Мало се ко у Црној Гори, а вјероватно и шире, може подичити тиме да је 60 година присутан у спорту и то као успјешан такмичар, тренер и спортски радник, као што се то може Беранац Милија Пајковић.
Ове године Пајковић поред тога слави и више других јубилеја: прије свега, 40 година је атлетски тренер, што је највише не само у Црној Гори, него и на простору некадашње Југославије, 39 година је откако је основао атлетски клуб ,,Беране“, исто је толико година откад је направио прву праву теретану у Беранама за здраво обликовање тијела, 25 година је откако је основао бициклистички клуб ,,Беране“, 25 година је откад је основао триатлон клуб ,,Беране“, први у Црној Гори и међу првим у Југославији, 20 година је откако је основао први женски фудбалски клуб у Црној Гори, ЖФК ,,Беране“.
Атлетичари и атлетичарке Милије Пајковића освојили су титуле првака Југославије ( СРЈ, СЦГ) у свим могућим узрастним категоријама, од млађе пионирске до сениорске конкуренције што нико није остварио из Црне Горе, а освојене су и сребрне и бронзане медаље; поред тога били су и власници рекорда Југославије у јуниорској и пионирској конкуренцији; у екипној конкуренцији били су јуниорски прваци СР Југославије и СЦГ и побједници Купа ( пласирали су се у завршницу Купа шампиона Европе у Тампереу, Финска, а нијесу отпутовали због недостатка финансијских средстава), што је и највећи успјех црногорске атлетике у екипној конкуренцији, а освојене су и бројне титуле и медаље са првенстава и куп такмичења Црне Горе у појединачној и екипној конкуренцији ( његови такмичари су рекордери Црне Горе 39 и 34 године у сениорској, јуниорској и пионирској конкуренцији).
Изњедрио је и репрезентативца Југославије. Његови атлетичари и атлетичарке бирани су за најбоље у Црној Гори у свим категоријама. Пајковић је као такмичар освајао медаље на појединачним и куп такмичењима у сениорској конкуренцији, а у категорији ветерана био је репрезентативац Југославије, првак и освајач медаља на првенствима Балкана ( Букурешт, Солун, Измир, Београд, Бар, Катерини…). Био је члан комисије АСЈ за планинско трчање, члан Техничко-такмичарске комисије АСЈ, дугогодишњи члан Управног одбора Црне Горе, био је селектор и тренер репрезентације Црне Горе, руководилац припрема репрезентације Црне Горе. Биран је за најбољег тренера Црне Горе, двоструки је добитник највећег признања АСЦГ Златне плакете, као и посебног Признања АСЦГ за развој атлетике, а његов клуб је добио Признање од ИААФ ( Свјетска асоцијација атлетских федерација). Међународни је судија и делегат.
Милија Пајковић је успјешан и у бициклизму и то друмском и планинском, а први се у Црној Гори бавио планинским бициклизмом; био је први и последњи селектор репрезентације СР Југославије и СЦГ у планинском бициклизму за мушкарце и жене у свим категоријама, био је члан Управног одбора БСЈ, члан Стручног савјета БСЈ, члан Техничко-такмичарске комисије Балкана, обављао је и друге значајне дужности, био је организатор првог првенства Југославије у планинском бициклизму на територији Црне Горе ( Јеловица, Језерине), првог првенства Балкана у бициклистичком спусту ( Језерине), друмских трка и такмичења у спусту и крос-кантрију.
Познат је по подвизима из бициклизма. Међународни је судија и делегат. Освајао је медаље и побјеђивао и у друмском и у планинском бициклизму, а његов такмичар је донио прву медаљу са сениорског првенства СР Југославије за Црну Гору у планинском бициклизму.
У клупској просторији на стадиону направио је прву праву теретану у Беранама, која је била доступна свим спортистима и рекреативцима и то бесплатно. Аутор је посебних вјежби за здраво обликовање тијела, искључиво уз употребу свакодневне домаће хране и познати је и велики противник допинга, као и противник употребе вјештачких материја и супстанци за брзо обликовање мишићне масе.
Био је присутан и у боксу, основао је и клуб ,,Беране“, а његови боксери су били успјешни такмичари. Учествовао је у организацији неколико аматерских и професионалних ревија.
Оснивач је и првог женског фудбалског клуба у Црној Гори ,,Беране“. Идеја је потекла још током шездесетих година прошлог вијека, када су у његовом тиму играле дјевојчице, при спортском друштву ,,Ураган“ које је основао са својом браћом, а које су касније наступале за познате београдске клубове, а и обукле репрезентативни дрес.
Дугогодишњи је планинар који је освојио многе врхове у некадашњој Југославији и иностранству. Претеча је слободног пењања у Црној Гори.
Оснивач је првог триатлонског клуба у Црној Гори, ,,Беране“, међу првим у Југославији, први је триатлонац у Црној Гори, рекордер је Црне Горе у свим врстама триатлона, а носи титулу ,,гвоздени човјек“, јер је издржао челични триатлон ( 3.8 километара пливање, 180 километара вожња бициклом и трчање 42.195 километара) и то испод 10 сати. Организатор је првих триатлонских такмичења у Црној Гори, требао је да учествује на Светском првенству у дугој дистанци ( Мунси, Индијана), али није отпутовао због смртног случаја у породици. Био је првак Црне Горе у олимпијском триатлону, дуатлону и зимском триатлону; био је делегет Скупштине ЈУТУ, први је триатлонски судија у Црној Гори и судио је квалификације за ОИ, на Купу Европе у Београду. Аутор је посебне врсте триатлона.
Мајстор је борилачких вјештина, а остварио је подвиге из атлетике, бициклизма, пливања, триатлона и планинарства.
Милија Пајковић је дао доста тога својим Беранама, Црној Гори, а заузврат није добио ништа, уз то нема ни дана радног стажа и никада није био запошљен. Управо за рубрику ,,вјеровали или не“!
Саша Радуновић
Фотографије – приватна архива
