas podsjećaju da su ''istinske vrijednosti isključivo one koje odgovorno i marljivo gajimo u sebi'' i da je kontinuirani rad ''najveća životna investicija''. Vječita zaljubljenica u prirodu, pisanu, a i datu riječ :) Čitamo se...