Што ће трудница на грађанском протесту?

Printskrin: Facebook/Nikoleta Pavićević

„Што је радила трудница на протестима?“
„Што је тражила тамо? – Сама је крива за то.“
„Што ће трудна жена на улици?“
„Што је тражила то је и добила, што ће трудница на протестима… САМА ЈЕ КРИВА.“

Читала сам коментаре на вијест да је једна трудница, услијед примјене силе од стране полиције на протестима у Бару изгубила бебу. Овакве коментаре су мање више остављале жене. Жене. Мајке. Жене. Са сваким новим коментаром који је почињао женским именом а осуђивао ову трудницу осјећала сам вртоглавицу. Немоћ. Бол. Осјећала сам нагон за повраћање и мучнину. Осјећала сам зној око прстију и снажно ударање у грудима.

Жена је изгубила бебу. Непосредно прије тога налазила се на мирном грађанском протесту. Насилно је склоњена са тротоара, јер је жељела да изрази свој став. Насилно је склоњена од стране припадника полиције. Од стране друге жене у униформи. Од стране друге жене. Друге жене.

Да ли је недозвољена примјена силе над трудницом, која је описана у закону узроковала овај несрећни случај, није потврђено. Не знам. Али примјена силе над трудном женом није дозвољена. Насиље над женама није дозвољено. Насиље над трудном женом која мирно сједи на тротоару није дозвољено.

Што је радила трудница на протестима?

Питају се друге жене. Умјесто да се питају зашто трудне жене, сатима стоје у хладним ходницима домова здравља за један налаз. Зашто чекају често и по цијели дан, отечених ногу и уморних леђа док се неко не смилује да их прими? Зашто често од чекања губе свијест? Зашто тада не сједе кући јер то није посао за трудницу?

Зашто их враћају, малтретирају и излуђују кад желе да добију породиљско одсуство? Што раде труднице у државним институцијама од јутра до мрака покушавајући да добију оно што је њихово? Зашто чекају, често мјесецима, ако немају новца за приватне контроле. Зашто исти доктори који раде у државним болницама савјетују труднице да се контролишу приватно јер је лакше?

Што је радила трудница на протестима?

Што раде трудне жене са стомацима до зуба на тешким пословима? За минимална примања, без стажа и осигурања. Јер у Црној Гори кад останеш тудна изгубиш посао. У најбољем случају пријављена си на бироу или социјалној помоћи. Од тог новца не можеш да платиш ни пелене. Што раде неосигуране труднице на радним мјестима? Зар је то мјесто за трудницу?

Примијетићете их свуда. У кладионицама за мизерна примања раде и до десет сати. У бутицима и продавницама често прековремено подижу и спуштају тешке терете из голог страха од губитка радног мјеста. Одржавају туђе станове док трудне чувају туђу дјецу за биједне плате.

Зашто труднице крију трудноћу од послодаваца колико је год то могуће? Зашто су обесправљене, преплашене и немоћне ако пожеле више дјеце? Зашто самохране мајке живе од социјалне помоћи? Зашто нема примјене силе над очевима који не осјећају обавезу према својој дјеци? Зашто сваког дана скупљамо новац за дјецу која живе у нехуманим условима, често болесна и гладна?

Што раде труднице на порођајним столовима препуштене саме себи ако немају новца за корумпираног доктора? Зашто само у Црној Гори труднице плаћају скупе анестезије при порођају, које су у цијелом свијету бесплатне? Зашто је проценат породиља које доје дјецу у Црној Гори једноцифрен број, јер често услед стреса немају млијека? Зашто се у двадесет и првом вијеку у Црној Гори труднице порађају у прљавштини па им бебе умиру? Зашто труднице умиру на порођају па се грешке доктора заташкавају и не осуђују?

Што раде труднице које немају што да једу док у њима расте нови живот?

Вас више занима што је једна трудница радила на мирном грађанском протесту?

Једна будућа мајка је, оног тренутка кад је пожељела да искаже свој став и бунт према систему изгубила бебу.

Једна будућа мајка је дошла на мирном протесту, у сред бијела дана да се бори против трулежи и јада који је забетониран у главама припадника полиције. Оне полиције коју плаћа да је чувају. Оне полиције која је давно заборавила због чега носи униформу.

На мјесту на којем је ова трудница протестовала предвиђена је градња вртића. Вртића. За дјецу. За бебе. Ова беба неће ићи у вртић. Ове бебе више нема. За чију дјецу правите вртић? За њену нерођену бебу?

Жене. Њен поступак осуђују жене. Исте оне жене које су чекајући по домова здравља падале у несвијест, исцрпљење и преморене. Исте оне жене које су радиле тешке послове у последњим данима трудноће. Иста она жена у униформи која је можда мајка. Није се предомислила кад је руља полицајаца кренула на несрећну трудницу. Није јој задрхтала рука кад је силом вукла по тротоару. Није се сјетила да је жена. Без униформе је ипак само жена док је у униформи давно заборавила због чега је уопште носи. Заборавила је зашто се школовала да би на крају добила ту исту униформу. Заборавила је да ће можда и она остати на улици ако се одлучи на трудноћу. Кога је бранила у оном тренутку? Коме је морала да достави рачуне да је добар службеник? Каква несрећа је морала задесити кад је дигла руку на трудну жену?

Што је радила трудница на протестима?

Никад нисам чула да је трудним женама забрањено да ходају улицом или да сједну на тротоару. Никад нисам осјетила потребу да такву трудницу осудим. Никад не бих помислила да би друга жена била у стању то да учини. Но, сигурна сам да је забрањено, лицемјерно и окрутно осуђивати такав поступак. Сигурна сам да је забрањено нехумано и зверски примјењивати силу над трудном женом.

Што је радила на протесту њена је ствар, избор и одлука.

Да ли је насилно понашање полиције узроковало губитак овог дјетета није потврђено, не знам. Али знам да се насиље не примјењује над (трудним) женама.

Што се десило на том протесту наша је ствар, избор и одлука. Коме ћемо пружити руку. Њој или насилницима. Кога ми осуђујемо а кога бранимо? Јесмо ли ми нормални? Јесмо ли заборавили ко смо? Јесмо ли свјесни што чинимо? Хоћемо ли се будити из деценијске коме и почети да мислимо споственим главама? До кад планирамо да се батргамо у блату сопственог незнања испраних мозгова?

Осуђујући њу правдате насиље. Осуђујући њен поступак подржавате поступак насилника. Питајући се што је трудница радила на протесту не постављате питање зашто је нападнута.

Јована Шекуларац

Нападнута је од насилника у униформама које ви плаћате да вас чувају од насилника без униформи. Ви. Ви који судите овој жени, ви их плаћате. Ви, који се питате што ће трудница на протесту, ви подржавате насиље над трудницама. Ви им дајете слободу да после сваких протеста гдје се иживљавају над обичаним људима то чине изнова. Нико никад није одговарао за насиље над грађанима од стране полиције јер их подржавате. Ви који осуђујете ову трудницу, дијелом сте криви за насилно понашање над њом.

Због вас полиција и државне институције мисле да могу да раде што год хоће. Због тога и раде.

Јована Шекуларац

Advertisements