РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић
“Музика има моћ да обликује карактер“ (Аристотел)
Неко је једном констатовао да музика заобилази свјесни дио ума и директно комуницира са подсвјешћу, снажно утичући на човјека. То је темељ њене моћи.
Доказано је много пута да све што смо икад доживјели или научили, све што је ушло у наш ум путем пет чула – свјесно или несвјесно – никада више отуда неће изаћи, остаје заувијек забиљежено. Једино што можемо јесте да настојимо да бирамо којим садржајима ћемо излагати своју подсвијест.
У складу са тим, за данашњу саговорницу сам врло свјесно одабрала црногорску оперску пјевачицу која наступа на угледним позорницима широм свијета, а успјеси не изостају. Она је, између осталог, прије неколико година бриљирала на Евровизији класичне музике у Бечу, гдје је учествовало 40 оперских пјевача, а публика јој је додијелила прво мјесто. Већ годинама има привилегију да наступа са људима који су јој у дјетињству били узори, и који заправо важе за најбоље на свијету. Она је Ивана Чановић.
Ивана и ја смо разговарале о њеним музичким почецима, о ситуацији међу оперским пјевачима у Црној Гори и даљим плановима…
“Музика је посредник између духовног и осјећајног живота“ (Бетовен). Бити оперска пјевачица у Црној Гори толико је необично занимање да се граничи са егзотиком.
Оперу разумије, воли и слуша веома скучен круг људи. Како сте се одлучили да опера буде Ваша професија односно да она постане спона, горе цитиране мисли “духовног и осјећајног“?
Слажем се да је веома егзотично и необично бавити се опером у Црној Гори, али ускоро ћемо и то да промијенимо. Опера је једна од најљепших умјетничких форми и Црногорци заслужују прилику да осјете како је лијепо вратити се у далеку прошлост, сањати, заборавити на проблеме, имати посебна осјећања захваљујући дивној музици и причи која никог не оставља равнодушним.
Много пута се десило да моји пријатељи или познаници не познају оперу или нијесу имали прилику да је слушају, па нијесу ни имали интересовање. Међутим, након одласка у театар, промијене став, па им се допадне и заинтересује их, јер су је упознали. Нијесам јасно била одлучила да се бавим овом професијом, једноставно ми је звијезда водиља годинама показивала пут до остварења снова за које нијесам ни знала да имам у души.
За оперу је познати композитор и пијаниста Ентони Дејвис рекао да је она ништа друго до начин да се испричају најљепше приче о животу. Како бисте је Ви дефинисали?
Опера је веома интензиван и дубок начин да се пренесу емоције публици, осим прича о животу прича се о смрти, о легендама, митовима, историји… о свему реалном и надреалном. Композитору није само циљ да чујете шта оперски пјевачи желе да испричају, он жели да осјетите емоцију, слушајући музику којом је осликао сваки тренутак.
Опера је магична, подсјећа нас на праве вриједности човјечанства: на љубав, здравље, породицу, пријатељство, природу. Иако познајем одлично либрето, више пута сам се исплакала на крају исте опере, јер је толико емотивна.
Ваш први наступ био је у Берлину 2006. године у опери “Крунидба Попеје“ Монтеверди-ја у улози Валета. Као веома млада умјетница сусрели сте се са великим професионалцима. Како данас гледате на тај наступ?
Наступ у Берлину је био један од пресудних момената у мојој каријери, јер сам тада донијела одлуку да наставим са школовањем гласа. Уживала сам у припремама, у пјевању, а публика ми је дала снагу и подршку.
Професионалци из Њемачке су ми тада савјетовали да упишем конзерваториј у Италији како бих научила технику која одговара мом гласу и репертоару. Из сваког искуства се научи нешто ново и битно, а тада сам научила шта значи радити у оперској продукцији и сарађивати са професионалцима.
Једна сте од ријетких оперских пјевача с наших простора, која је имала прилику да наступа са славним италијанским тенором Андреом Бочелијем. Како је дошло до сарадње?
Вероница, супруга маестра Бочелија, ме је позвала јер је маестро чуо мој глас и изразио жељу да ме упозна и да радимо заједно. То је био један од најсрећнијих дана мог живота. Била сам у њиховој вили пар дана, гдје смо се упознали, пјевали и правили програм за концерт у Риму.
Цијели свијет је заљубљен у његов глас и диван је пријатељ. Након концерта у Риму, гдје смо изводили арије и дуете из италијанског репертоара, ове године смо заједно пјевали на отварању једног од најбољих оперских фестивала свијета (Фестивал Пуццини у Торре дел Лаго). У октобру смо имали хуманитарни концерт у театру “ Верди“ у Пизи за Фондацију “Арпа“. Имамо у плану да наставимо са сарадњом.
Каква је ситуација међу оперским пјевачима у Црној Гори, с којим проблемима се млади пјевачи најчешће суочавају?
Дјеца која желе да уче соло пјевање, могу школовати глас у средњим музичким школама, а ако желе да наставе, нажалост немамо тај одсјек на Музичкој академији, иако бих жељела да се ускоро уведе и овај одсјек у Црној Гори. За сада морају да студирају оперско пјевање у иностранству.
Наша држава има веома добар географски положај и здраво се хранимо, тако да се рађају талентована дјеца која природно имају лијепе и моћне гласове. Надам се да ћемо успјети да реализујемо пројекте на којима радим, да би црногорски пјевачи имали прилику да раде у својој држави.
Претпостављам да за одређене улоге тијело мора бити довољно спремно, а глас прилагодљив улогама. Колико Вас године ограничавају приликом одабира захтјевнијих оперских улога?
Ову професију бих упоредила са професијом спортиста. Морамо да водимо рачуна о исхрани, да уносимо довољно течности, спавамо минимум осам сати дневно, да правилно дишемо, вјежбамо и водимо рачуна о свом гласу.
Што се одабира улога тиче, поред мојих жеља, гласовних и физичких могућности, имам стручни тим професионалаца који донеси одлуке о мом репертоару, то су професорице које су задужене за тренинг гласа: Доната Д’Аннунзио Ломбарди и Хеиди Бруннер, као и моја агенција “Стагедоор“, агенти Ангело Габриелли и Стафано Сцардови.
Мој глас је лирски, бирамо улоге у складу са тим и мојим годинама. Дешавало се да ми нуде драматске улоге, које ћу вјероватно прихватити за десетак година, али за сада их одбијам, бас због мојих година и искуства.
Сами сте веома модерни и у складу са временом – сматрате ли да и оперу треба “модернизовати“. Да ли може опера данас некако више да се приближи млађој публици?
Покушавам да живим у складу са временом и културом. Користим “социал медиа“ и желим да моја публика на тај начин буде обавијештена о свему што радим. Млађој публици савјетујем да упознају оперу и квалитетну музику, а родитељима препоручујем да дјеци приуште да слушају умјетничку музику, а не ову данашњу катастрофу која није ни музика, ни култура.
У иностранству театри много улазу у пројекте који укључују присуство дјеце, како да буду дио публике, тако и да буду на сцени. Опере су писане и за дјечији хор и дјечије солистичке улоге. Моја кумица Калина је почела да слуша оперске арије од када је имала мање од годину дана. Случајно је чула да мој телефон има музику из арије Ледене Краљице из Моцартове “Магичне Флауте“ и одушевила се. Сада има три године и сатима може да слуша оперске арије.
Она је примјер да дјеци може да се пружи да слушају квалитетну музику, а не оно што се тренутно пласира. Инсистирам да дјеца слушају умјетничку музику и да пјевају дјечију, а не ону за одрасле, чији текстови нијесу прикладни за дјецу, а ни музика за младе гласове.
О којим ролама маштате и који оперски композитори пишу музику најближу Вашем сензибилитету?
Највећи дио мог репертоара су улоге из Моцартових и Пуцинијевих опера. Изводила сам улоге из скоро свих периода, од барока до модерног периода. Највише пјевам на италијанском језику, посебно волим италијанске композиторе. Некако мом гласу тај репертоар посебно одговара.
Сада радим на улози Виолете из Вердијеве “Травиате“, која је једна од најтежих и технички најзахтјевнијих. Та улога ми је велики изазов и надам се да ћу успјети да је изведем онако као што бих жељела, а да ће моја публика успјети да осјети сва моја осјећања и мисли, пошто је улога Виолете веома комплексна.
Када и где Вас публика може чути уживо у наредном периоду?
Тренутно сам на Сардењи, пјевам двије улоге у Вердијевој опери “Риголетто“. Премијера ће бити у Театру Цаглиари 14. децембра, а реплике сваког дана до 24. децембра. Након ове оперске продукције, велика ми је част и много сам срећна што ћу коначно да пјевам у Црној Гори.
Концерт ће бити први новогодишњи у историји Црногорског Народног Позоришта, крајем децембра, а наши гости су веома успјешни и познати музичари са свјетских позорница. За овај пројекат сам захвална умјетничком директору театра Жељку Сошићу који је позвао мене, наше госте и који успјешно ради на реализацији истог, како би црногорска публика могла да ужива у квалитетној музици.
Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://crna.gora.me/author/mila/
