Поред сталних поставки у Музеју града Будве, Спомен дому „Црвена комуна” и Спомен дому „Режевићи”, актуелне су три изложбе:
- документарна изложба „Прво откриће античких некропола” у Модерној галерији “Јово Ивановић”;
- документарна изложба „Љубиша у Приморским новинама” у Спомен дому “Стефан Митров Љубиша”;
- документарна изложба „Будвански крај у Првом свијетском рату (1914-1918)” у Спомен дому “Црвена комуна”.
Документарна изложба „Прво откриће античких некропола у Будви“ хронолошки и тематски уобличује детаље које се односе на случајна, али сензационална открића античких некропола до којих је дошло крајем 1930-их приликом изградње хотела „Авала”.
Изложба је настала уз сарадњу колега из музеја у Сплиту, Загребу, Београду и Бостону, у којима се чува материјал откривен у Будви, и уз помоћ Лауре Шуљак, Будванке у чијој се породичној колекцији чувају најстарије фотографије које документују откриће некрополе.
ЈУ Музеји и галерије Будве је организовала ову изложбу поводом два значајна јубилеја – 80 година од открића античких некропола и 15 година од оснивања Музеја града Будве, а као дио пројекта у оквиру којег је организован и међународни мултидисциплинарни научни симпозијум „Античка Будва“ од 28. до 30. новембра 2018. године, када је изложба и отворена.
Аутори изложбе су мр Луције Ђурашковић, Јово Ђуровић и Душан Медин, МА. Изложба ће у Модерној галерији „Јово Ивановић” (Цара Душана 19, Стари град Будва) бити отворена до краја фебруара. Позивамо све заинтересоване да дођу и сазнају више како о открићу античких некропола у Будви, тако и о античког прошлости овог града.
Документарна изложба „Љубиша у Приморским новинама” израз је потребе да се истакне изузетност Стефана Митрова Љубише (1822-1878) и улога локалне заједнице у заштити његовог лика и дјела кроз подсјећање на постојање „Приморских новина“ и њихов значај за Будву. „Приморске новине“ биле су лист локалног карактера и објављиване су од 1972. до 2003. године.
Поред тога што представљају својеврсну хронику дешавања у Будви у периоду свог постојања, својим прилозима о историјском и културном насљеђу Будве, знатно су доприњеле његовој валоризацији. На изложбеним паноима, послије уводног прилога с општим подацима о „Приморским новинама“, нашло педесетак чланака, стручних прилога и вијести у вези са Стефаном Митровим Љубишом, који су распоређени по хронолошком принципу ради лакшег праћења.
Објављени прилози могу се подијелити у неколико група – одломци из појединих пишчевих дјела, чланци о начинима на које је локална и шира заједница обиљежавала важне датуме и јубилеје из Љубишиног живота, текстове који су третирали потребу институционалне заштите његовог лика и дјела и пратили тај процес, те тумачења Љубишине књижевности и језика које су приредили стручњаци, књижевни критичари, историчари књижевности и лингвисти, као и биографски прилози.
Аутори изложбе су Маријана Мартиновић и Ђорђије Бато Бољевић. Сви заинтересовани изложбу могу погледати у Спомен дому „Стефан Митров Љубиша“ (Цара Душана 13, Стари град, Будва) до средине фебруара.
Документарна изложба „Будвански крај у Првом свијетском рату (1914-1918)” ће у Спомен дому “Црвена комуна” (Обала 111, Петровац) бити постављена током јануара и фебруара 2019. године.
Аутори изложбе у мр Марко Јанкетић и Горан Бубања, а у наставку доносимо текст из каталога изложбе који потписују аутори: „Видовдански атентат и почетак рата будванско подручје дочекало је као дио Аустроугарске царевине, у саставу покрајине Далмације. Будванско подручје са општинама Будва и Паштровићи припадало је Которском котару.
Повлачењем аустроугарске војске из уског приморског појаса Паштровића, Будве и Грбља, ово подручје запосјеле су јединице Ловћенског одреда, који ће на том простору остати све до јануара 1916. године. Грађани овог подручја, иако су били војни обвезници Аустроугарске, масовно су ступали у редове црногорске војске. Од њих и од добровољаца који су дошли из прекоморских земаља, формиран је Бокешки добровољачки батаљон.
У Будви је боравио књаз Петар са својим штабом, све до слома црногорске државе. Бока Которска била је послије Пуле главна аустроугарска ратна лука, а будванско подручје било је поприште прве поморске битке у Првом свјетском рату. Том приликом потопљена је аустроугарска крстарица „Зента”.
Дочекана слобода није била дуготрајна јер је аустроугарска покренула велику офанзиву почетком 1916. године, што је довело до капитулације црногорске државе. Након што је поново заузела будванско подручје, Аустроугарска је предузела тешке мјере према свима који су на било који начин подржали црногорску војску и борили се у саставу њених јединица.
Седам добровољаца из Паштровића погубљено је на тврђави Шпањола у Херцег Новом, многи су осуђени на вишегодишње затворске казне, а некима је одузета имовина због дезертерства. Након војничког слома Црне Горе и Србије, добровољци су се повукли са српском војском на Крф, а убрзо су се нашли на Солунском фронту. Пробој Солунског фронта и успјеси на другим фронтовима довели су до слома Двојне монархије.
Јединице Другог југословенског пука српске војске свечано су дочекане у Будви на Митровдан, 8. новембра. Након вишевјековне доминације народ будванског краја дочекао је ослобођење. Бока Которска, у чијем саставу су биле општине Будва и Паштровићи, у заједничку државу са Србијом ушла је преко Народног вијећа СХС из Загреба.
Преко хиљаду добровољаца будванског краја у црногорској и српској војсци дало је велики допринос борби за слободу и уједињење. У част српског краља Петра Првог Ослободиоца, народ Кастел Ластве донио је одлуку да име мјеста Кастел Ластва промијени у Петровац.“ Ову изложбу је у децембру отворио историчар и културни радник др Мирослав Лукетић.
