Тврђава (Хај) Нехај је утврђени град који се налази на неприступачном брду изнад Сутомора, недалеко од мора, на око 2 километра од центра Сутомора, на око 230 м надморске висине. Легенда каже да су га градиле жене, као и да се и данас међу његовим бедимима чује пјесма: „Тешко теби, Нехај граде, када тебе жене граде.“
У историјским изворима се, ипак, први пут помиње 1542. године под називом „Fortezza de Spizi (che e di molta importanta, soto la jurisdiction de Antiuari)“, а 1550. под називом „Nechagia“. Забиљежено је да су га, 1555. године, чувала два војника и један тобџија као и да је, у случају опасности, град могао да прими 900 људи под своје окриље.
Тврђава Нехај носи назив по брду на којем се налази, а насеље које се налази између овог и брда Хај (Голог Брда) се зове Хај-Нехај. Ипак, у посљедњих неколико десетина година, често ћете чути да се за тврђаву користи назив Хај-Нехај. (Још већу забуну за странце ствара чињеница да се и на брду Хај налази тврђава.)
Тврђаву Нехај су освојили Турци 1571. године који су га током наредних 300 година додатно утврђивали, јер је историја ових простора била бурна. Али и поред свих улагања, Црногорци су га ослободили 13. новембра 1877. године. Од тада је овај град напуштен и сада је само споменик културе.
Утврђење је изграђено на брду неприступачном са свих страна, осим западне. Град је са свих страна опасан високим зидовима, са округлим кулама и великим бројем пушкарница, што говори о животу града у вријеме употребе ватреног оружја. Са зидина се пружа феноменалан поглед јер је већина дигнута на самој литици.
Нехај је посједовао све неопходне објекте за живот и одбрану: цистерну за воду (и данас се у њој акумулира кишница), барутану, војне, стамбене и економске објекте, као и цркву. На највишој тачки града налази се црквица посвећена Св. Димитрију, која је старија од самог утврђења.
Црква Св. Димитрија је саграђена као једнобродна грађевина правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом на источној страни. Засведена је благо преломљеним сводом, који се ослања на подужне зидове грађевине и бочне прислоњене луке. Уз западну страну цркве накнадно је дозидан нартекс, који је касније обрушен. Грађевина је малих димензија, зидана је притесаним каменом и била је покривена каменим плочама. Унутрашњост цркве била је живописана, о чему свједоче трагови некадашње фреско-декорације.
Црква је имала два олтара, православни и католички, а све до 1868. године око цркве се налазило гробље обје вјероисповјести, све док, како пише Ивековић, „Мехмед-паша не побаца ископане кости низ пећине“.
Данас се црква налази у рушевинама, а унутар и око ње се на православни Петровдан окупља народ на сабор.
У град се улазило, а и данас се може ући, једино кроз капију на западној страни, која је једина приступачна. И то једино пешке, са једне стране стазом из Сутомора, или са друге стране стазом од каменолома Хај Нехај. Осјећај тежине успона је субјективан, али рекли бисмо да није тешко доћи до тврђаве. Ипак, препоручили бисмо да се не пењете током врелих љетњих дана.
Ако кренете из Сутомора, очекује вас мало већи успон, али је стаза углавном ушушкана у богато шумско растиње. Ако кренете од каменолома, очекујте мањи успон, али и више стрмих и кршевитих делова на стази. У сваком случају, за непуних пола сата стићи ћете до мјеста гдје се спајају стазе и до улаза у тврђаву. А када уђете… тешко је описати како ћете се осјећати!
Када прошетате утврђењем, а можете прошетати готово цијелом површином коју захватају зидине, тек онда ћете имати прави осјећај колика је његова величина. И тек онда ћете разумјети колико је морало бити тешко да се једно такво утврђање подигне на таквом мјесту прије око 600 година!
А ако хоћете да вам застане дах, пођите на плато испред цркве Св. Димитрија и погледајте пут мора. И читаво Сутоморе ће вам бити на длану!
