Како се постаје БОТ? Чиме ли вас плаћају?

Фото: Снимак екрана Youtube канала ИН4С

Протестна грозница захватила је Црну Гору и не јењава. Десетине хиљада грађана из суботе у суботу на улицама главног града протестним шетњама захтијевају смјену актуелне власти, оставке у државним институцијама, ревизију јавног сервиса и одговоре на многа друга значајна питања.

Изгледа да се после вишедеценијске коме и владавине великог шефа, народ сјетио да је Црна Гора по уређењу демократска држава, што би у буквалном преводу значило да се власт бира вољом народа. Простом рачуницом дошли су до закључка:

„Ми смо држава“.

Посматрајући реакције појединих личности на некаквим функцијама, читајући коментаре на актуелна дешавња једног дијела јавности и генерално сабирајући утиске, константно ми се у глави јавља питање: „Како се постаје БОТ“?

Бот је назив за софтверског робота, односно вјештачки интелигентног софтверског агента. У пренесеном значењу представља особу која са лажних профила заговара наметнуте идеје а често их користе политичке партије за одбрану и популаризацију сопствених ставова.

Ријеч „бот“ користићемо такође и за људе који исте описане радње чине под личним именом и презименом, као што су уредници неких медија и поједини новинари.

Како се дакле, постаје БОТ?

Да ли се тако јадни, мизерни и несрећни рађате или вас тако васпитавају током одрастања? Да ли сте присиљени и уцијењени сопственим животима на срамне радње или их предузимате рођеном вољом?

Кад и како преломите да живот посветите туђим циљевима који вам нису ни познати а камоли блиски?

За новац? За сендвич? За тапшање по дупету?

Да ли знате о чему пишете и говорите, да ли сте свјесни своје глупости и незнања или једноставно то тако волите?

Како се постаје БОТ?

Који је то преломни моменат кад се поистовијетите са робљем, кад свјесно бирате да немате мишљење, да немате ставове и да немате идеје? Кад свјесно одлучите да сте нико и ништа, да не постојите да вас нема? Кад свјесно изаберете живот из сјенке, подмукло дјеловање, горчину и мржњу према свакоме ко не мисли као вама надређени? (Не као ви, јер ви не мислите). Како се деси да рођеном вољом пристајете на климање главом, дрогирају ли вас?

Или заиста, вјерујете у све оно што радите?

Чега се плашите, ви који се грчевито држите поробљавању сваке здраве идеје?
Плашите ли се нормалног живота? Плашите ли се да ћете доћи у ситуацији да вас неко пита што желите а да нећете знати одговор? Толико сте дуго у мраку да немате ни жеља ни потреба.

Плашите ли се да ће доћи вријеме кад ћете морати да живите од сопственог рада и рођених идеја? Плашите ли се да ће доћи вријеме кад вам неће други диктирати реченице које говорите, већ ћете морати да станете иза њих?

Плашите ли се да нећете унапријед добијати инструкције како да реагујете и што да радите, већ ћете морати да дјелујете по сопственом нахођењу?

Плашите ли се, да ће доћи млађи, остваренији и успјешнији који вас неће тлачити већ вам дати шансу да оправдате положаје?

Чега се бојите кад видите слободан народ на улицама градова који упркос свему жели промјене?

Плашите ли се њиховог пркоса, неуморних насмијаних погледа и осмјеха који се нада нечему бољем? Нечему свјетлијем, у овоме јаду немаштини и безакоњу који као тумор изједа све чега се лати.

Чега се плашите ви, који се као избезумљени држите у ланцима туђих интереса и за туђе рачуне? Од чега вас је толико страх, кад пристајете да као глисте проводите животе под земљом? Зар вам не смета глиб око рукава и смрад? Како дишете у том талогу незнања, чиме ли вас купују?

Не морате подржавати политичке партије. Ни сама никад нисам била члан ниједне. Али сам увијек била против власти. Вјерујем да ћу увијек бити против ко год да наслиједи актуелне представнике. Као да сам наслиједила неку породичну болест. Вјечно против.

Из простог разлога што не вјерујем да су политичари добри. Вјерујем да смо ми добри, да они зависе од нас а не ми од њих. Вјерујем да ми заслужујемо боље а не они. Вјерујем да ми можемо како ми хоћемо а не обратно.

Све док се власт не почне плашити својих грађана, грађани не постоје. Не морати као заљубљени тетријеби падати у транс на политичаре и представнике власти и опозиције. Не требате заговарати ништа од онога у што не вјерујете. Али морате имати своју главу! Морате провирити из рупа у којима вас затрпавају сваког дана док не нестанете.

Не требате хистерично и помамно величати некакве политичаре као да су звијезде холивуда. Не требате их доживљавати као божије изасланике већ као представнике ваше воље.

И да, требамо их мијењати свако мало, јер нико није добар. А камоли ли ова куга кога нас једе три деценије. А камоли ова зараза која је толико дуго међу нама да смо повјеровали да смо неизлечиви болесници. Следбеницима требамо објаснити да не долазе на власт како би били богати већ како би обогатили народ. Можда би престали да се кољу међусобно кад би схватили да се народ освијестио. Можда би престали да желе власт због моћи и почели да посматрају ствари из правог угла.

Ми требамо њима не они нама.

Зато не морате поштовати политичаре.

Али морате поштовати идеју о слободној земљи. О слободном институцијама. О слободним медијима. Морате поштовати ријеку људи која се и у ваше име бори за визију о будућности. Морате се дивити искри која тиња у њиховим срцима и морате жељети промјене. Морате! Морате оздравити, научити да ходате без ланаца и без повеза преко очију. Морате испраити кичму која се деценијама толико искривила да сте заборавили како је изгледала.

Морате поштовати сваког човјека који је изашао на улицу да учини нешто. Морате му одати признање за храброст за визију и за сан о слободи. Морате им пружити руке а не иза лажних профила просипати рођене трауме.

Морамо потомцима оставити наду да је живјети у Црној Гори лијепо и довољно. Да се од поштеног рада може постати богат. Да се образовање исплати а честитост вреднује.

Морамо повјеровати у идеју да може бити онако како ми желимо.

Јована Шекуларац

Морамо их натјерати да се они повинују нама а не обратно. Морамо им објаснити да их ми бирамо и да их можемо замијенити кад год пожелимо. Морамо их научити као дјецу све из почетка, ко коме служи и ко за кога дјелује.

Престаните из рођеног страха да прогањате слободне људе. Престаните да као пијавице стојите на истом мјесту док вас не спале. Престаните да се слободном вољом давите и да вјерујете да тако треба.

Како се постаје бот? Рађате ли се тако јадни, огавни и несрећни или вас тако васпитавају током одрастања?
Чиме ли вас плаћају?

Јована Шекуларац

Advertisements