Када кажемо Никола Нововић, прва асоцијација јесте одличан продуцент не само у нашој држави већ и у иностранству. Међутим, оно што је крајње необично јесте да овај страствени визионар броји успијехе како у видеографији тако и у фотографији. Супруг и поносни отац троје дјеце открива за наш Портал почетке, реализацију и обара предрасуде да не можете радити и зарађивати од онога што волите. За све оне који би жељели да крену његовим стопама има савјет којег се и он придржава, док инспирацију проналази у природи коју, како каже, поред екстремних спортова не запоставља.
Видеограф или фотограф, питање је сад… Обзиром да се можеш назвати професионалцем у оба дијела, реци нам за читаоце нашег Портала у чему се више проналазиш?
Мислим да је то обоје. Иако је моја прва љубав фотографија, видео продукција је наставак приче за себе која ме једнако испуњава.
Откуд жеља за бављење баш овим послом?
Још као тинејџер почео сам аматерско бављење фотографијом. Фотоапарат ми је увијек био при руци, како бих могао да шкљоцам гдје год ме пут нанесе.
Која прича је везана за почетак твоје каријере?
Комерцијални послови су почели крајње спонтано. Како ме је процес монтаже и снимања све више занимао, отворио сам YouTube i Vimeo канал да бих могао на једном мјесту да постављам своје личне радове. Након тога услиједили су први позиви за мања снимања попут модног догађаја Montenegro Fashion Week, а затим су почели позиви са разних страна. Од тада па до данас посвећен сам овом послу у потпуности.
Обзиром да је твоја страст видео продукција, да ли је фотографија оно што је потребно да употпуни причу у професионалном смислу или дијелиш неку посебну причу за то?
Разлог и велики „кривац“ због чега сам почео са фотографисањем јединствених тренутака јесте природа која ми и дан данас представља неисцрпан извор инспирације. Касније су дошли су и први професионални апарати, и тако је све почело. Фотографија ме потпуно обузела. Фотографисао сам све и на сваком мјесту. Упоредо са тиме, дешавале су се ствари које нису могле бити само фотографисане, које је требало „склонити од заборава“, снимити и презентовати. Тако сам открио да волим снимање које је покренуло процес упијања свега што ми је било доступно за учење техника снимања, монтаже и пост-продукције генерално. Иако ме сада велики број људи веже професионално за видео продукцију, са времена на вријеме, одрадим и комерцијална фотографисања.
Шта је оно што те издваја од других као продуцента/фотографа?
Никада не размишљам о томе. Једноставно се бавим својим послом и водим својом визијом. Пратим, гледам и учим константно од најбољих па се даље трудим да све то уклопим у неки свој стил који још увијек градим. Тешко ћете наћи два иста фотографа, видеографа… Свако види оно испред себе на неки свој и другачији начин, па на управо такав презентује даље. Док су са друге стране људи ти којима се то свиди или не. Тако ваљда долази до тих издвајања.
Колико је у Црној Гори по твом мишљењу потребно времена, стрпљења, како би људи (потенцијални клијенти) прихватили нешто што је другачије од класике и већ виђеног?
Тешко је али треба пратити свој пут, гајити и развијати свој стил. Прије или касније ће се појавити клијент коме се то допада и ангажмани ће доћи. Бити присутан и дијелити своје радове на друштвеним мрежама је јако битно, јер тамо можете презентовати свој посао великом броју људи. Сви су потенцијални клијенти. Са ширењем друштвених мрежа све је лакше него некада, чини ми се.
Колико често те ангажују ван граница наше земље? Да ли би могао издвојити неки посао који је оставио утисак на тебе?
У последње вријеме све више. Имао сам прилику да снимам нека изузуетна вјенчања у Њемачкој, Словенији… Баш једно од скоријих несвакидашњих вјенчања јесте у Њемачкој. Прича гдје су се младенци вјенчали на Светом Стефану, а одмах затим смо сви заједно одлетјели за Њемачку гдје се наставила свадбена забава. Били су ту невјероватни улични свирачи намјенски из Француске, лудо добрим ДЈ из Париза, на њиховом приватном имању са око 50-так званица, гдје је на травњаку поред базена био истоварен камион пијеска са морске обале, направљен плажни декор, са све необично занимљивим сервисом хране, гдје се све у тренутку спремало и служило, а на менију је била храна из цијелог свијета.
Јеси ли размишљао о пресељењу у иностранство, гдје би имао могућност напредовања раме уз раме са најталентованијима из твоје области?
Волим нашу државу, између осталог јер је јако лијепа за функционисање и има добар географски положај. Са тим има и доста тога што би могло да буде много боље, али онај осјећај кад са планине и скијања у истом дану могу да будем на морској обали и купам се, је незамјењив. Чињеница је да у Црној Гори имам породицу, супругу и троје сјајне дјеце које стављам на прво мјесто. Размишљам често о томе колико су веће могућности на западу, и имао сам и позиве са неколико страна. Нисам љубитељ великих градова и гужве за живот у њим, па ме ове популарне европске дестинације привлаче само туристички. Али, никад се не зна, видјећемо.
Уколико би постојала могућност, да ли би у неком периоду своје знање-визију подијелио у оквиру курса својим полазницима?
Не сматрам да сам још увијек на томе нивоу, јер сматрам да имам још доста тога да научим. Можда једног дана, видјећемо.
Твоја препорука младим људима… Ако се одлуче да окушају себе у твом послу, које савјете не би прескочио?
Да не гледају какву опрему посједују, јер су нека изузетна дјела кроз историју настајала кориштењем не тако моћних апарата које данас постоје. Велика посвећеност, константно учење и слобода у експериментисању. Нико није безгријешан, сви гријешимо и тада долази највећи успијех, из могућности да извучемо поуке на којима се учимо.
Идемо на једно трик питање! Имаш посла преко главе, клијент захтијева сарадњу искључиво са тобом. Шта ти је за радити? Коме тражиш помоћ?
Овдје бих могао навести примјере бројних упита за исти датум за снимање вјенчања. Веома често добијам захтјеве за исти датум. У том случају једино што могу да кажем јесте да сам већ букиран и да се извиним. Говорио сам о томе како другачије видимо ствари и како их другачије презентујемо, и ако клијент жели баш мој стил, онда ту нема даљег разговора сем да им пожелим сву срећу.
Општепознато је да су ти вјенчања фаворити, можеш ли нам рећи зашто је то тако?
Да, вјенчања су једна велика позитивна енергија која се најбоље осјети јер су срећни, насмијани људи који се лудо се проводе око вас. Бити дио нечега таквог је прије свега ствар привилегије. Оно што тада тражим од својих клијената јесте потпуна слобода код снимања и израде wedding филмова. Вјенчања су препуна добрих кадрова, од емоција суза и смијеха, лијепих дестинација, људи у свакојаким позама, све се своди на једно добро зезање које могу оскористити да се играм у монтажи, експериментишем. Узбудљиво је. Озбиљна прича јесте да је то и велика одговорност. Све се дешава јако брзо и само једном. Немате права на грешке. Најљепши дио свега јесу лијепо изненађена лица својих клијената, као и поруке захвалности које добијам након одрађеног посла, то нема цијену и представља ми највећу сатисфакцију. Такође, преко вјенчања имам прилику упознати нове људе, и склапати нова пријатељства, са свим својим клијентима сам у контакту и дуго након вјенчања, са некима и добар пријатељ и дружимо се када све прође. Сва та прича јако позитивно утиче на мене.
Колико је у твојој бранши битан уређај којим обављаш посао, а колико пратећа опрема без којег тај исти не можеш завршити?
Битан је наравно. Опрема у техничком смислу напредује вртоглаво. Имати опрему последње генерације вам омогућава лакши, угоднији и квалитетнији рад али није пресудно. Исто тако са мање бољом опремом, уколико се довољно трудите имате машту и слободу, можете направити сјајне ствари. Мени је лично јако битно да ми је опрема што лакша, а квалитетнија, како би ми пружила комфор у кретању и раду а квалитет био на добром нивоу. Што се помагала тиче они су јако битни, и све има своју сврху и примјену. Само их требаш знати употријебити на правом мјесту и у право вријеме. Али оно што је најбитније је како, уз помоћ свега овога, направити добар „производ“. Опрема је само ту да помогне, олакша.
Кад смо већ код уређаја, подијели са нама асортиман којим располажеш, као и услуге које можеш понудити клијентима.
Обзиром да спајам и фотографију и видео а у овоме контексту, тај однос сам нашао у Fujifilm апаратима и објективима последње генерације. Имају све оно што ми треба за сада, и у погледу фотографије и видеа. Што се тиче услуга, мој домен могу бити све оне ствари за које налазим да су инспиративне и гдје могу лијепо да се изразим а уједно и да уживам радећи их.
Да ли понекад послушаш савјете својих укућана, и уколико да чији су ти најмилији, а чији најкориснији?
Супруга и ја смо скупа од средње школе, јако добро се капирамо и помажемо једно друго савјетима, па би она била одговор на оба питања. Сматрам да су породица и мир који се у њој проналази, огроман вјетар у леђа за све животне потезе. У породици по правилу требате имати људе који су вам најбољи пријатељи, и што их је више то сте богатији. Наравно, као и све драгоцијено требате их пазити и посвећивати им се довољно како би црпили из ње овакву позитивну енергију.
У чему проналазиш инспирацију да будеш препознатљив и иновативан, увијек у кораку са свјетским трендовима?
Никада нисам задовољан са оним што сам урадио. То ме тјера да истражујем и да се трудим да следећи пут урадим још боље. Пратим, гледам, и учим константно. Инспирација може бити све, зависи од тренутка. Када је зафали, покушавам да се натјерам да смислим нешто креативно, другачије.
Не желећи да издваја колеге, јер како каже сви су му драги и посебни на свој начин, Никола Нововић је још један талентовани умјетник на кога Црна Гора може да се поноси. Нешто више о његовом начину рада можете пронаћи овдје.
Аутор: Сања Павићевић
