Поставља се питање да ли ће глас малог броја грађана Пљеваља и представника организација цивилног друштва бити једини гласови који се чују и ове грејне сезоне у граду чији помен имена везујемо искључиво за оно што полако одумире и нестаје.
Да није ПМ честица и извјештаја Свјетске здравствене организације који показују рекорде у броју преминулих и болесних усљед ниског квалитета ваздуха заборавили би да Пљевља постоје, заборавили би на битку коју Пљевља бију сваке године у истим мјесецима – битку за чист ваздух и здравље својих грађана, поред друге борбе која се води на листи најзагађенијих градова у Европи.
Иако свјесни ситуације и стања у којем се Пљевља данас налазе – еколошке, економске, социјалне, већ дужи низ година нема помака, нема побољшања, нема воље, храбрости, спремности да се предузму конкретни кораци за рјешавање деценијски дугих еколошких проблема, који иако нису једини, јесу узрок других друштвених и економских проблема.
Подсјећамо опет на податке недавно објављеног извјештаја Свјетске здравствене организације (WHО) који показује значајне економске трошкове пријевремених смрти од загађења ваздуха. Црна Гора губи еквивалент од 14,5 % свог БДП-а на трошкове због пријевремених смрти узрокованих загађењем ваздуха. Поређења ради, Њемачка губи 4,5%, а Велика Британија 3,7%. Најновија здравствена статистика WHО показује и да је у 2016. години Црна Гора због загађења ваздуха имала смртност од 78,6 на 100.000 становника.
Према истом извјештају Пљевља се опет налазе на листи најзагађенијих градова у Европи упркос свим правним обавезама и стандардима који ограничавају прекомјерну емисију загађујућих честица. Црна Гора је отворила поглавље 27, правни оквир у области квалитета ваздуха потпуно је усаглашен са законодавством ЕУ, међутим оно што је кључно јесте његова имплементација и поштовање успостављених стандарда дефинисаних законима и другим националним прописима.
Неопходно је обезбиједити да сва постројења, сви оператери који загађују животну средину плате за учињену штету и посљедице које животна средина трпи. Ниједан закон не смије штитити привредне субјекте науштрб здравља грађана, и уз изговор о угрожавању пословне и финансијске стабилности предузећа од државног значаја омогућити избјегавање плаћања еколошке таксе законом предвиђеном. Стога, поставља се питање да ли је здравље грађана од државног значаја. Оно што се може закључити јесте да је на листи приоритета свакако мање приоритетно од профита компанија виталних за развој наше економије. Остаје нам да чекамо “наредбу” Европске уније или Енергетске заједнице да нешто морамо испоштовати или урадити, јер политичка воља за заштиту грађана и њиховог здравља годинама изостаје.
Задњи извјештај Агенције за заштиту природе и животне средине о квалитету ваздуха за мјесец новембар показује да је сваки дан у новембру био загађен прекомјерним емисијама ПМ 10 честицама, а само четири дана емисије ПМ 2,5 честица биле су у граници дозвољених. У децембру се наставља исти тренд загађења, без реакције надлежних институција а грађани Пљеваља остају препуштени себи самима.
У ишчекивању гласова, нових, јачих и гласнијих како грађана Пљеваља, тако и свих надлежних институција на локалном и државном нивоу, позивамо на доношење и предузимање хитних мјера за рјешавање највећег еколошког проблема у Црној Гори а који се неће сводити на савјет “не напуштати затворене просторије” који се понавља приликом сваког значајнијег загађења ваздуха. Неријетко, дешава се да упозорења надлежних о висини концентрација загађујућих честица и препоруке чак и изостану – чини се проблем је мањи ако о њему мање говоримо.
Диана Милев Чавор
НВО Green Home
