Недавно изгласавање Закона о слободи вјероисповијести у скупштинској сали подигло је Црну Гору на ноге. Већински народ Црне Горе, који познаје и признаје само једну цркву, Српску православну, односно Црногорску-приморску митрополију, овог пута није изабрао тргове и улице за испољавање својег негодовања, него литије и окупљања око храмова и то не само у једном граду, него у цијелој Црној Гори.
Тако је поред многих црногорских градова и Беране брзо постало препознатљиво по тим литијским окупљањима. А све је започело литијом од храма Светог Симеона Мироточивог у самом средишту вароши до светилишта манастира Ђурђевих Ступова, у којој је било око хиљаду ходочасника, да би ова одржана у недјељу, окупила преко 30.000 житеља беранске долине и њеног залеђа – слике из Берана и Црне Горе обишле су цијели свијет и изазвале су само дивљење и поштовање.
Мало је ко вјеровао да се може подићи и сакупити толико народа усред зиме, који су спремни и тако одлучни да одбране своју чисту вјеру православну, своје храмове и манастире, заједно са свјештенством, монаштвом и сестринством наше мајке Цркве.
Оно што не треба заборавити и што је, уистину, за невјерицу, јесте то да маса народа у беранском, као и у свим осталим крајевима Црне Горе, мирно, достојанствено, величанствено, без иједне свађе, повишеног тона, без обзира на политичку припадност и на све остале подјеле, уједињени у љубави према својој вјери и цркви, ходају, не само од Берана, него и из удаљених села и насеља, а сви путеви воде до Ђурђевих Ступова, до манастира мученика, који је пет пута паљен од стране Турака и њихових помагача, светиње коју су покушавали да на све начине оскрнаве и комунисти, али га је народ увијек обнављао, бранио и сачувао.
Из Берана, као и из цијеле Црне Горе, у свијет је отишла слика која може да буде примјер многима, а нама треба да служи на част, за понос и треба да буде велика заоставштина за будуће нараштаје!
Текст и фотографије: Милија Пајковић
