Regionalna konferencija u Budvi

    5

    #Ekonomija #PrivrednaKomoraCrneGore

    5.png

    Transparentnost u funkciji balansiranog razvoja zajedničke ekonomije tema je regionalne konferencije koju je Privredna komora Crne Gore organizovala 19. aprila 2017. godine u Budvi, u saradnji sa Direkcijom za razvoj malih i srednjih preduzeća.

    U radu skupa su učestvovali predstavnici privrednih komora zemalja Regiona, nosilaca sertifikata Excellent SME, Ministarstva ekonomije, Evropske komisije, Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Investiciono razvojnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, bonitene kuće Coface, Business Inteligence Consultinga i drugi.

    Održavanje Konferencije podržala je Evropska komisija u okviru Foruma za jedinstveno tržište. Očekuje se da informacije i iskazani stavovi učesnika doprinesu sagledavanju pravila zajedničke ekonomije, kao i mogućnosti kreiranja budućih politika. Zaključci Konferencije biće predstavljeni članovima Evropskog parlamenta, učesnicima i stejkholderima na Malti 19. juna 2017.godine, te objavljeni na sajtu Evropske komisije, Direkcije za rast, unutrašnje tržište, preduzetništvo te mali i srednji biznis.

    Potpredsjednica Privredne komore Ljiljana Filipović opisala je konferenciju kao susret brojnih aktera iz država kojima je mali i srednji biznis osnov strategije ukupnog društvenog razvoja. Prema njenim riječima, bogatstvo specifičnosti i unikatnih vrijednosti, visok stepen podudarnosti u tretiranju značaja malog i srednjeg biznisa, zajednički su imenitelji učesnika ovog skupa.

    -U modernom poslovanju stalna je potreba za promjenama i prilagođavanjem tržišnim zahtjevima. Privredna komora Crne Gore, znajući da savremeni zahtjevi tržišta nameću aktivan pristup vođenju i razvoju biznisa, osim stalnog angažovanja na unapređivanju poslovnog ambijenta, usmjerena je ka podsticanju spremnosti privrede da na jedinstvenom tržištu ostvari što povoljnije rezultate – kazala je Filipović.

    Ona je ocijenila da je posebna vrijednost skupa prezentovanje iskustava privrednika i menadžera projekta SME Excellent iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Mađarske i Slovenije, čime se otvaraju mogućnosti za nova kreativna partnerstva koja će doprinijeti jačanju regionalne konkurentnosti, novim inicijativama, inovativnim proizvodima, odnosno odgovornom i održivom razvoju.

    Predstavnik Ministarstva ekonomije Goran Nikolić, direktor Direktorata za industriju i preduzetništvo, ocijenio je da u savremenim uslovima poslovanja mala i srednja preduzeća predstavljaju razvojnu polugu konkurentnosti jedne ekonomije i daju ogroman doprinos novom zapošljavanju rastu BDP, supstituciji uvoza, jačanju izvoza a doprinose i ravnomjernijem regionalnom razvoju.

    Prema ocjeni Ako o MSP iz 2016. godine Crna Gora bilježi napredak u institucionalnom i regulatornom okruženju, naročito u cjeloživotnom i preduzetničkom učenju, a istovremeno su pojačana nastojanja da se unaprijede usluge podrške biznisu ka boljoj integraciji MSP u globalni lanac vrijednosti, promociji inovacija i lakšeg pristupa kreditima – rekao je Nikolić.

    On je dodao da Ministarstvo sprovodi devet programa podrške privredi , a da se većina programa zasniva na finansijskoj podršci investitorima, preduzetnicima, MSP, koji se realuzuje po principu subvencija, refundacija dijela sredstava i oslobađanju od poreza, te podsjetio na pokretanje Karavana dobrih poslovnih prilika kojim će obići sve opštine i upoznati privrednike sa programima podrške razvoju biznisa.

    -Izražavamo zadovoljstvo što raste broj uspješnih privrednih subjekata, sertifikovanih kompanija koje će otvoriti mogućnosti za saradnju i olakšavati povezivanje i stvaranje novih poslovnih aranžmana kako u CG tako i u inostranstvu. U cilju da aktuelni trend rasta preduzetništva ispratimo stvaranjem što boljeg sistemskog ambijenta i preduzetničke klime, Vlada CG pružiće kompletnu podršku crnogorskim preduzetnicima kako u pokretanju novih poslov tako i u pogledu unapređenja i širenja postojećih – rekao je Nikolić.

    Od ukupno 20 miliona kompanija, koliko ih je u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 75% i obezbeđuju preko 80 miliona radnih mesta – dvije trećine ukupnog broja u privatnom sektoru.

    U osnovi jedinstvenog evropskog tržišta je slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala. Evropska komisija je strategijom kojom reguliše ovu oblast definisala plan za ostvarivanje potpunih potencijala tržišta kroz: omogućavanje balansiranog razvoja zajediničkih ekonomija; pomoć MSP sektoru i preduzećima u započinjanju posla; unapređivanje mogućnosti za biznis i kretanje radne snage između zemalja; rješavanje restrikcija u sektoru trgovine; modernizovanje sistema standardizacije; kreiranje transparentnog, efikasanog i održivog sistema javnih nabavki; objedinjavanje evropskog sistema intelektualne svojine i unapređenje kulture usaglašavanja te sprovođenja jedinstvenog tržišta.

    Šef sektora za saradnju Delegacije Evropske komisija u Crnoj Gori Andre Lys, pojasnio je da je Konferencija rezultat partnerskog odnosa EK sa organizatorima, te da predstavlja segment Evropske sedmice malih i srednjih preduzeća čiji je cilj da promoviše preduzetništvo na Starom kontinentu.

    -U savremenim uslovima poslovanja, mala i srednja preduzeća predstavljaju pravu lokomotivu ekonomije EU i jako je važno da ih podržavamo. U Crnoj Gori je osnovni posao stvaranje dobrog regulatornog okvira za poslovanje malih i srednjih preduzeća. Ovaj okvir je sve bolji primjenom evropske legislative o malom biznisu, što je dovelo do otvaranja pregovaračkog poglavlja 20 – rekao je Lys.

    On je potom predstavio finansijske instrumente podrške ovom biznisu kroz COSME i Horizon 2020 programe koji obezbjeđuju kapital za njihovo poslovanje. COSME opredjeljuje 2,3 miliona eura za unapređenje preduzetništva i podsticanje konkurentnosti MSP, a Horizon 77 milijardi. Formiran je i finansijski fond za razvoj koji je okrenut inovacijama i preduzetništvu na Zapadnom Balkanu i opredijelio je 145 miliona eura za prioritetne projekte, a Lys je istakao i značaj ERASMUS projekta koji okuplja 10.000 mladih iz EU.

    -Ključno je unapređenje preduezetničkih vještina, znanja i kvalifikacija. Potrebno je obučiti mlade koji će iznjedriti novu generaciju inovatora u preduzetništvu – zaključio je Lys.

    Socijalna održivost jednog društva, odnosno države, umnogome zavisi od vitalnosti i mobilnosti sektora malih i srednjih preduzeća, te mu sve vlade poklanjaju izuzetnu pažnju sa aspekta održivosti i razvoja, ocjena je predstavnice Direkcije za razvoj MSP Ane Šebek.

    Prema njenim riječima, struktura preduzeća po veličini u Crnoj Gori je slična kao u EU.Mala i srednja preduzeća čine 99% ukupnog broja preduzeća u našoj zemlji, učestvuju sa 60% u BDP-u i 67% u ukupnoj zaposlenosti. Sektor MSP pokazuje tendenciju rasta. Broj MSP u 2015. godini veći je za 10,2% u odnosu na 2014, a zaposlenih za 10,5 odsto.

    – Rast preduzeća u posljednje dvije godine govori da se u određenoj mjeri ambijent za poslovanje u Crnoj Gori poboljšava – rekla je Šebek.

    Ona je istakla da je prema podacima SME policy indexa za 2016. godinu, Crna Gora postigla napredak u dijelu koji se odnosi na usklađivanje politike razvoja malih i srednjih preduzeća sa evropskom, te da je postala lider u Regionu što se tiče preduzetničkog učenja.

    Preduzetnici kao najznačajnije barijere sa kojima se suočavaju u poslovanju ističu: nedostatak finansija, visoku nelikvidnost i nemogućnost naplate potraživanja, sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju, barijere u pravnoj regulativi, neusaglašenosti sistema obrazovanja i vještina sa potrebama tržišta rada, dugo trajanje privrednih sporova, komplikovane procedure i netransparentnost u postupcima javnih nabavki.

    – Institucije moraju biti u stanju da odgovore na potrebe ovog sektora, pa je Direkcija za razvoj MSP aktivnosti usmjerila na razvoj i jačanje nefinansijske institucionalne podrške malom i srednjem biznisu, stvaranje sistemskog ambijenta za izgradnju preduzetničkog društva i promociju preduzetništva – rekla je Šebek.

    Navela je između ostalog, Program podrške razvoju preduzetništva koji realizuju sa IRF-om, kao i pružanje mentoring usluga u saradnji sa Japanskom Agencijom za tehničku saradnju, pomoć inovativnim preduzećima i onima koji imaju potencijal za dalji rast i razvoj kroz program Horizon 2020.

    Vasilije Đurović iz Investiciono razvojnog fonda. Nikolina Perović Filipović iz EBRD objasnili su njihovu podršku MSP u započinjanju i razvoju posla.

    IRF za 2017. godinu opredijeljuje 33 kreditne linije podrške za MSP u iznosu 120 miliona eura. U Crnog Gori predviđaju da ova sredstva plasiraju između ostalog za razvoj preduzetništva, podršku mladima, visokopbrazovanim, tehnološkim viškovima, ženama u biznisu, a posebno strateškim sektorima turizmu, poljoprivredi i proizvodnji hrane.

    – IRF je ponosan na beskamatne linije koje odobrava visokoškolcima na birou rada, ženama i tehnološkim viškovima. Takođe imamo i novu kreditnu liniju koja se odnosi na otkup poljoprivrednih proizvoda – rekao je Đurović.

    Nikolina Perović Filipović je istakla da je EBRD aktivan u Crnoj Gori od 2006. godine i djeluju u dva pravca, kroz kreditne linije i podršku bespovratnim sredstvima EU.

    -Sva mala i srednja preduzeća mogu pristupiti ovim sredstvima iz EU fondova za razvoj preduzetništa- rekla je Perović Filipović.

    Jedna od misija EBRD u našoj zemlji i uvećanje baze znanja. Zato razvijaju tržište konsultanata koji nude usluge malim i srednjim preduzećima.

    Ona je istakla da preduzeca mogu biti podržana kroz projekte gdje uključuju domaće, ali i inostrane konsultante kroz Enterprise Growth Programe u zavisnosti ekspertize i potreba preduzeća.

    -Preduslovi za korišćenje sredstava EBRD su da preduzeće bude stabilno, pokazuje trend rasta i da je definisalo svoje potrebe – zaključila je ona.

    Ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća bila je tema panela čiji je moderator bila rukovodilac Sektora za analize i istraživanja Privredne komore Nina Drakić. Ona je ukazala na barijere koji ograničavaju poslovnirazvoj MSP.

    -Najčešće su to administrativne i regulatorne barijere: porezi i dažbine na opštinskom nivou, preduge procedure, radna regulativa, i komplikovani procesi i netransparentnost u postupcima javnih nabavki – rekla je Drakić.

    MSP prepoznaju i druge nedostatke koje se odnose na nizak nivo konkurentnosti i produktivnosti kao i mali broj ovih preduzeća zasnovanihna inovacijama znanju i modernim tehnologijama. Nedovoljni su proizvodni kapaciteti za zadovoljenje potreba tržišta, kao i izvozna orijentisanost, inovacije, kreativnost i istraživanje i razvoj.

    Regionalni direktor bonitetne kuće Coface Đorđe Živanović smatra da je ključno stvaranje zdravog poslovnog ambijenta za rad malih i srednjih preduzeća.

    -COFACE uslugama daje doprinos razvoju MSP u 165 zemalja svijeta. Iz Regiona imamo pozitivne vijesti jer se poslije 10 godina unapređuju kreditni rejtinzi za Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Prognoze za Region su obećavajuće – rekao je Živanović.

    Projekat Excellent SME kojim koordiniraju u partnerstvu sa Privrednom komorom doprinosi većoj transparentnosti i omogućava usklađivanje sa direktivama EU.

    -Motivišemo firme da baštine transparentno poslovanje jer ga time unapređuju – rekao je on.

    Ratko Nikolić, izvršni direktor BI Consultinga kazao je da se oni bave transparentnošću i otvorenošću tržišta tako što prikupljaju, analiziraju i čine dostupnim poslovne informacije koje su neophodne biznis sektoru.

    – Transparentnost i otvorenost tržišta najmanje treba da smeta najboljima. Oni su ne samo značajan faktor razvoja već i podsticaj najboljima u biznisu – smatra on.

    Ana Naranča iz Adriatic Coface smatra da je vrijeme neprocjenljivo za poslovanje te da ga korišćenje usluga kompanija poput njene racionalizuje.

    – Coface bonitetni izvještaji su važni jer kompanije ne gube vrijeme tražeći poslovne informacije o biznis partnerima. U našem portfoliju su informacije o 80 miliona firmi širom svijeta – rekla je Naranča.

    Na panelu posvećenom temi „Iskustva promocije i podsticanja MSP“ govorili su Andrej Čušin, Conet, Maja Đurović iz Privredne komore Crne Gore, Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije, Aneta Trajkovska iz Stopanske komore Makedonije, Lucija Marinčić, Coface Adriatic Hrvatska, Mojca Osojnik iz Gospodarske zbornice Slovenije i Eva Friedrich, Coface Mađarska.

    Andrej Čušin, Conet,kazao je da je projekat Excellent SME zastupljen u devet država te da svi nosioci ovog sertifikata ostvaruje oko 6,8 milijardi eura prihoda, odnosno u prosjeku tri miliona eura po preduzeću.

    – Opšti trend je da najviše sertifikata imaju kompanije iz veletrgovine i građevinarstva – rekao je Čušin.

    Prema njegovim riječima na njihovom sajtu su navedene kompanije nosioci ovog sertifikata.

    – Ako se kompanija nalazi na našem web sajtu, to je znak da joj možete verovati – zaključio je on.

    Predstavnica Excellent tima Privredne komore Crne Gore Maja Đurović predstavila je aktivnosti koje sprovode u cilju promocije odličnih malih i srednjih preduzeća, a kojima se posvećuje posebna pažnja i prilikom organizovanja poslovnih foruma, edukacija, sajamskih nastupa i drugih aktivnosti.

    Uslugu izdavanja sertifikata Excellent SME počeli smo sredinom novembra 2015. godine. Resertifikcija nakon godinu dana ide dosta dobro. Oko 80 % nosilaca sertifikata se resertifikuje.

    – Danas u Crnoj Gori imamo 262 preduzeća nosilaca sertifikata koji su iskazali ukupan godišnji prihod od 444 miliona eura, raspolažu kapitalom od preko 312 miliona eura, ostvaruju više od 29 miliona eura profita i zapošljavaju 6084 radnika. Preduzeća koji su nosioci sertifikata su iz cijele Crne Gore, a većina njih je iz djelatnosti trgovine (38,5%), građevinarstva (17%) i saobraćaja (12,1%). Dokazani dobar bonitet, temelj je za veću kredibilnost kod poslovnih partnera i predstavlja uštedu vremena i novca kod zaključivanja i realizacije poslovnih aranžmana – navela je Đurović.

    Rezultati istraživanja koje je Komora sprovela među nosiocima ovog sertifikata pokazuje da značajan broj njih smatra da će im on pomoći u ostvarivanju poslovne saradnje u zemlji i inostranstvu te da predstavlja dobru promociju poslovanja.

    Oni smatraju da su najveća poslovna opterećenja sa kojima se suočavaju nelojalna konkurencija, visoki troškovi rada i nedostupnost traženog kadra na tržištu rada. Nosioci Excellenta su takođe navodili: slabu kupovnu moć, nizak nivo investicija usled nestabilnosti tržišta, problem likvidnosti, loš odnos državnih institucija sa privatnim sektorom i problem rada na crno.

    – Usluge koje pruža kompanija COFACE, poput analize finansijskih izvještaja, naplate potraživanja, te osiguranja potraživanja – snažna su poruka našim članicama da mogu sigurno da posluju.

    Informacija jeste moć, a ona je osnova za umrežavanje dobrih malih I srednjih preduzeća I na taj način stvaranje: više kapitala, više profita, više zapošljavanja…..i više ukupnog bogatstva. U mjeri koliko to uspijemo, moći ćemo da budemo zadovoljni rezultatima ove konferencije, i svih aktivnosti koje činimo – rekla je Maja Đurović.

    Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije kazala je da je u toj zemlji 826 nosilaca sertifikata Excellent SME koji ostavruju 2,1 milijardu eura prihoda i 140 miliona eura profita te zapošljavaju 128.000 radnika. Komora ih dodatno promoviše dodjelom godišnjih nagrada za najbolje.

    Lucija Maričić rekla je da je Hrvatska posljednja ušla u Excellent projekat krajem 2016. godine. Organizovanjem malih konferencija pokušavaju da edukuju ova preduzeća da ih učine vidljivijim i konkurentnijim na tržištu.

    Aneta Trajkovska iz Stopanske komore Makedonije ističe da je ova poslovna asocijacija od 2013. godine uključena u projekat. Najviše Excellent preduzeća u Makedoniji je iz oblasti trgovine, proizvodnje, građevinarstva.

    -Vrlo je bitno da kompanije koje su nosioci ovog sertifikata u Regionu međusobno sarađuju i privredne komore imaju presudnu ulogu u razvijanju tih veza – rekla je Trajkovska.

    Eva Friedrich, Coface Mađarska kazala je da su MSP kičma ekonomije te zemlje i da čine 95 odsto svih preduzeća. Za njih se organizuju besplatni savjetodavni programi i obuke. Excellent je u toj zemlji uveden 2015. godine, a prošle su sertifikovali 105 preduzeća. Uglavnom je riječ o uvozno-izvoznim kompanijama koje sertifikatom dokazuju kreditni rejting svojim partnerima.

    Mojca Osojnik iz Gospodarske zbornice Slovenije kazala je da je ta zemlja prva uključena u projekat Excellent SME i realizuje ga više od četiri godine. Od ukupnog broja preduzeća, sertifikat ima 1,1 odsto firmi koje ostvaruju 9,4 odsto profita, šest odsto prihoda, i zapošljavaju pet odsto od ukupnog broja.

    Uslijedio je dio konferencije posvećen Busines to Busines umrežavanju, gdje su sa potencijalnim partnerima razgovarali predstavnici malih i srednjih preduzeća.

    Menadžeri projekta Excellent SME govorili su o Planu za označavanje i podršku uspješnim malim i srednjim preduzećima, a zatim su iznijeti zaključci Konferencije.

    ]]>

    Izvor: Privredna komora Crna Gore

    Napišite komentar