Миланка ЋОРОВИЋ: Писана ријеч је мој адреналин

Данашња саговорница портала Црна Гора је кроз новинарство напредовала постепено. Њен први радни задатак је био праћење дешавања у области хронике Подгорице. Потом је услиједио и рад у другим областима, као што су – црна хроника, политика, друштво, викенд издање, туризам… Накратко напушта новинарске воде и почиње рад као консултанткиња за националну комуникацију на програму УН за животну средину, а у сарадњи са Министарством одрживог развоја и туризма. Љубав према новинарству је поново враћа у те воде и започиње рад у новинарским формама – интервјуи и колумне.

Наша саговорница је новинарка, колумнисткиња, портпаролка Удружења предузетница Црне Горе и уредница портала Предузетница.ме, Миланка Ћоровић.

Шта Вас је привукло новинарству и одредило као новинарку?

Много је ствари које волим у новинарству. Оно ме је научило да с мало ријечи кажем много, да будем убојита, муњевито вратим ријеч за ријеч, да није срамота питати… У штампаним медијима и на порталу осјећам да сам своја на своме и докле год буде тако остаћу у њима.

Писање је нешто што одувијек осјећам, његујем, волим и поштујем. Књига је у мојој породици третирана као највеће богатство које имамо у кући. Одрасла сам у амбијенту који његује слободни дух, потенцира љепоту различитости, стваралаштво, рад… Волим да констатујем да сам спој двије крајности. Од мајке, која је била професорица књижевности, наслиједила сам љубав према писаној ријечи, а од оца, војног лица у пензији, војнички приступ животу – заиста сам дисциплинована, не одустајем од себи задатих циљева, максимално сам посвећена било да су у питању међуљудски односи или посао.

С временом сте напредовали, почели сте уређивати и портале (културна рубика, потом портал о женском предузетништву). Какво је искуство. Која новинарска форма вам је најпривлачнија?

Уредништво с собом носи одговорност. Неко сам ко не може без изазова, а себи сам највећи. То је и негдје логично, сасвим природна ствар – стремити бољитку и превазилажењу тренутног себе. Тежим да помјерам границе, често излазим из зоне комфора па моје одлуке, понекад, другима дјелују као чиста лудост. Онда воле да ме савјетују шта треба да урадим с својим животом, иако савјете не тражим (смијех). Волим да се упустим у нове професионалне ангажмане оног момента када видим да могу да им адекватно одговорим.

Интервју је мени, лично најјача форма у новинарству, не кажем да је и најтежа. Мени је то задовољство. Волим разговоре тог садржаја. Када се интервју објави, читам га као да га нијесам ја писала. Од новинара/ке зависи у којем ће се правцу кретати разговор, а важно је знати усмјерити саговорника/цу у жељеном правцу.

Радите као портпаролка Удружења предузетница Црне Горе, уредница се портала preduzetnica.me, новинарка сте, колумнисткиња, пишете прозу … С обзиром на толико велик распон интереса, успјевате ли све теме покрити онолико колико желите. Шта највише од свега тога волите да радите?

Писање је мој адреналин. Отворим празан лист и само кренем. Слово на слово, ријеч на ријеч… И тај осјећај док ,“кујем“ реченицу не могу да упоредим ни са једном изговореном. Волим да јој се вратим и читам изнова. Инспирише ме на даље дјеловање.

Не бих могла да издвојим шта највише волим од послова којима се бавим јер их заиста и не доживљавам послом, у егзистенцијалном смислу. Једноставно, писана ријеч је нешто што живим у свим облицима које сте навели. Можда је најближи одговор на то питање да је једна форма писана ријечи мамила да закорачим у другу. Тако се из новинарства јавила жеља за портпаролством и уредништвом, потом за колумнама онда и прозом…

Ви волите фино живјети. Тихо, мирно, у благостању… Једном сте изјавили да се водите мишљу: „Ко има мир у себи има (све)мир“. За крај, из садашње перспективе, шта бисте поручили млађој себи?

Не бих савјетовала чак ни саму себе (смијех). Све те лијепе и мање лијепе ствари је требало проћи. Захвална сам на промјенама које су дошле с годинама, и сваким даном све више уживам у њима. Вјерујем да је мој стил живота спој модерног и традиционалног. Нити тежим да превише скрећем пажњу на себе, нити се скривам. Моја животна филозофија је да живим у лијепом складу са собом, томе сам одувијек стремила, балансу духа и тијела.

Научила сам да најскупље што могу неком да поклоним је вријеме и да ту вриједност не расипам узалуд. Другим људима не постављам интимна питања, није пристојно, а и не занима ме. Имам круг драгих људи, утабани ритам живота…

Мирна сам иако сам дупла Шкорпија. Своју шкорпијску енергију и страст у потпуно сам усмјерила на продуктивне ствари па вриједно и дисциплиновано радим на реализацији личних пројеката, усавршавању у послу, лијепа дружења… Једноставно, не умијем да живим, а да не будем слободна у свему што радим. Слобода је суштина мог бића, наравно не у површном смислу већ да креирам живот по властитој мјери. То са собом носи и спонтаност, а оне су најљепше, зар не?

Advertisements