Љубавна афера

Код нас у Црној Гори, кад муж вара жену, љубавница је апсолутно легитимна и друштвено прихватљива, често и пожељна уколико се ради о неком „озбиљно успјешном“ мужу. Проблем настане једино и изузетно у случају да жена јавно сазна за љубавницу. Онда јавност „окреће пловак“, и пружа пуну подршку жени. Несрећну љубавницу хоће да „спали на ломачу“ као Јованку Орлеанку ни криву ни дужну.

Оно што је увијек најзанимљивије је да нико никад не помиње мужа. Или је жена глупа што је то дозволила, или је љубавница „дно дна“ што је на то пристала. То што је он варао жену уопште није поента. Поента је љубавница или жена. Која је боља, која ће којој „да извади очи“ или са којом ће дотични на крају да остане јер свакако може да бира.

Ових дана свједоци смо једне озбиљне „љубавне афере“ која нас више забавља него што нас дотиче. „Пукла је тиква“. Дуки као идеална помахнитала љубавница подлијеже свакаквим очајничким идејама које му падну на памет. Мики као прави супруг и отац нације демантује његово постојање, и на крају народ, који као свака преварена супруга мало режи мало га брани, али у сваком случају спремно чека да му се врати у кревет.

Љубавнице ће, тек кад им се заљуља тло под ногама, прихватити да су стварно само љубавнице. Тада, попут Дукија, спремне су да сав прљав веш изнесу у јавност. Експлицитне садржаје, голе фотографије, аудио и видео снимке, све што су сироте годинама скупљале кад додје „дан одмазде“. То што мужеви слијепо вјерују љубавницама њихов је проблем. Тада, док су опуштени срећни и узбуђени у интимним тренуцима не рачунају на мрачне дане који неминовно слиједе.

Дуки ових дана, као свака намагарчена љубавница прави некакве клипове, посвећује пјесме, пријети и запомаже на сва звона. Изгледа као да има још тога да нам каже, али чека, ваљда вјерује да им је љубав ипак била искрена – па се нада помирењу.
Нисмо видјели још ништа конкретно, осим некакве коверте предате собарици која уговара „вреле ноћи“ али смо и тад оптужили собарицу и све брже боље заборавили као лањски снијег.

Наш муж, Мики, стоји при изјави да није љубавио а и да јесте није толико. Смијуљи се шмекерски, намигује час у једну час у другу камеру и вјешто избјегава поенту.
Мало сам варао каже, али нисам толико колико ме оптужују очајници. То су потези повријеђене животиње, каже. То је удар на моју личност, част и достојанство. Свако ко се дрзне, каже, да ме тако јавно понижава, одговараће пред законом. (Читај предамном).

Ја му вјерујем.

Каже, купио би он ту кућу али му је била прескупа. Можда је и купи, треба да размисли. Мики каже, јесте, љубавио је са Дукијем, али нису били интимни. Мало су флертовали али се Дуки толико уживио у „погрешном филму“ да је на крају пролупао.
Али на крају, додаје, ако „жена“ мисли да је крив нека се обрати надлежним органима (њему) и он(и) ће одлучити да ли је згријешио или није. Довољно поштено!

А жена! Е ми смо, као народ, слика и прилика преварене жене. До душе, оне жене која је на преваре огуглала, али кад процури јавно, глуми зачуђеност и заузима стране као да је подвојена личност. Заборавила је „жена“ и собарицу и коверту, јер је и на собарице и коверте толико навикнута, годинама уназад, да не разумије зашто то не смије да се ради. Ту њој све штима, једино јој није јасно зашто су то сви морали да сазнају.

Мужа прво псује и вријеђа, мало плачне, мало шмркне али се онда сјети зашто га толико воли и добије амнезију. Заборавља поенту, да је преварена, па „сипа дрвље и камење“ по љубавници. Назива је свакаквим погрдним именима, пријети јој, слади се унапријед њеној пропасти и позива је на своју територију да је брже боље стрпа у заборав.

Оно што је увијек најзанимљивије је да нико никад не криви мужа. Или је жена глупа што је то дозволила, или је црна љубавница „дно дна“ што је на то пристала.

Код нас у Црној Гори, варање је легитимно, друштвено прихватљиво и пожељно док „не процури“.

Ми и даље чврсто вјерујемо у евроатланске интеграције, Монстат, ауто-пут, тржни центар у Мојковцу и ЗОО у Подгорици. Дакле, у свијетлу заједничку будућност.

Јована Шекуларац

Advertisements