Боксерка Тамара РАДУНОВИЋ: Рад, вјештина и апсолутна љубав воде до успјеха

 

РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић

 Одувијек сам била фасцинирана спортом. Вјерујем да разлог те фасцинације лежи у његовом пропагирању сјајних вриједности које се потпуно спонтано и природно почну примјењивати у реалном животу.  Несвјестан си њихове свакодневне конзумације. Има ли шта љепше од несвјесног грађења личности квалитетне особе, а још када томе придодаш свјесног чињења – смијеши ти се чињеница да на животном путу постанеш комплетна личност. Сјајанo ми је и поимање морала у спорту који се манифестује у фер-плеју илити поштена игра, а под тим се подразумијева часна и витешка борба.

Моја данашња саговорница је идеалан примјер баш такве борбе. Она је лијепа и интелигентна млада жена из Будве, боксерка Тамара Радуновић.

Саговорница портала Црна Гора: Тамара Радуновић

Тамара је до сада одбоксовала близу 70 мечева. Она ниже успјехе, те је трећу годину заредом проглашена за најбољу црногорску сениорку у том спорту. У 2017. години је имала 19 мечева, а остварила је 16 побједа, а у овој години око 10 борби. Најзначајнији овогодишњи резултат остварила је на Европском првенству за сениорке у Софији.Тамара је у првом колу побједила противницу из Молдавије, а за медаљу је изгубила од актуелне шампионке Европе, боксерке из Бугарке, која је била домаћин Европског првенства и тиме заузела званично пето мјесто у Европи.
Како је ушла у топ 10 боксерки Европе, она се квалификовала и за Евро игре које ће се 2019. године одржати у Бјелорусији.

Тамара је узела прво мјесто на отвореном првенству Србије, три пута злато на отвореном првенству у Загребу, а побјеђивала је велесиле. У рингу се састајала са боксеркама из Русије, Шриланке, Њемачке, Пољске, Шведске, Швајцарске, Француске, Канаде, Кине, Казакхстана, Мађарске и многим другим репрезентацијама и већину борби ријешила у своју корист.

Ове године освојила је и златну медаљу на међународном турниру “Голден Гирлс“ у шведском Борасу. Она је у конкуренцији сениорки, у категорији до 57 килограма, у полуфиналу побиједила репрезентативку Шведске, Софију Смит, а у финалу Тању Слингер из Швајцарске. Тамара је власница фитнесс центра у Будви “Фитнесс Оригинал Тамара Радуновиц“ .Такође, тренерица је персоналних и групних програма и обучава клијенте који желе да се рекреативно баве боксом.

У интервјуу који слиједи Тамара говори о спортским почецима, колико рада и труда изискује бокс, мечевима…

Тамара Радуновић

Како се то једна дјевојчица одлучи да од свих спортова изабере баш бокс, па још и да се професионално бави тим спортом?

Љубав према борилачким вјештинама имала сам још од малих ногу, посебно према боксу, а сасвим случајно сам почела да се тиме бавим. Прије шест година дошла сам до сале боксерског клуба “Будва“ у којој су се одржавали тренинзи да видим како то изгледа. И одмах ме је привукло. Пожељела сам да се опробам у нечему што је сасвим другачије, а притом је веома динамично и узбудљиво. Испоставило се да ми добро иде па сам “загризла“. Клуб је временом постао моја друга кућа. Изузетно сам везана за овај спорт, упио ми се под кожу.

Мухаммад Али је једном рекао “ако вас жена побјеђује у тенису, промијените спорт, а ако вас жена побјеђује у боксу, промијените жену“. Ви сте одувијек знали да је бокс спорт којим желите да се бавите, а у рингу испред Вас је стало доста жена. Колико су мечеви били исцрпљујући. Сјећате ли се првог меча и “љутих рана“?

Бокс је званично најтежи спорт на свијету и ниједан меч није био лак. Сваки је исцрпљујући, али у ринг увијек улазим спремна како психички тако и физички и већину мечева побједим. “Љутих рана“ нема јер је бокс племенита вјештина са много емоција. То је једна “опасна“ игра у коју се два противника, послије сваке борбе, загрле и поздраве. Када се сјетим првог меча схватам да сам заправо тада открила колико је љубав према боксу бескрајна јер сам по први пут осјетила чари ринга.Тадашња противница ми је постала веома добра пријатељица.

Како вријеме одмиче борбе су све захтјевније. Када уђем у ринг, за мене постоји само борба и увијек се трудим да пружим свој максимум. Пред улазак у ринг сам самоувјерена и спремна, тако да страха нема. Свака борба је тешка на свој начин и сваки ривал је другачији. Сада имам довољно искуства и учествујем на турнире који су најтежи на свијету.То довољно говори колико се трудим, вјежбам и радим да будем све боља и боља.

Умијеће живљења се састоји у томе да пронађемо праву мјеру и усталимо се у авантури живота. Дакле, највећи успјех је успоставити баланс тијела и душе. Вама је то пошло за руком. Колико труда, рада и одрицања потребно за овај спорт и колико су напорни тренинзи?

Да би се из ринга изашао као побједник, потребна је добра психичка припрема, као и то да се у борби максимално искористе умијеће, вјештина и апсолутна физичка припремљеност. Тренирам сваки дан два пута дневно, ујутро и увече. Професионални спортиста има велика одрицања и треба да се посвети само спорту, посебно боксерка. Тренинзи су веома напорни, али пожртвованост, концентрација и јак рад доносе добре резултате.

Како је породица реаговала на Вашу одлуку да се боксом бавите професионално?

Моја породица је била уплашена када су чули да се интересујем за овај спорт, који и није типичан за дјевојке. Упознавајући се са боксом, кроз константно бордење, промијенили су мишљење. Није им било драго, са страхом су гледали како се борим у рингу и моје спаринговање са јачим полом. Временом сам, резултатима, жељом као и великој љубави према овом спорту, показала да је бокс апсолутно за мене. Они су моја највећа подршка.

Тамара Радуновић у рингу

Да ли боксу једнако приступају и мушкарци и жене или има неке разлике?

Боксу приступам једнако као и мушкарци. Тренирам са њима истим интезитетом, што је јако тешко. Спарингујем са њима сваки дан, а за тако нешто, жена мора да буде велики фанатик. Моје противнице, насупот мени, имају адекватне услове и спаринг партнере, али добра страна је што ми борбе у рингу са женама буду лакше након рада са мушкарциума.

Колико је важно да жене знају макар неке основне ствари из борилачких вјештина због своје безбједности или што би се рекло “злу не требало’’. Да ли је компликовано научити неке основе тог спорта?

Много је жена које воле да рекреативно тренирају бокс, да ударају фокусере и да уче основне технике. Није компликовано да се науче елементарне ствари које су добре за самоодбрану.Такве ситуације у животу треба избјегавати колико је могуће, али није згорет да се знају.

Како се осјећате пред улазак у ринг и имате ли неке ритуале који Вам помажу пред меч?

Ради ми адреналин, има еуфорије, али све је то у позитивном смислу. Максимално сам сконцентрисана тако да у борбе улазим веома спремно. Најтежа је ноћ пред борбу, много размишљам. У глави правим сцене и тактику за сјутрашњи меч.

Да ли се јачи пол плаши жене која има јаку песницу. Какво је Ваше искуство?

У свијету, женски бокс је веома популаран за разлику од Црне Горе гдје је то још увијек необично. Моје окружење је прихватило да боксујем и сви на ту причу гледају позитивно. Увијек постоје и они људи који не подржавају да се жена бави овим спортом, али, на моју срећу, блиски људи ме подржавају.

Који је услов да у рингу побједиш оног испред себе. Да ли побјеђује најјачи или најпаметнији?

Увијек побјеђује паметнији, мудрији борац. Уз то, песница мора бити јака.

Да ли је било ситуација у свакодневном животу да сте били принуђени да искористите своје спортско умијеће?

Није никад, а надам се да и неће. Сматрам да такве ситуације треба избјегавати, ма колико је то могуће.

Шта сматрате досадашњим највећим успјехом, који меч?

Задњи успјех на европском првенству у Бугарској ове године. Ушла сам у топ 10 боксерки Европе и званично сам пета најбоља боксерка Европе.Тиме сам се и квалификовала за свјетско првенство које ће се одржати 13. новембра у Њу Делхију у Индији. Квалификовала сам се и на Евро игре у Минску (Бјелорусија), наредне године.

Који су Вам будући планови у боксу?

За седам дана крећем на припреме у Русији. Тамо ћу боравити 15 дана и обавити завршни циклус припрема са репрезентацијом Русије и још неким јачим репрезентацијама које ће бити у кампу. Након тога, 13. новембра директно идем за Индију, Њу Делхи. План ми је, као и свих ових година колико сам у боксу, да донесем медаљу са највећег такмичења. И овог пута даћу све од себе и пробати да се домогнем трона. Даћу свој максимум и покушати да Црној Гори донесем сениорску медаљу.

Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://crna.gora.me/author/mila/

Advertisements