РАЗГОВАРАЛА: Миланка Ћоровић
“Ништа велико на свијету није постигнуто без страсти“ Хегел
Кроз интервјуе портала Црна Гора прошло је мого различитих профила личности: од књижевника, музичара преко спортиста до хуманитараца, дакле људи различитих карактера и занимања. Међутим, оно што је свима заједничко и што ме мами да их одаберем за саговорнике је горе наведени цитат. Дакле, вулканска страст и професионалност коју показују према занимању којим се баве.
Страствене личности можете лако препознати: зраче невјероватном енегијом, никада се не предају и уживају у сваком удаху. Засигурно има још много људи који су компетентни попут нас, међутим наш потпис и јединственост, а самим тим и незамјењивост доноси управо страст коју имамо према послу који радимо.
Да не бих разбила тај “страствени ланац“ за овонедјељног саговорника одабрала сам, засигурно свима познатог Сандра Брисковићa, талентнованог фризерa који је освојио бројна признања и награде.
У интервју који слиједи Сандро говори које су ствари важне за успијех једног фирзерског салона, шта један фризер треба да посједује, о постигнућу којим се највише поноси…
Како се створила жеља за фризерским послом, када сте открили таленат и почели озбиљније да се њиме бавите?
Био сам врло креативан у својим младим годинама и само сам слиједио свој инстинкт. Одлучио сам се за каријеру у свијету фризерства. Озбиљне фризерске кораке направио сам са 18 година. Знао сам да је то моја страст. Једноставно се јавила потреба за личним изражавањем путем обликовања косе, интезивна ангажовања кроз фризерску креативну линију. Имао сам јасно постављен циљ, а само упорношћу и мукотрпним радом тај сам циљ и остварио. Временом сам схватио да фризер мора знати много више од шишања, фенирања или бојења косе, он мора познавати комуникацијске вјештине те организацију пословања.
Стил је нешто што свако од нас већ има. Све што треба да учинимо је да га пронађемо (Дајан фон Фустенберг). Шта Ваше досадашње искуство говори, колико су клијенти спремни да прихвате савјете, а Ви њихове (не)реалне жеље у откривању њиховог стила. Да ли се нађете на пола пута?
Да, слажем се. Свако има свој стил, само је важно да нађе начин да га квалитетно усклади са својим изгледом. Инспирацију добијам на лицу мјеста. Прије него што почнем да радим са клијентом, у својој глави стварам слику која фризура иде најбоље, која ће идеално пристајати облику лица. Предложим шта би било идеално, клијенти кажу како су замислили своју фризуру и тако се лако договоримо. Трендови ће увијек бити мање важни од способности фризера да прилагођава и индивидуализује стилове за своје клијенте тако да слуша њихове жеље, а притом креира фризуру у складу с обликом њихове главе, личним стилом и потребама.
Шта Вас инспирише док некоме радите фризуру?
Инспирацију проналазим у моди, умјетности, фотографији, свијету гастрономије и, наравно, у друштву људи. Но да бих заиста био креативан, прво сам морао свладати фризерске технике. Једном кад разумијеш што, зашто и како нешто радиш, онда је на теби да се само опустиш, заборавиш на страхове и вјерујеш својим инстинктима те помичеш своје границе. И онда за резутат имаш задовољног клијента, а самим тим и задовољног фризерa. Волим изазове, не ограничавам се. Могу да истакнем да је дуга, здрава и његована коса увијек у тренду. Оно што је најважније је да се, док радим, забављам.
Његујете врло специфичан изглед. Колико је битно остати свој, односно дати неки сопствени печат у послу којим се бавите?
Важно је бити аутентичан, препознатљив по нечему, имати тај лични печат. Свако посједује икс фактор само је важно радити на њему, његовати га. Ни у једном тренутку нијесам осјетио неку изразиту жељу да будем другачији од других. Живот ме спонтано усмјерио на ту страну.
Након дугогодишњег рада у Подгорици, враћате се у родни Улцињ гдје отварате салон. Занимљиво је да многи Ваши клијенти, велику километражу не виде као препреку да би дошли на фризуру. Такав чин је потврда квалитног рада на који сте клијенте навикли, зар не?
Након 11 година рада у Подгорици, одлучио сам се да отворим салон у родном граду. Врло сам захвалан свима који су ме учили у том периоду, дугогодишњем шефу Зорану Вукчевићу човјеку који ми је пуно помогао, такође и великом мајстору професору Ненаду Неши Милошевићу.
Повратак у Улцињ, хм… Није то била једноставна одлука. Заиста сам срећан, што би се рекло пуно ми је срце кад видим да моји клијенти из Подгорице пређу толику километражу да би дошли код мене на фризуру. То говори да је мој дугогодишњи труд и улагање у знање био плодан. Захвлан сам им на указаном повјерењу. Мој је успјех дошао захваљујући тешком раду, уложеној енергији, сталној бризи за детаље и константној жељи да сам увијек најбоља верзија себе колико то у датом тренутку могу бити.
Ваша је каријера пуна признања, али пречесто заборављамо колико рада стоји иза тих достигнућа.Колико је тешко било доћи до њих?
Свако ново искуство гледам као могућност за раст и учење. Награде су свакако важне, али оне су и добар алат за промоцију посла и повећање препознатљивости међу клијентима и колегама фризерима. Свакако, увијек је изузетна част кад добијете признање за свој рад.
Колико сте везани за простор у којем радите и колико цјелокупна естетика салона утиче како на сами рад тако и на клијенте?
Изузетно сам везан за салон јер ту проводим много времена. Настојао сам да га уредим онако како сам одувијек замишљао да он изгледа. Уложио сам цијелог себе, а по реакцијама клијената, видно је да се и њима свиђа.
Који су Ваши пословни планови за будућност?
Талент јест битан, али битан је и рад. То је потребно за врхунске резултате на такмичењима. Сваки посао мора да се воли да би се квалитетно радио. Дакле, мора доста да се ради, да се прате модни трендови, нови препарати на тржишту као и нове технике у послу. Увијек настојим да превазиђем тренутног себе. Тежим да се усавршавам и од тога се никада не умарам. То су моји планови и уопште животна мисија.
Остале чланке/колумне Миланке Ћоровић можете видјети овдје http://crna.gora.me/author/mila/
