Бедеми Старог града Будве отворени за посјету

Будва представља један од најстаријих урбаних центара на Јадрану, стар преко 2.500 година. Постоје индиције да је град основан већ од VI вијека прије нове ере, с обзиром на материјалне остатке киклопских зидина улазне античке капије или пилона. Утицај грчке и хеленистичке културе се у граду може хронолошки пратити до средине II вијека прије нове ере, када долази до римске надмоћи на источној обали Јадрана. О богатој хеленистичког култури, будванском трговишту илити емпориону, као и о римском утврђеном граду (оппидум цивиум романорум), свједоче археолошки налази из будванских некропола.

Претпоставља се да су у нешто другачијем облику Бедеми Старог града настали у рановизантијском периоду између VI и IX вијека. Међутим, њихов данашњи изглед је у великој мјери резултат градитељских интервенција Млетачке републике у периоду од XV до XVIII вијека, што потврђује више рељефа са грбом у виду крилатог лава као симбола Светог Марка, заштитника Венеције.

За вријеме владавине Аустроугарске монархије такође су вршене преправке на зидинама Старог града. Посебан значај у аутроугарском периоду имала је Цитадела, као засебно утврђење унутар града, у којој су се, поред бунара, стамбених и војних дјелова, налазили тајни пролази и складишта за муницију. Цитадела, као посебан објекат, била је опремљена свим што је, у случају опсаде града, било потребно за преживљавање. У прошлости се ту налазила црква „Santa Marija in Kastelo“, по чему је цио простор био назван Кашетел Свете Марије.

На бедемима се у сврху одбране града налазе три куле са пушкарницама и машикулама – отворима који су служили да се кроз њих на непријатељске освајаче сипа врело уље или вода. Кула Репено пружа се према сјевероистоку, а главна кула Градениго према сјеверозападу. Трећа кула, према такозваном Бријегу од Будве, називала се Мурава, према морској трави или муравини коју је море за вријеме јужног вјетра избацивало на ту, јужну страну града.

Данашњи изглед Бедема Старог града резултат је бурних историјских дешавања на тлу Будве. Поред ратова, преживјели су и оштећења током пожара и земљотреса 1667. и 1979. године. Током различитих епоха бедеми су обнављани и реконструисани.

Бедеми су поново отворени за посјетиоце од 17. априла 2019. године. Цјена улазнице је 2€, а у цијену је урачуната броушура о историјату бедема коју заинтересовани посјетиоци могу добити на енглеском, руском, српском/црногорском, а ускоро и њемачком језику.

Радно вријеме Бедема града Будве је од 10 до 18 часова, а од јуна ће оно бити продужено до 20 часова.

Advertisements