„Велики сине, дико моја, зар доживјех да те и таквог видим“: Како су се родитељи опростили од Његоша

Последње ријечи његових родитеља:

Отац Томо: „Помога бог, браћо Црногорци. Бог дао и Света Тројица да ова смрт мојега сина, а вашег господара буде сретна за све нас и нашу витешку земљу!

Овим ријечима обратио се Томо Марков народу, а онда сину: „Велики сине, дико моја, радости младијех дана, снаго и крепости старости моје, зар доживјех да те и таквога видим. Ваистину божју и смрт је лијепа, све ти пристоји па и смрт. У образ бих те пољубио, али то не могу, ти си у окрути владичинској. Све ти просто било, сине“.

Мајка Ивана: „Браћо Његуши соколови Црногорци! Није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за кукање нити се родио за плакање. Радио је о добру имена нашег и српског, зато за њим не треба плакати, престаните са плачем. Плач не могу слушати“.

Онда се обратила мртвоме сину: „Ја сам била и сада сам најсретнија мајка, када ми је бог даривао тебе, мој вазда прелијепи сине, који си био најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом. Ја ваистину Божју, никад нећу за тобом заплакати, јер када бих то учињела ја не бих била твоја права мајка. Треба да плачу оне мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти сине материнска рана… Слава Богу који те је тако лијепог узео, барем ће и он од тебе имати шта тамо да види“.

Тестамен Владике Рада
Advertisements