КОЛУМНА: Сујето, што си тако искомплексирана ?

 

ПИШЕ: Миланка Ћоровић

Kао дјеца смо често знали да правимо којекакве вратоломије и да штеточинимо, да као неформиране личности, радимо све оно што је својствено том узрасту. У таквим ситуацијама родитељи би нас укорили погледом или кажипрстом опомињали да то што радимо није лијепо и да је крајње непристојно.

Знали смо да устукнемо од те грдње и да наставимо игру онако како јој и доликује. Међутим, та иста дјеца, када одрасту, знају да вербално добро ,,одаламе“. Укор у тој ,,игри“, сада као већ формираним личностима, умјесто родитеља, ускаче савјест која има обавезу да виртуелном шаком пљасне по тим поганим уснама како не би излетјела сва она нездраво знатижељна и, слободно могу да кажем, неваспитања питања.

Колико пута сам само чула: Колика ти је плата? И то са благо запјењеним уснама и од грча искривљеном вилицом да случајно не изговорим већу цифру од власника тог дегутантног питања. Разголачене очи које ,,гутају“ све док не изустим бројку.

Тој неукусној знатижељи је еквивалент захтјев да, с пуним правом и императивом у гласу испитаника, отворим новчаник и  заједно ,,листамо“ зараду чија сам једина, апслолутна власница. Испочетка сам била изненађена, па сам се објашњавала да то питање није у реду, а сада, хм, сада се само слатко насмијем.

“је ли бре, колика ти је плата“ ?!

Предност година које се, као што Бајага пјева ,,нижу к’о да су перле од бижутерије до ћилибара, а тек понекад блистави брилијант“ је у спознаји да неке људе заиста апсолутно никада не треба схватати иоле озбиљно, а камоли улазити у било какву дубљу полемику. Једноставно осмјехнути се, евентуално климнути главом ма коју год небулозу изустили. Их, како је то сада лако рећи кад је доста зноја просуто до тога ,,ма небитан/а си“.

Колико ће нас ,,нахранити“ ако чујемо да смо платежно моћнији у односу на друге, емотивно испуњенији, естетски примамљивији… Како ти узбудљиви, екстатички осјећаји моћи личне вриједности вину его у небеса. Осјећај тог јадног личног тријумфа је, претпостављам, узбудљив, пријатан и ексицитирајући као дрога. Њаммм, каква посластица, ’оће још и још и још… не размишљајући да се алавим трпањем залогаја могу угушити.

Проблем је у томе што сва та еуфорија не може да траје дуго. Прије него ,,полетимо“ на уму ваља имати да је њено величанство Сујета ,,отров за душу“. Спречава природан капацитет особе да се развија и достигне свој крајњи циљ личног и спиритуалног развоја, а то је СЛОБОДА од ега и да дамо шансу да постанемо најбоља варијанта себе.

Чини се да је на дјелу својеврсно укидање стида, а онда ето простора за баналност и воајеризам. Увијек ме истински збуњивала та брижност, култура, васпитање и знатижеља о интимним питањима било да се односе на она приликом попуњавања формулара за посао или она у свакодневној комуникацији (емотивни статус, броју ђеце и о планирању да их односно да ли да их уопште имамо као и ИНТИМНИ разлози за то).

<img class=“wp-image-461763 “ src=“http://crna.gora.me/homepag

Advertisements