Петар II Петровић Његош био је духовни и световни владар Црне Горе, те један од највећих црногорских и српских пјесника и филозофа.
Његош је рођен у селу Његуши, близу Цетиња. Образовао се у неколико црногорских манастира и постао је духовни и световни вођа Црне Горе по смрти свог стрица Петра I. Заслужан је и за уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замјене оне које су његови претходници увели много прије њега.
Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих световних власти зарад уједињења са Србијом.
По Вуку Караџићу, његово крштено име било је „Радоје“ па је у народу остао познат као владика Раде.
Његош је поштован као пјесник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се сматра за ремек-дјело српске и јужнословенске књижевности. Друга његова важна дјела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.
Горски вијенац (Чита: Данило Лазовић)
Његош је сахрањен у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Његови остаци су премештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. Капела је уз подршку југословенске владе 1974. године замењена Мештровићевим маузолејом.
Митрополија црногорско-приморска је установила 19. мај као датум празновања Његоша као светитеља. На својој првој икони, која је 19. маја 2013. унијета у Цетињски манастир, Његош је представљен у архијерејским одеждама. У десној руци он држи ловћенску цркву Светог Петра Цетињског, а у лијевој свитак са стиховима из „Луче микрокозма“. Стихови на првој икони Његоша посвећени су васкрснућу Христа, а налазе се на самом крају „Луче“.
