МАРКОВИЋ: Велики број нерасвијетљених напада на новинаре је опасност за слободу и демократију, КЛИКОВАЦ: Напади се дешавају свуда у свијету

Данас је у Подгорици, у хотелу „Центре Вилле“ одржана дебата под називом „Заштита слободе медија и слободе изражавања у Црној Гори“, који су организовале невладине организације „35 мм“ и „Грађанска алијанса“, а у оквиру пројекта „Неиспричане приче – новинари у опасности“.

На почетку је приказан документарни филм „Силом на седму – случај Црна Гора“, који је недавно продуциран у сарадњи са Телевизијом Вијести, као серија подсјећања, реконструкција и свједочења о нападима на новинаре у Црној Гори. Ауторка филма је новинарка Светлана Ђокић.

На првом панелу под називом „Слобода медија у свијетлу напада на њих – између флоскула и конкретне заштите“ говорили су: Драган Пејановић, државни секретар Министарства унутрашњих послова Црне Горе, Љиљана Кликовац, руководитељка Основног државног тужилаштва, Патрик Шварцер из Делегације Европске уније у Црној Гори, Џеф Адлер, шеф одјељења за медије и културу у амбасади САД у Црној Гори и Никола Марковић, предсједник Комисије за истраживање напада на новинаре.

Љиљана Кликовац је рекла да је филм оставио снажан утисак на њу. Она је истакла да је слобода изражавања услов постојања сваког демократског друштва, али и да се напади на новинаре дешавају у цијелом свијету, те да у томе Црна Гора није изолован случај. У том смислу, поменула је недавне нападе на новинаре на Малти и у Словачкој. Кликовац је истакла да је од 2004. године спроведена драстична измјена законских рјешења у овој области, те да је посљедњих година смањен број напада на новинаре. Она је признала да се у одређеном броју предмета правосудни органи могли боље и темељитије радити.

Патрик Шварцер је указао на важност организовања јавних дебата о питању слободе медија и слободе изражавања, посебно у свијетлу чињенице да је и Европска комисија у посљедњем Извјештају о напретку Црне Горе нагласила да у овој области није постигнут никакав напредак и дала јасне препоруке које је потребно хитно испунити како би се стање поправило.

Џеф Адлер је истакао да су и Сједињене Америчке Државе питање слободе медија препознале као један од кључних проблема наше државе, поред корупције и недовољне самосталности и независности правосуђа. Он је рекао да су напади, као и политички и економски притисак на медије у слободном друштву недопустиви, те да политички лидери морају сносити одговорност за изговорену ријеч, а медији водити рачуна да објективно извјештавају.

Драган Пејановић је позвао новинаре да  надлежним органима благовремено пријављују пријетње које добијају, истичући да медији и државне институције морају заједно радити на побољшању њиховог положаја и стварању боље атмосфере за рад и извјештавање. Он је навео да је од 2004. године пријављено 85 случајева напада на новинаре, од којих је 57 процесуирано, за 14 је утврђено да нема елемената за гоњење по службеној дужности, а 14 случајева су још увијек активни, односно на њима се и даље ради. Пејановић је устврдио и да се „новинари могу осјећати слободно у Црној Гори“.

Никола Марковић је рекао да је оволики број нерасвијетљених напада на новинаре опасност за слободу и демократију и истакао да нема политичке воље за њихово расвјетљавање. Он је потенцирао да надлежни органи морају сносити одговорност јер је због њиховог нерада и непрофесионализма у неким случајевима напада на новинаре и имовину медија већ наступила или ће убрзо наступити застара кривичних дјела.

Жељко Ивановић, директор НД „Вијести“, је рекао да је тужитељка Кликовац релативизовала значај приказаног филма и показала недостатак емпатије према жртвама, истичући да је „сурова релативизација“ и да се убиства и напади на новинаре дешавају свуда. Он је истакао да су у посљедњих дванаест година новинари „Вијести“ нападнути чак 23 пута, а да помака у истрагама тих случајева нема.

Гојко Раичевић, новинар портала ИН4С, који је био жртва полицијске тортуре на протестима одржаним у октобру 2015. године, рекао је да у његовом случају није било координације Тужилаштва, Управе полиције и Министарства унутрашњих послова. Истакао је да је три пута тражио процјену безбједности и заштиту полиције, али да није добио никакав одговор.

На другом панелу под називом „Безбједност новинара/ки у Црној Гори – тренутно стање и перспектива“ говорили су: Самра Чампара, шефица Медијског програма Мисије ОЕБС-а, Предраг Николић из Синдиката медија, Мила Радуловић из Друштва професионалних новинара Црне Горе, Маријана Бојанић, директорка ТВ „Вијести“ и Биљана Кнежевић, виша полицијска инспекторка у Одсјеку за сузбијање општег криминалитета Управе полиције.

Мила Радуловић је рекла да је добила информацију од врховног државног тужиоца Ивице Станковића да је дао налог тужиоцима да се случајеви напада на новинаре третирају као ургентни предмети. Такође, рекла је да је у Нацрт закона о медијима уврштена одредба да ће држава гарантовати услове за рад и безбједност новинара, што ће, по њеним ријечима, допринијети бољем положају новинара.

Биљана Кнежевић је рекла да је ће у јединицама Управе полиције бити постављене контакт особе са сарадњу са медијима и новинарима, односно да ће бити систематизована радна мјеста искључиво за ову проблематику.

Пројекат „Неиспричане приче – новинари у опасности“ је финансиран од стране Европске уније кроз програм малих грантова „Заштита слободе медија и слободе изражавања на Западном Балкану“ који имплементира Хрватско новинарско удружење као дио регионалног пројекта Регионална платформа за заговарање медијских слобода и безбједности новинара на Западном Балкану, који спроводи у сарадњи са шест регионалних удружења новинара – Независним удужењем новинара Србије (НУНС), Удружењем/удругом БХ новинари (БХН), Хрватским новинарским друштвом (ХНД), Удружењем новинара Македоније (УНМ), Удружењем новинара Косова (АГК) и Синдикатом медија Црне Горе (СМЦГ).

Марија Радиновић

profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner
profesionalni-fotograf-foto-radevic-baner