Milan B. Popović: Budite uporni, dosledni, vjerujte u sebe ako zaista u sebi osjećate umjetnički dar i talenat

Nedavno je objavljena nova knjiga „Bolji od svog života“ Milana B. Popovića, pjesnika, publiciste, kolumniste, CD recenzenta i novinara, koja nam je dala povoda za intervju.

Milan B. Popović: Budite uporni, dosledni, vjerujte u sebe ako zaista u sebi osjećate umjetnički dar i talenat

Da li biste, i po čemu, ovu knjigu izdvojili od Vaših prethodnih dijela?

Nova zbirka pesama naslova: BOLJI OD SVOG ŽIVOTA je moja sedma po redu zbirka pesama i svojevrsno je THE BEST OF izdanje sa specijalnim BONUS dodatkom od 70 (SEDAMDESET) potpuno novih pesama. Izašla je upravo iz štampe, ove, 2021. godine, i naišla na izuzetne povratne reakcije, kako čitalaca, tako stručnog kritičarskog koda ne samo u Srbiji nego u celom ex-YU regionu. Ima preko 150 pesama među 210 stranica i korice je radio kao i ilustracije internacionalno priznat i nagrađivan akademski likovni slikar i grafičar-umetnik, Jakša Vlahović, sa kojim imam saradnju još od moje prve knjige „Molitva tetoviranog srca“ iz 2006. godine pa sve do sada.

Jakša je bio ilustrator svih mojih knjiga i muzičkih CD-ova, osim knjige NA KORI INTEGRALNOG HLEBA I OLOVCI, koju je izuzetno oslikala mlada beogradska likovna umetnica Mina Simić. Objavio sam trilogiju, koja se pored već pomenute knjige po kojoj je nastao sajt www.molitvatetoviranogsrca.com koji je idejno osmislio umetnik i web master, gospodin Kostić Goran, i knjige „Vreme brutalnih dobronamernika“, da bih je završio sa knjigom „Oka da ne ispustim dah“. Tu je jedna celina mog opusa bila završena i te knjige + „Na kori integralnog hleba“, koja je izašla 2012. godine objavila mi je beogradska izdavačka kuća Narodna knjiga/Alfa. Ne volim vulgarnosti u svojoj poetici. Pokušavam da ih izbegnem u svojoj kreaciji. Uglavnom uspevam. Čak 100 odsto uspevam i kada mi nije ni do čega, držim glavu iznad vode!

Da li Vas je ko, i ko najviše, ohrabrivao da se počnete baviti književnošću?

Gospod Bog! Spontano sam postao pesnik! Ja nikada nisam planirao da budem pesnik. Ja nikad nisam u srednjoj i osnovnoj školi pisao pesme, ali sam muziku i muzičke časopise upijao u sebe. Godine 2005. iz mojih misli i diktata podsvesti izašla je eruptivna, gotovo vulkanska lava nanosa misli koje sam zabeležavao hemijskom olovkom na A4 papir. Nizali su se stihovi jedni za drugim, nizale su se strofe jedna za drugom, nastajalu su pesme spontano. Odmah sam im davao naslove. Nisam ih dorađivao ni prepravljao. Onako kako su iznikle iz moje duše – kao da su se godinama kuvale u meni i izletele iz mene – tako je 2006. godine u martu mesecu izašla knjiga „Molitva tetoviranog srca“, a što je najzanimljivije a nesvakidašnje kada je poezija u pitanju ne samo za Srbiju nego i za ceo region, iste te kalendarske 2006. godine u septembru mesecu – jer je pesama koje sam napisao u kratkom periodu bilo u izobilju, a moje knjige su se razgrabile, izašla mi je moja energetski najmoćnija knjiga pesama „Vreme brutalnih dobronamernika“, za koju već sada znam da više nikada bolju knjigu od nje neću moći napisati!

Živite i radite u Beogradu. Da li Vas nešto vezuje za Crnu Goru, da li i kojim povodom dolazite u Crnu Goru?

Volim Crnu Goru i rado dolazim u nju. Ima više povoda. Moja izuzetan prijatelj, Predrag Bato Radonjić ima porodičnu kuću u Bioču u kojoj mu živi i rođeni brat Brano. To je 10 km od Podgorice. Kod njega idem često jer ga mnogo volim i poštujem. Mnogo volim i poštujem i njegovu suprugu Ljiljanu Radonjić i njihovu kćerku Branislavu Radonjić koje su obe jedne izuzetne osobe. Što se kaže, svetske, a naše! Moj dobri prijatelj Predrag Bato Radonjić je iz plemena Piperi. On radi u preduzeću Mijeli d.o.o. Podgorica. Moja porodica, moj brat Marko, moji roditelji majka Milesa i otac Borisav Popović, i porodica Radonjić već godinama, pa i decenijama unazad su veoma srodne porodice i pomažu se i vole i druže – neraskidivo – i u dobru i u zlu! Volim Crnu Goru i zbog crnogorskog dnevnog lista DAN i kulturne rubrike u kojoj pišem kao saradnik-dopisnik iz Beograda već skoro 15 godina kod izuzetne urednice kulturne rubrike Vere Samolov. Volim Dnevne novine Dan i kulturni dodatak ĆIRILICA sredom i urednika Aleksandra Čukovića, koji mi uvek izlazi u susret i prati moj pesnički kreativni rad i objavljuje intervjue sa mnom na čemu sam mu – kao i urednici Veri Samolov – večno zahvalan! Volim Srbe u Crnoj Gori, mada nemam ništa protiv ni ljudi koji se ne slažu sa mojim mišljenjem. Volim pravoslavlje u Crnoj Gori, mada poštujem i cenim sve vere i konfesije ne samo u Crnoj Gori nego generalno na planeti. Nisam ortodoksni nacionalista. Naprotiv. Ja sam građanin sveta – poeta! To želim da naglasim! Za mene ne postoje ramovi i granice. Ja rušim sve uspostavljene konvencije u paramparčad svojom umetnošću koja predstavlja moju – SLOBODU! Između poezije i slobode kod mene stoji znak- jednakosti!

Odakle crpite nadahnuće za pisanje?

Jednim delom iz unutrašnjih, unutarnjih, mojih, ličnih, duhovnih, intelektualnih, misaonih, refleksivnih resursa, drugim delom iz svakodnevnog života i svega ovoga što vidim i čujem oko sebe i Vavilona kakav je Beograd.

U kakvoj atmosferi najčešće stvarate?

Noću najjčešće, posle ponoći. U tišini. Tada su čula najoštrija.

Sarađivali ste i sa brojnim muzičarima i grupama iz bivše Jugoslavije. Sa kojim grupama i na koim projektima ste ostvarili saradnju u Crnoj Gori?

Na mojih 50 pesama iz prve četiri knjige 50 izvođača i muzičkih sastava već pomenutih žanrova i podžanrova osmislili su svoju autorsku muziku i snimili je u studijima gde su i otpevali mojih 50 pesama. To nijedan savremeni pesnik osim mene nije uradio. Žao mi je što nemam tzv. kolegu pesnika pa da imam sa kim da se nadmećem u idejama i projektima. Ovako sam usamljen ali srećan. Ponosan! Kad smo već kod ponosa želim da se zahvalim svim tim izvođačima i bendovima jer su svi oni dali svoj maksimum. Posebno bih izdvojio saradnju sa Aleksandrom Slađanom Milošević u duetu sa grupom Alogia na zajedničkoj pesmi “Izdaja” (Ja bih da odmorim dušu) . Snimljen je i spot za tu numeru a Slađana ga samo na njen unikatan način peva u opera metal vokalnom melodijskom maniru. Ta pesma se u originalu nalazi u mojoj knjizi “Vreme brutalnih dobronamernika” iz 2006. godine.

Druga saradnja koja mi je pri srcu i u srcu je sa Zoranom Marinkovićem iz “Bjesova”, popularnim Bjesomarom, sa kojim imam zajedničku saradnju na pesmi Istine kriju (Batina!) a u toj pesmi i spotu koji je Bjesomar snimio i režirao, kao i osmislio audio i produkciju i šta sve još ne, recitujem svoje dve strofe pesme iz knjige “Vreme brutalnih dobronamernika”, a Zoran Bjesomar dopisuje svoj refren “Batina!” u kojem mi se obraća njegovim stihovima i njegovim vokalom u tipično prepoznatljivo “Bjesovi” maniru.

I Aleksandri Slađani Milošević i Zoranu Marinkoviću Bjesomaru se zahvaljujem na podršci i medijskoj potpori koja se vidi i u hiljadama i hilljadama pregleda naših zajedničkih spotova na jutjub kanalu.

Ono što mi je posebno drago je saradnja sa rock grupom “Art diler” u pesmi „Dok me pogledom streljaš“, koja je u stvari jedna power rock balada. Marko Blagojević na vokalu, Marko Veljković za klavijaturama i Nenad Šiks za gitarom su uradili super muziku i aranžman za ovu moju pesmu i ona ima oko 33.000 pregleda na jutjubu što je i više nego fantastično. Sarađivao sam i sa Skaj Viklerom, otpevao je moju pesmu “Posle meseca”, Zeletom Lipovačom iz Divljih Jagoda, Nikolom Čuturilom, Brankom Radakovićem i Miroslavom Dukićem i mnogim drugim sjajnim instrumentalistima kompozitirima, aranžerima i vokalima. Da, saradnja sa Bojanom Bruknerom i bendom “Hashish Club” mi je od posebnog značaja. Saradnja sa Branislavom Lazićem u pesmi “Al brane mi” mi je posebno draga. Kasnije je Branislav Lazić postao vođa, vokal i tekstopisac beogradske melodične hard rock grupe “Steel” koju još čine Rajko Bosiočić na gitari i Saša Omerović za setom bubnjeva.

Ni statusno pobednički bend Jovana i Vladana “Del Arno bend” nije zaobišao moju poeziju. Vladan je komponovao muziku i aranžman, a Jovan otpevao bukvalno svaku reč, svaki stih cele pesme “Misli!”. To je zaista neverovatno zato što kada su pesme pisane, pisane su kao klasična književnost. Nikad nisam ni sanjao da će se one nekada pevati u urbanim muzičkim žanrovima i svirati uživo na koncertima.

Kada je CRNA GORA u pitanju ostvario sm saradnju sa dva muzička crnogorska sastava i ponosim se time. Jedan je GRIMM iz Bara kojeg čine Nebojša Grimm Đukanović i izuzetno senzualna, briljantna i sofisticirana umetnica Ivana Janković. Oni su komponovali njihovu autorsku muziku i aranžman na moju pesmu naslova „OVDE“ i možete je čuti na Youtube:

Druga saradnja je sa grupom Autogeni trening iz Crne Gore.

Imate li uzora u poeziji?

Klasičnog uzora u poeziji nemam jer sam poeziju počeo da pišem sasvim spontano, neplanirano, iznenada, 2005. godine. Čuvena književnica i kolumnistkinja, Olga Stojanović je otpočela recenziju moje knjige pesama OKA DA NE ISPUSTIM DAH u samoj knjizi rečima, citiram je: “Po strogoj definiciciji T. S. Eliota po kojoj je pesnik samo onaj posle dvadeset pete godine, Milan B. Popović, se pridružuje ovoj svetskoj skupini rasnih refleksivnih pesnika, koji su formu izjednačili sa sadržajem i time biće poetike, možda i nehotice, uzneli do bića metafizike. Popovićeva poetika je veoma modernistična/jednačenje sadržaja i oblika, ali ne i modernistička, naposle ne u svrstavalačkom smislu krojenja pravaca i ustanovljenja škola.” Završen citat!

Moja majka Milesa Popović, inače profesorka srpskog jezika i književnosti, sada u penziji, u najranijoj mladosti zadojila me je kompletnim pesničkim opusom Desanke Maksimović.

Poštujem izuzetnog pesnika, kompozitora, gitaristu, aranžera Srđana Milivojevića Sikca iz užičke grupe Tina. Objavili su 4 CD albuma. On je profesor srpskog jezika i književnosti, ali se tim poslom nikada nije bavio. Objavio je knjigu pesama “Slova za note” koju sam sa zadovoljstvom čitao i recenzirao u kulturnom dodatku “Blic knjiga” u kojem sam pisao sedam godina. Imao sam u kulturnom dodatku “Blic knjiga” svoju rubriku “Underground kritika” u kojoj sam pisao o knjigama pesama i pesnikinja koji dolaze iz (sub)kulturnog miljea, ali ne samo o njima, nego i o knjigama pesama malih izdavačkih književnih kuća, kod urednika kulturnog dodatka “Blic knjiga”, cenjenog gospodina, Aleksandra Gatalice.

Uvek, napomenuo bih i posebno istakao i to, da mi je interesantno i pravo zadovoljstvo nanovo preslušavati urbopoetične pesme, gradske, avangardne, protestne, dinamične, dinamitne, testosteronom i ogromnom energijom, a adrenalinom i dinamikom nabijene, reketnom i topovskom, rafalnom, baražnom paljbom ubojito naoštrene, opake do samog grotla pakla i natrag, savremene, moderne i socijalne pesme vokala i tekstopisca, pesnika Bobana Gajića, alijas Master Bobba i njegovog Hard Core/Metal sastava Wild Age i CD-a Get The Hip Hop Fever & Featuring Master Bobb, koji je (Boban Gajić – Master Bobb) takođe i najuspešniji srpski i beogradski tattoo umetnik vanserijskog – mnogi kažu svetskog-ranga. Tanja Hercegovac Tajči, umetnica je kojoj se posebno divim i ona je takođe moja Muza i ispiracija i Master Bobbova desna ruka i lepša polovina! Nekada mi za pisanje moje lične poezije inspiracija dođe kao proizvod letimičnog pogleda na likovne radove slikara Živorada Gavrilovića iz srpskog sela Orljanje, koji je jedini slobodni umetnik – slikar koji slika slike na METALU i LIMU i pravi od njih satove, zidne velike i manje stone, a crta na METALU muzičke LP motive i asocijacije na njih, mrtvu prirodu, realizam, apstrakciju… Dopadaju mi se poetski zapisi pesnika i vokalnog soliste Vase Radovanovića, vođe rok grupe Grešnici! Vasa je jako fin i kulturan i ljubazan gospodin, ali sa veoma jasnim stavom od kojeg nikada ne odstupa, i stoji iza svakog njegovog napisanog i odpevanog stiha! Pored njega, isto to važi i za gospodina Zorana Ilića koji je i pesnik, i prozni pisac, ali se bavi i filmskom produkcijom i režijom – i to mu veoma uspešno polazi od ruke i uma!

Poštujem i briljantnu poetiku i izuzetan vokal sa više od četiri oktave Vladana Vitezovića i njegovog muzičkog sastava VITEZ rockestra iz Banja luke, koji je nekada pevao u beogradskom glam/rok bendu Scarlet zajedno sa izuzetnim gitaristom, i mojim prvim novinarskim urednikom Davidom Vartabedijanom. Poštujem i Nikolu Hadži Nikolića i njegovu poetiku, njegovog muzičkog srpskog sastava 357, posebno prva tri albuma/CD-a.

Izuzetno mi se dopada lirika pesnikinje Marine Pavlović iz Beograda. Ona je, po mom skromnom mišljenju, mlado srpsko poetsko pero broj 1, a po mom skromnom mišljenju muško mlado srpsko poetsko pero broj 1 je Miodrag Stošić iz Vladičinog Hana koji živi i stvara u Beogradu i multi talentovani je umetnik, aforističar, satiričar, stend ap komičar, romanopisac, pisac kratkih priča, samo jedna od takvih njegovih knjiga zove se: “Mačka bez jedne cipele”, naravno, prvenstveno pesnik, sa objavljenim knjigama “Mis mokre oči”, “Pesmarica”, i mnogim drugim zbirkama pesama.

Pohvalio bih inteligentnu, misaonu i produhovljenu poetiku Vesne Sokolović-Kovačević, rodom iz Bosanske Krupe, a decenijama unazad živi i stvara u Beogradu. Objavila je tri izuzetne zbirke pesma koje sam imao čast da pročitam i recenziram – sa zadovoljstvom, naravno! Upravo joj je izašla nova knjiga pesama!

Mada, postoje i strani umetnici čija poetika mi je jako bliska, čiju poetiku jako volim i prepoznajem se u njoj. Pre svega, to je pesnikinja, gitaristkinja, klavijaturistkinja, vokal i producent Linda Perry. Ona je jedno savršenstvo nad savršenstvima! Dalje, lirika Kalifornijske, Los Anđeleske prve originalne posteve grupe Guns N Roses i njihovog vokala W. Axl Rosea.

Možete li otkriti buduće planove?

Upravo se u studiju snima CD singl na moju jednu pesmu koju će odpevati čuveni zemunski (beogradski) kantautor Momčilo Moča Gruičić i ta pesma će biti samo za moju dušu, jer smo Moča i ja veliki prijatelji, a ja pratim njegov muzičko-vokalni rad decenijama unazad i divim mu se!

Planiram da do kraja ove, 2021. godine objavim novi muzički CD – neka to ostane mala tajna sa kojom muzičkom grupom za sledeći intervju na portalu Crna.Gora.me u akustičnom ambijentu i aranžmanima sa mojim pesmama iz knjiga, sa šestožičanim akustičnim gitarama, sa akustičnom bas gitarom, sa timpanima, sa dairama, udaraljakama, violinama i violončelima, gudačkim orkestrom, gospel horom, klavijaturama i pravim pianom. Biće to savršena atmosvera za uživanje u plemenitim zvucima elitne discipline duha – poezije!

Za kraj, možete li nešto poručiti mladim ljudima koje želje vode ka izražavanju kroz umetničke forme?

Da budu uporni, da budu dosledni, pa čak i tvrdoglavi, da se bune, da veruju u sebe ukoliko zaista u sebi osećaju umetnički dar i talenat. Da ne odustaju kada od toga nema novca, kao što ni ja ne odustajem jer svoje knjige ne prodajem već ih poklanjam, jer smatram da je poezija elitna disciplina duha i da kao takva ima astronomski visoku cenu, koju NIKO ne može da plati novcem – te svoje knjige pesama, svoju dušu, ne prodajem, već poklanjam. Ukratko, ne odustajte od svojih snova. Zadovoljite svoje srce i dušu prvenstveno. Novčanik ćete zadovoljiti i napuniti bilo kojim poslom na ovom svetu! Dušu novcem nećete napunititi. To znaju oni koji veliki novac imaju!

profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner