БЕРАНЕ

Захваљујући бурној прошлости, богатој културној баштини и природној љепоти, град и општина Беране би могли у будућности бити значајан туристички центар Црне Горе.

Општина Беране се налази у горњем сливу ријеке Лим, између врхова Бјеласице на западу, Цмиљевице на истоку, Тивранске клисуре на сјеверу и Сутјеске и Превије на југу. Простире се на површини од 544 km² на сјевероистоку Црне Горе.

Општина Беране је једна од сиромашнијих општина у Црној Гори. Индустријска производња је веома мала јер су многа предузећа престала с радом од проглашења независности. У ранијем периоду многа пољопривредна домаћинства су пресељена са села у град због индустријализације, тако да је пољопривреда замрла а село запостављено. Сада када је и индустрија угашена, већина становника тешко живи. У посљедње вријеме отворено је више приватних фирми, али углавном на бази трговине и угоститељства. Производних предузећа је и даље веома мало.

Град Беране је административни центар Општине Беране. Беране је један од највећих градова на сјевероистоку Црне Горе са више од 11.000 становника (према попису из 2011. године). Лежи на ријеци Лим, а од 1949. до 1992. године носио је име Иванград у част народном хероју Ивану Милутиновићу.

У средњем вијеку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од великог економског, религиозног и политичког знајача у српској земљи Рашкој. Мноштво манастира и цркава у близини града свједоче о богатом духовном животу тадашњих Срба.

У Беранама се налази задужбина Немањића Ђурђеви Ступови чијих је 800 година постојања обиљежено 2013. године. Србија је у средњем вијеку била једна од најразвијенијих земаља у Европи, а Жупа будимљанска једна од најразвијенијих области срењовјековне Србије.

Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља, жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака.

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Због тога се за њега у народу каже да је „Манастир мученик“.

Подручје Општине Беране је до 1455. године било у саставу Србије, а након турске окупације и рушења градова Будимље и Бихора њихов континуитет наставља насеље Беране. Назив Беране добило је по топонимима средњовјековних назива Берансело, Беранкрш и Беранске стране, који се помињу у средњовјековним писаним изворима, као што је Шудиковски поменик. У поменику се помиње и насеље Берана, што говори да је Беране, насеље још из периода средњовјековне Србије.

Назив Беране води поријекло од старословенске ријечи за овна (беран, баран), с обзиром да се ради о сточарском крају.

Беране је као градско насеље основано у другој половини XIX вијека, тачније 1862. године а за оснивача града се везује име турског војсковође Мехмет-Бега Јајчанина који је био паришки ђак. Као оснивач поставио је темеље града са широким улицама неуобичајене структуре за балканске крајеве. Он је наредио војсци да се на лијевој обали Лима, на мјесту гдје се данас налази болница, подигне камена касарна за потребе војне управе. Насеље је почело брзо да се шири, а на десној обали Лима настало је друго насеље у подножју брда Јасиковац, гдје су становали турски официри и чиновници са бројним женама у харемима. По тим харемима је дио вароши назван Хареме и тај назив је остао до данас.

Од Првог српског устанка до коначног ослобођења, борбе против Турака су биле константне. Чувене битке су се водиле између 1825. и 1862. године од којих је најпознатија Битка на Рудешу вођена 7. априла 1862. у којој су црногорски побуњеници побиједили.

У бојевима на Рудешу, Полици и Бијелом потоку извојевана је једна од најславнијих побједа Васојевића над турском војском у црногорско-турском рату 1862. године.

Из строја „Лимског корпуса“ Хусеин Авни паше избачен је велики број низама, војника и башибозука, заплијењено много пушака и другог оружја, знатне количине муниције и провијанта.

Извјештавајући о томе војвода Миљан каже да су Турци ударили на Полимље са два краја, да су њих предводиле двије паше, да су на Превији и Полимљу борбе вођене два дана, „а трећи дан Турке је снашла велика погибија те су по ноћи утекли из Полимља“.

Српска и црногорска војска заједно у Првом балканском рату, Фото: Политикин забавник

Коначно, 16. октобра 1912. године, у Првом балканском рату, Беране је ослобођено од турске власти када је црногорска војска ушла у град.

Годину дана након ослобођења, 8. новембра 1913. године, у Беранама је отворена Гимназија. Она представља једно од најсвјетлијих поглавља историје и традиције овог краја.

На самом почетку Гимназија је представљала једину установу у цијелом Горњем Полимљу у којој се стицало средње образовање, па је окупљала најбоље ученике из Колашина, Мојковца, Бијелог Поља, Рожаја, Плава, Андријевице и Берана. Из њихових редова су поникли познати књижевни ствараоци: Михаило Лалић, Радослав Ротковић, Миодраг Булатовић, Душан Костић, Радомир Вешовић, Радослав Пајковић и други, као и значајне личности у ликовном стваралаштву.

Током Првог и Другог свјетског рата, рад је дијелио судбину са државама у којим се налазио и тешко оштећен је у оба Свјетска рата.

Током Другог свјетског рата, одмах након устанка, 21. јула 1941. године, у Беранама је основан први срески народноослободилачки одбор. А након рата, 1949. године, Беране постаје Иваград – град добија име по народном хероју Ивану Милутиновићу, чије име носи до 1992. године.

Под именом Иванград, град је доживљавао просперитет и раст становништва постајући један од југословенских индустријских центара. Иако грађански рат није захватио тадашњу СР Југославију, имао је утицај и на сам град чија је индустрија пропала и чија је број становника почео драстично да опада.

Данас, Беране заједно са Општином и остатком сјевера државе, једно је од сиромашнијих мјеста у Црној Гори у којем већина становника живи у тешким условима. Упркос томе, град је остао и даље важан образовни, медицински, вјерски и спортски центар из којег потичу бројни значајни појединци.

Можда најпознатији црногорски травар у свијету, Јован Шаљић је помогао Кити Свон када је званична медицина дигла руке од њеног тешког случаја. Чувена глумица је у изненадном пожару на снимању филма 1970. године прошла са 75 одсто опекотина. После само мјесец дана проведених у кући травара Шаљића, Кити Свон је трчала, свирала гитару, возила бицикл. Од тада је свијет чуо за његове мелеме, док је Кити на разне начине исказивала велику захвалност свом спасиоцу и љубав према читавом југословенском народу.

Модерно Беране може да понуди туристима широк избор спортских активности због богате природе која га окружује. Захваљујући богатству природних ресурса, културно-историјском наслеђу и традиционалном гостопримству, Беране је изазовна дестинација првенствено за туристе који воле природу и авантуру.

Они који воле снијег, скијање и сноубординг, зими могу да посјете чувени ски центар Локве, удаљен 15 км од града. Љети, љубитељи еколошког туризма могу да посјете најпознатији национални парк Црне Горе – Биоградску гору.

Национални парк Биоградска гора налази се у централном дијелу планинског масива Бјеласице, између ријека Таре и Лима. Највећи део Парка чини резерват прашуме (заузима површину од 1600 хектара и један је од последња три у Европи), у сливу Биоградске ријеке и Језерштице и представља једно од најстаријих заштићених подручја на свијету (још од давне 1878. године), познат као „Књажев забран“ или „Браник“. Старост појединих стабала прашуме, процјењена је на преко 500 година, од којих су нека и преко 60 м висине.

У Парку постоји 26 одвојених заједница биљака, са око 2.000 биљних врста и око 90 врста дрвећа. Разноврстан је и животињски свијет са 200 врста птица, 80 врста лептира, 350 врста инсеката и типичним сисарима (вук, медвјед, лисица, срна, вјеверица, пух).

Захваљујући бурној историји, Беране има и многа важна историјска мјеста која привлаче оне који воле историју и архитектуру. Полимски музеј је једно од њих. У њему се налази преко 9500 експоната, међу којима има археолошких, нумизматичких, хералдичких, научних и уметничких колекција. Можда је најинтересантнија поставка предмета, одјеће и оружја из Будимља, фресака и икона из уништених манастира и цркава, и заставе побуњеника.

У згради Музеја постоји и Галерија „Шудикова“ која располаже са око 3.000 експоната.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ
ОПШТИНА БEРАНЕ +382(0) 51/231-973
ХИТНА ПОМОЋ 124
ПОЛИЦИЈА 122
ВАТРОГАСЦИ 123
ДОМ ЗДРАВЉА +382(0) 51/233-324
ЕЛЕКТРО-ПРИВРЕДА ЦГ +382(0) 51/233-318
КОМУНАЛНО +382(0) 51/237-098
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА +382(0) 51/234-781
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА +382(0) 51/236-664

 

У Беранама

Advertisements
;)