“Od budućnosti državne zajednice zavisi budućnost Kosova“: Pismo patrijarha Pavla Svetozaru Maroviću

PATRIJARH SRPSKI
Br. 183
8. maj 2006.
u Beogradu

Njegovom Prevashodstvu
gospodinu Svetozaru Maroviću,
predsedniku Državne zajednice Srbije i Crne Gore
Beograd

Uvaženi gospodine Predsedniče,

U toku poslednjih mesec dana, ili nešto duže, Vi ste više puta izrazili želju da Nas posetite u Našem patrijaraškom domu. Veoma žalimo što zbog Naših obaveza i zdravstvenog stanja, koje Nas je u međuvremenu dovelo i na Vojno-medicinsku akademiju, nismo bili u mogućnosti da Vas primimo i da sa Vama, posle dužeg vremena, razmenimo misli o stanju u kojem se nalazi naša država i naš narod, o perspektivi i nadi za budućnost i o mogućem doprinosu Srpske Pravoslavne Crkve prevazilaženju ili bar ublažavanju nekih od tolikih nagomilanih teškoća kroz koje svi zajedno prolazimo. Stoga Vam, želeći da Vašoj želji iziđemo u susret onako kako je to zasad, pod uslovima kućnog lečenja, jedino moguće, upućujemo ovo Naše očinsko patrijaraško pismo, sa namerom da Vam u njemu iznesemo svoje viđenje jednog od najpresudnijih pitanja ovoga našega istorijskoga trenutka – pitanja budućnosti same naše državne zajednice. Ono je u dovoljnoj meri suštastveno već zato što su Srbija i Crna Gora toliko međusobno prožete da u Crnoj Gori skoro da nema porodice bez bliže ili dalje rodbine u Srbiji, a u Srbiji, pored analognih rodbinskih veza, niko živi ne može izbrojati broj ljudi koji, bližim ili daljim poreklom, potiču iz Crne Gore. Ali ono je još suštastvenije i još presudnije zato što od njega umnogome zavisi i pitanje budućnosti Kosova i Metohije, kao, uostalom, i pitanje budućeg unutrašnjeg stanja kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori.

Ova Naša poruka Vama nije politička poruka u bilo kom značenju te reči, od onog uzvišenog kod antičkih Grka do prizemnog i trivijalnog u svetu partijskih međusobica i ekonomsko-ideoloških interesa. Naša poruka je isključivo usmerena na opšte dobro i budućnost svih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori, naravno u onom svetlu u kojem Naša smernost kao Predstojatelj Crkve, ali i kao odgovoran građanin svoje zemlje, to dobro i tu budućnost po svojoj savesti shvata.

Da bi ona upravo tako bila shvaćena, a – nadamo se – i prihvaćena sa Vaše strane, gospodine Predsedniče, podsećamo Vas na osnovnu činjenicu hrišćanskog učenja o samoj Crkvi: Crkva je po svom najdubljem biću jedna i iz jedinstva svih pomesnih Crkava, koje zajedno sačinjavaju Jednu Svetu i Sabornu Crkvu, izviru sva ostala njena svojstva. Ona se zato svakodnevno moli „za jedinstvo svih” i poziva sve na put jedinstva kroz savršenu uzajamnu ljubav, slogu i zajedništvo. Ona se zalaže, a često i žrtvuje, za jedinstvo – kroz pomirenje u međusobnom praštanju i ljubavi – i sa onima koji je gone i mrze, akamoli sa onima u kojima prepoznaje svoj duhovni rod. Ona čezne za ispunjenjem molitve njenog Osnivača, Gospoda Isusa Hrista, upućene Bogu Ocu: „Da svi jedno budu…” (Jov. 17, 21).

Taj njen osnovni i neodstupni životni stav, kroz svih dvadeset vekova njenog postojanja i delanja u svetu, ne odnosi se samo na njene članove i na njihove uzajamne odnose nego se projektuje na njeno viđenje odnosa među narodima, zajednicama, kulturama, državama, među ljudima uopšte – štaviše, između ljudi i prirode i svih bića i tvari u univerzumu. A budući da se Crkva moli, zalaže i bori za ljubav, slogu i jedinstvo i onde gde tih Božjih darova još nema, onda to znači da se ona, bar isto toliko, moli, zalaže i bori za njihovo očuvanje i unapređenje onde gde već postoje. Pritom nema značaja to da li postoje kao relativno postojana i zdrava ili kao krhka i ranjiva stvarnost. Uostalom, ni zajednica ljubavi u braku i porodici nije postojana ako se neprestano ne obnavlja i ne usavršava, pa to utoliko pre važi za svaku širu zajednicu – narodnu, državnu, međudržavnu i tako dalje.

U svetlu ove vere i ovoga svedočenja Crkve iznosimo Vam, gospodine Predsedniče, i po savesti i po dužnosti, svoj pogled na budućnost naše zajedničke države, kojoj ste upravo Vi na čelu i čije jedinstvo ste dužni da čuvate i branite kako po definiciji Vašeg položaja šefa države i Vaših ustavnih obaveza tako – i još mnogo više – po merilima ljudskog i hrišćanskog morala. Napominjemo, takođe, da ovo Naše viđenje nije samo lično i neobavezno gledište nego da je ono jasno i glasno formulisano, u više navrata, i na zasedanjima Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve. Iskazaćemo ga u tri sažete osnovne teze.

1. Jedinstvo Srbije i Crne Gore i očuvanje zajedničke države smatramo vitalnom potrebom i suštinskim interesom svih građana ponaosob i naroda u celini. Razbijanje vekovima izgrađivanog i neizmernim žrtvama plaćenog narodnog i državnog jedinstva ne može doneti ništa dobro. Naprotiv, razbijanje zajednice može izazvati dalekosežne štetne posledice i u budućnosti ugroziti narod i njegovu slobodu, i u Srbiji i u Crnoj Gori.

2. Kao što smo već naglasili, očuvanje državnog jedinstva Srbije i Crne Gore od izuzetnog je značaja za budućnost Kosova i Metohije i za pronalaženje pravičnog rešenja za Pokrajinu unutar Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore, sa najvišom mogućom autonomijom po važećim međunarodnim standardima i uz poštovanje pune slobode i svih ljudskih i građanskih prava pripadnika tamošnjih naroda. Od svih političara, a posebno od onih koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama, očekujemo da rade isključivo u službi naroda, na njegovu korist i za njegovu budućnost. U takvu službu, uvereni smo, spada i rad na očuvanju državnog jedinstva.

3. Najzad, ne živimo sami za sebe nego u široj zajednici – na Balkanu, u Evropi i u svetu. Očevidan je značaj stabilnog i mirnog razvoja čitavog našeg regiona u ovom širem kontekstu. Očuvanje zajedničke države i pronalaženje trajnog i pravičnog rešenja za Kosovo i Metohiju važni su i bitni, pored ostalog, i za proces obnavljanja pokidanih veza, života u miru i dostojanstvu, pomirenja i zajedništva na našem poluostrvu i na našem kontinentu. Zbog toga i naša Crkva živo i aktivno učestvuje u svakom dijalogu i u svakom obliku saradnje koji doprinosi tom procesu. Na tome putu vidimo i Vas, gospodine Predsedniče, kao svoga saputnika. Na drugim putevima – ili, ne daj Bože, stramputicama – možemo biti samo sapatnici.

Rekosmo i dušu spasosmo.

Izvolite, gospodine Predsedniče, primiti izraze Našeg osobitog uvažavanja i najboljih molitvenih želja.

Arhiepiskop pećki
Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski
Pavle, s.r

Izvor: Zlatni perun

Želite reklamu na Portalu Crna Gora? Javite nam se!

Želite i Vi da pišete za Crnu Goru? Pridružite nam se!