Jugoslavija je bila najveći proizvođač opijuma

Prva međunarodna konferencija o Vrancu i drugim
crnogorskim autohtonim sortama vinove loze

#Zanimljivosti #Jugoslavija #Opijum

jugoslavija_droga.jpeg

Još prije nekoliko godina je istoričar Vladan Jovanović došao do šokantnog zaključka.

Povardarje, a time i Jugoslavija, ispunjavalo je 43 odsto legalne svjetske potražnje za opijumom između dva svjetska rata. U svom članku Rađanje balkanske Kolumbije opisao je i kako je u čitavu krijumčarsku mrežu bila uključena i država.

Kako prenosi srbijanski Nedeljnik, od 1919. godine pa sve do početka tridesetih, glavni posrednici u izvozu makedonskog opijuma bili su konzulati Kraljevine SHS u Marseilleu, Parizu, Baselu, Londonu, Bostonu i Chicagu.

Kupci su se obraćali u konzulat, oni bi se zatim javili Ministarstvu za trgovinu i industriju, a ono bi onda angažovalo ovlašćene izvoznike. Naravno, saradnja izvoznika i političara bila je bliska pa bi pravo na izvoz dobijao onaj koji bi imao najbolje veze u političkom vrhu.

Dilovanje droge bio je unosan posao, a njime su se bavili čak i vlasnici skopske fabrike Ognjanovići. Toliko su razgranali posao da su američki zvaničnici prijetili Jugoslaviji uvođenjem embarga zbog nelegalne proizvodnje i izvoza heroina, prenosi Expres.hr

Pročitajte još:   Ljubavnici iz Hasanlua, poljubac star 2800 godina

Nije ni čudo da je država htjela veću kontrolu nad proizvodnjom i prodajom opijuma. Već od 1933. godine postoji Jugoslovenski zavod za izvoz opijuma, a Privilegovano izvozno akcionarsko društvo (famozni PRIZAD) takođe je osnovalo svoje Opijumsko odjeljenje.

Sve je to utemeljeno godinu dana ranije, 1. januara 1932. godine stupanjem na snagu novog Zakona o opojnim drogama kada je proizvodnja opijuma dozvoljena samo u 17 srezova Vardarske banovine.

Sirovim opijumom na veliko mogli su trgovati i veletrgovci, i to samo uz odgovarajuća dopuštenja. Prodavati manje količine opijuma smjele su samo apoteke. Za izvoz opijuma bio je nadležan isključivo PRIZAD i niko drugi.

Koliko je važna bila proizvodnja u Povardarju govori i procjene beogradske Stalne komisije za opojne droge koja kaže da je čitava svjetska potražnja bila oko 250 tona godišnje sirovog opijuma, a da je samo u Povardarju proizvedeno do 70 tona.

Pročitajte još:   Željela je po svaku cijenu da postane Barbika, ovo je konačan rezultat

Novcem od prodaje droge neko je finansirao svoje skupe životne navike, država je krpila rupe u proračunu, a VMRO (makedonski pokret za nezavisnost) je po uzoru na neke druge “revolucionarne” grupe finansirao svoju “borbu”.

Izvor: Cafe Del Montenegro

Želite i vi da pišete za Crnu Goru? Javite nam se!

Ostavite komentar