Игор ПЕЈОВИЋ: Умјетничка музика захтијева најдубље интелектуалне задатке

 

РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић

Неко је једном рекао да музика комуницира са човјековом подсвјешћу, односно оним дијелом личности који човјек често ни сам не познаје, а који моћно утиче на његово биће. Мој данашњи саговорник музику ствара кроз, како кажу, најњежнији и најкрвавији инструмент – виолину. Он је Игор Пејовић.

Игор је добитник бројних награда и признања, а таленат је избрусио уз помоћ професора Игора Петрушевског на Конзерваторијуму “Richard Wagner “ у Бечу, гдје је и завршио магистарске студије, када је имао свега двадесет једну годину. У интервјуу који слиједи Игор говори о његовом однос према музици, хуманитарном раду…

Игор Пејовић, саговорник портала Црна Гора

“Музика изражава оно што се не може рећи, а о чему је немогуће ћутати“ (В. Иго). Она манифестује љепоту, и то је један од разлога зашто нас толико привлачи, зашто нам је толико потребна. У свијет музике сте закорачили изузетно рано, са четири године.

Да ли се сјећате тренутка када сте пожељели, да та тајна и питања Ваше душе буду музички изражена. Да ли сте то помислили када сте први пут чули виолину — ово је начин да изразим себе до краја?

Однос према музици се непрекидно мијења и продубљује. Постоји личност, као централна фигура у умјетности и звук као материјал за рад. Музика настаје између те двије стране. У том узрасту, музика се за мене сводила на интуицију, низ различитих тонова и ништа више од тога.

С пет година уписали сте музичку школу „Андре Навара“, у Подгорици, а награде и признања стигла су веома брзо. Са само 11 година имали сте солистичке концерте, а у тој доби знали сте да вјежбате и осам сати дневно. Након завршене основне школе, уписали сте се на Музичку академију на Цетињу. Дакле, Ваш пут ка успјеху је свакако био брз.

Колико је све то, за једног дјечака, било напорно. Да ли сматрате да сте нешто битно пропустили у односу на Ваше вршњаке у том периоду одрастања?

Мислим да то питање пропуштања у односу на вршњаке угрожава индивидуалност код дјеце. Оно што је код музичара чест случај, а тиче се пропуштања, је опште образовање.Тај недостатак примјећујем као заједнички за музичаре из свих крајева свијета. Апропо првом питању о изражавању путем музике, тврдим да је опште образовање испред музичког. У противном нема дивљења за умјетника и његов рад.

Хуманитарни гала концерт, Подгорица 2018.година

Многи се жале да недостаје више културе. Да ли је то и Ваш утисак или сте ближи размишљању да у ствари нема довољно интересовања за културу?

Не постоји период у историји кад умјетничка музика није била у кризи. Нити постоји тренутак кад се довео у питање њен опстанак. Данас не знамо тачно шта све (не)подразумјева културу односно умјетност, зато се појављује нужни појам високе умјетности. Култура је прилагођена свим слојевима друштва и то проузрокује велику слојевитост у умјетности. Што се тиче високе умјетности, није реално очекивати да буде масовнија него што јесте. Што више силазимо у ниже кругове умјетности публика је масовнија. У тој пирамиди и умјетници и публика нађу мјесто за своја интересовања и свој укус.

Да ли један тон из цијеле сложене партитуре може да постане ноћна мора музичару?

Један тон може да буде бијег од ноћне море, можда.Тачно је све што чујемо о великом раду у музици. Умјетничка музика захтијева најдубље интелектуалне задатке, често и физичке. Рад је коначни одговор на већину професионалних дилема, чиме год се бавили.

Умјетност дијељења – дани еуропске културне баштине, Улцињ, 2018. година

 Која особина је кључна при вредновању нечијег музичког талента?

Толико постоји другачијих приступа музици и различитих врста талената од којих настаје квалитетна музика. Музика је превелика област да би постојала кључна особина и та ширина је заправо богатство музике. Хоћу да кажем, приступ и таленат за музику није један. Јако је важно дискутовати о укусима у оквиру једне категорије квалитета ,а не мјешати квалитет и укус.

Није лако бити умјетник, носити са собом тај дар, непрестано га његовати, интезивно радити на њему…Претпостављам да сте наилазили на многе изазове током година. Да ли сте размишљали да одустанете?

Размишљао сам да одустанем од свега што узурпира бављење музиком. Данас су високо постављени стандарди у музици, а опет не бих знао да наведем ниједног млађег музичког узора. Због јурњаве за техничким достигућима, који јесу реалан услов за “успјех“, у цијелој Европи је присутан одређени грч у музици. Превише је строгоће. Данас је озбиљна музика постала и строга музика. Погледајмо опет Моцарта, као ултимативни музички узор, његов живот, однос према музици, а и симбол умјетника у том времену.

Отварање музичког дијела програма, фестивал Будва град театар,2017. година

Хуманост је једна од највреднијих људских карактеристика. За тако нешто, једноставно морате да имате душу. У данашње вријеме мало је људи који препознају туђу муку и одлуче се помоћи колико могу или да укључе друге људе који имају могућност помоћи.

Поред свега, налазите времена да се посветите хумантираном раду. Члан сте “Ротаракт“ клуба који представља подмладак “Ротари“ клуба. Како је то почело и какав је Ваш доживљај таквих активности?

Мој прадјед и отац били су чланови “Ротари“ клуба тако сам и ја наставио њиховим путем. Црна Гора је јако специфична (у свијету), прво по броју становника мањег европског града којима припада суверено државно уређење. Друго, по осјећају затворености граница усљед географске позиције и прениских животних стандарда у сусједним државама. Визни режим постоји за све земље ЕУ, тако у Црној Гори важи неко добровољно уточеништво.

У таквом амбијенту можемо помоћи себи једино уколико помогнемо другоме и уредимо пријатну атмосферу за живот. Ваљда хуманост сваког човјека у 21. вијеку не би требала да се доведе у питање. Поред “мирења са чињеницама“, треба остати зачуђен над животним стандардом мале туристичке земље са излазом на Медитеранско море? Квалитетним образовањем и културом мора се смањити бунило према одговорностима које носи сваки пунољетни грађанин у Црној Гори.

Бароксал, Беч – Аустриjа, 2018. година

 Да ли за крај можемо причати о неким наредним годинама, на чему радите и шта то Ваши поштоваоци могу да очекују?

Тренутно се налазим у Белгији гдје сам током школске године везан за мастер студије и разноврсне концертне активности. Од маја ћу наступати заједно са пијанистом Андријом Јововићем у оквиру више различитих европских фестивала.

Нарочито ме радују будући наступи са “Црногорским оркестром младих“ који је од основања 2018. године, за кратко вријеме, остварио успјешну сарадњу са важним партнерима са домаћих и међународних адреса. Резултат тога је добар број заказаних концерата већ у јануару за љето ове године. У припреми је и први дводневни фестивал младих умјетника у Црној Гори који ће бити у јулу.

Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://crna.gora.me/author/mila/

Advertisements