КОМСКИ БИЦИКЛИСТИЧКИ КРУГ МИЛИЈЕ ПАЈКОВИЋА

Прије неколико дана свестрани успјешни спортиста, тренер и спортски радник Беранац Милија Пајковић остварио је још један у низу својих бројних подвига. Да подсјетимо, Пајковић је остваривао подвиге и постављао рекорде у атлетици, бициклизму, планинарству, пливању и триатлону. У овом случају ријеч је о планинском бициклизму у којем је Пајковић један од пионира у некадашњој Југославији, први у Црној Гори, а поред тога је био и први и последњи селектор мушке и женске репрезентације Југославије у свим узрастним категоријама, затим члан Управног одбора Бициклистичког савеза Југославије, члан Стручног савјета БСЈ, члан Техничко-такмичарске комисије балканске федерације, портпарол БСЈ, успјешан организатор првог првенства Југославије на простору Црне Горе у планинском бициклизму ( крос-кантри и доwнхилл, Јеловица, Беране, Језерине, Колашин) и првог првенства Балкана у доwнхиллу,  ( спуст Језерине, Колашин). 

Стазу око сва три највиша комска врха ( Васојевићког, Љеворечког и Кучког) у дужини од око 20 километара Пајковић је обишао први бициклом прије много година, а то је и сада поновио. Вожњу је започео из Лушца, односно Берана ( 703 мнв), преко превоја Трешњевик  (1570 мнв), до подножја Комова, до Штавне ( 1787 мнв), а затим од катуна Вулића кроз букову шуму Мачак, преко катуна Варда ( 1667 мнв), кроз борову шуму Борови под, преко катуна Поповића ( 1820 мнв), уз Сувоврх ( 2111 мнв), спуст ка Рогаму ( 2026 мнв), ка Црним изворима ( 1870 мнв), преко Љубана ( 1812 мнв), до Љубаштице ( 1569 мнв),  Штавне, уз одмор у катуну Кобиљи До, а онда је  и услиједила вожња натраг до Берана и Лушца.  

– Одлучио сам, чим сам сачекао погодне временске услове, да поновим круг бициклом око Комова – каже Пајковић –  и да и ову вожњу, уз пјешачење и гурање бицикла онамо гдје је било немогуће возити, посветим борби против допинга, али и разних превараната у спорту, који су се, нарочито, послије 2006. године појавили са свију страна; наравно, она је посвећена и оним свим истинским заљубљеницима у спорт, уопште, оним успјешним, али и оним који то раде само из љубави, али и онима који, на жалост, нијесу више са нама. Иначе, имао сам срећу да не буде квара на бициклу, с обзиром на бројне изазове на стази. А кад уђете у шуму Мачак, на Штавној и кренете ту је све сасвим јасно – ако издржите и направите круг, онда се можете само појавити с друге стране вијенаца Комова, на оном истом мјесту  одакле сте и започели пустоловину. Љепоте током цијеле стазе су нестварне,  а испод Рогама, у једној удолини, налази се извор воде, студенац, познат као Црни извори, који је, највјероватније, нахладнији у свијету – његова температура у вријеме највећих врућина не прелази два степена.

Пајковић је први у Црној Гори, а и шире, започео пењање бициклом на планинске врхове и спуст са њих. Први је бициклом обишао круг око Дурмитора и Пиве, који су тада мјештани назвали по њему, а и ово је ,,Комски круг Милије Пајковића“. А оно што је посебно занимљиво и, зашто да не, и невјероватно, то је збир његових година, па се може рећи да је по томе јединствен у свијету или међу оним јединственим.

С. Р.

Фотографије: Милија Пајковић

Advertisements