Potresna ispovjest Miše Janketića: Četnik koga je SPC proglasila “svecem” mu je ubio majku!

#Ispovijst #MišaJanketić

Novosti.rs

Proslavljeni glumac Mihajlo Miša Janketić ispričao je potresnu priču o stradanju njegove porodice tokom Drugog svjetskog rata.

Prenosimo dio njegove ispovjesti još iz 1973. godine:

„Sjećam se dobro tog dana 1943. godine. Kolona naših je izlazila iz Pljevalja. Kolona partizana. Išli smo za njom. Ispraćali je. A kad smo žurili uz brdo, ka kući Đenisijevića, u kojoj smo stanovali, na drugoj strani, u Pljevlja je ulazila kolona Njemaca. I danas ih vidim na motociklima. Vidim njihove šljemove. I mašinke. I čizme. Moj otac, Radomir, bio je u partizanima. Bio je komandant bataljona“.

„Majku su bili uhvatili četnici, i u Kolašinu osudili je na 21 godinu robije. Sestru Milenu i mene čuvala je strina, pa nas je jednog dana uhvatila za ruke i odvela u Kolašin. Pravo pred čuvenog Pavla Đurišića, i rekla: “Evo ti, vojvodo, ovo dvoje djece Radomirovo. Ti si ih ostavio bez majke, pa ih ti čuvaj!”

„Poslije su majku pustili iz zatvora. Odvela nas je u Pljevlja. Radila je na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Njemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane. Da i dalje radi na pošti, iako za Njemce, jer će naši opet doći. Jednoga dana ispratili smo i kolonu Njemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika“.

„Moja majka Milica radila je i dalje na pošti. Sada za četnike. Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju. Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena. I one su morale da odlaze u komandu. Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče: “Cile, mene će da ubiju. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini”.

„Nije se više vratila moja majka Milica. Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku. Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca, sa drugim partizanskim ženama. Njih devet“.

„Dugo poslije tog događaja, ovdje u Beogradu, u gimnaziji, reče nam razredna da uzmemo po list hartije. Izdiktirala nam je poziv za roditeljski sastanak. Trebalo je sjutradan da ga vratimo sa potpisom roditelja. Ja sam odmah potpisao poziv i pružio ga razrednoj. “Ne ti, nego otac da potpiše”, podviknula mi je razredna. “Ja nemam oca” ­ rekao sam. “Pa, nek ti potpiše majka”, rekla je nešto mirnije. “Ja nemam ni majku”, ­ odgovorio sam.

„A ja je nisam ni za što ni krivio. Tada je i saznala čije sam ja dijete. Tada sam ja saznao da je ona školska drugarica moje majke“.

„Ti znaš ko ti je ubio majku“, upitala me je u jednom trenutku.

„Znam“, odgovorio sam.

„Ti znaš da su živi njegovi sinovi“?

„Da“.

„Znaš da žive ovdje u Beogradu“?

„I to sam znao“.

“Oni stanuju u mojoj ulici, u… “

„Ne! – vrisnuo sam i pružio ruku da razrednoj zapušim usta“.

„Ne, nemojte to da mi kažete. Neću da znam gdje stanuju“!

Standard

Želite reklamu na Portalu Crna Gora? Javite nam se!

Želite i Vi da pišete za Crnu Goru? Pridružite nam se!