Школске униформе дио су традиције у школама широм свијета. Ова пракса отпочела је још средином 16. вијека у Енглеској, тачније Лондону, а касније је прихваћена и у другим државама попут Аустралије, Новог Зеланда, Кине, Малте, Колумбије, Мексика и Јапанa.
Школске униформе су у зависности од дијела свијета и периода биле различите, а током историје, многе друге земље су уводиле униформе, које су касније одбачене. Јавно мњење је подијељено када је ријеч о увођењу школских униформи, а ово је неријетко била тема и у региону.
За вас истражујемо због чега су неки људи за увођење униформи, а због чега против, односно које су потенцијалне предности и мане овакве праксе. У томе ће нам помоћи и досадашња искуства неких земаља – у тим земљама обавезне су униформе у школама и његује се традиција поштовања правила облачења у образовним институцијама.
Како се разликују униформе широм свијета?
Као што смо напоменули, многе државе широм свијета његују традицију униформи у образовним установама. Униформе се разликују значајно, па је тако у Аустралији и Британији, традиционална школска униформа за дјечаке – поло мајица са дугмићима и шортс у плавој боји у љетњем периоду, док се у зимском периоду он мијења панталонама.
За дјевојчице униформа подразумијева карирану сукњу или хаљину, која се носи преко бијеле мајице, у љетњем периоду. У зимском периоду дјевојчице носе блејзер и кравату преко кошуље и сукње. Овакве униформе су и у Британији, као и Аустралији обавезне у готово свим јавним школама, и већини приватних школа.
Међутим, за разлику од неких држава, у Британији не постоји законска регулатива која и прописује обавезу ношења униформи у школи. Због критика јавности, овдје данас неке приватне школе нуде могућност облачења ученика по сопственом избору, у складу са одобрењем родитеља и школе.
У Африци, тачније Гани, државне школе и приватне школе његују традицију ношења униформи, с тим што приватне школе могу одлучивати о томе како ће она изгледати. У државним школама, униформа се за дјевојчице састоји од жутих мајици, преко којих се носи браон хаљина или сукња. Дјечаци носе жуте мајице за крагном и браон панталоне.
Предности увођења школских униформи – зашто да?
Због чега је дио јавности на страни увођења школских униформи?
Чињеница је да школске униформе имају бројне предности, а нарочито за родитељски буџет. Брига о облачењу дјеце за школу, своди се на одржавање униформе чистом. Униформа такође и омогућава то да се дијете сасвим сигурно не изопшти из заједнице због начина облачења, или немогућности да се обуче на одређени начин.
Економска неједнакост врло је заступљена, а најчешће се може примјетити већ на први поглед – по начину облачења, због чега се неријетко дешава вршњачко насиље. Униформе су једноставно рјешење да се то избјегне, будући да се сви ученици облаче исто, те се мишљење о особи дефинише на основу других параметара.
Ово је такође чест аргумент у прилог увођења униформи – враћање фокуса на циљ образовних институција. Ученици у школи треба да се истичу својим врлинама и знањем, те да се цијени њихов труд и залагање, насупрот томе како се облаче. Када сви ученици носе униформе, једино што остаје за процјену јесу управо њихове особине, личност и успјеси.
Још неке предности униформи које нису тако очигледне
Као када заједнички дрес репрезентације уједини једну нацију под истим бојама, тако и заједничка униформа у школи креира већу припадност заједници и гради тимски дух. Занимљиво је то да у прилог овом аргументу свједоче и бројна истраживања из области бизниса, која биљеже већи ниво радне етике међу запосленима који су униформно обучени.
Будући да смањују индивидуалне разлике, униформе мотивишу ученике да заједно сарађују, умјесто да се такмиче. Нека истраживања показују да ученици у униформама имају бољу радну етику, те да су мање деконцентрисани. Још једна идеја је да униформе подстичу и уче професионализму од малих ногу.
Потенцијалне мане увођења школских униформи – зашто не?
Овако побројани аругменти, заиста звуче убедљиво, међутим, постоје критике са друге стране.
Наиме, један од основних аргумената противника увођења униформи јесте – спрјечавање слободног изражавања дјеце, односно једна врста милитаризовања. Занимљиво је то да су највеће дебате на ову тему покренуте управо у Њемачкој, гдје се за униформе везују углавном негативне конотације.
Разлози томе су, између осталог, и историјски, будући да је за вријеме Другог свјетског рата у нацистичкој Немачкој униформа у школама била обавезна. Због тога су најгласнији противници униформи управо одавде, који сматрају да је ово пракса која нас подсјећа на то због чега је било која врста једноумља и униформности погрешна.
Ипак, оваква врста резоновања није потпуно логички утемељена, будући да су се ратови и злочини дешавали и у државама гдје униформа није била обавезна, те ове двије ствари нису нужно повезане. Униформе, напротив, као што бројна истражњивања сугеришу – утичу на смањење вршњачког насиља.
Што се тиче аргумената о слободном изражавању и наметању одређених норми, јасно је да дјеца увијек имају времена ван школе и викенде, када могу да се облаче у складу са својим преференцијама, или – могућностима, будући да се економски моменат често превиди у оваквим врстама аргументације.
Наиме, дјеца из нижих класа, често немају могућности да кроз облачење изразе себе или свој стил, већ носе гардеробу која је наслијеђена или најприступачнија. Можемо закључити да ће одлука о ставу да ли ћете бити за школске униформе или не, зависити умногоме од вашег материјалног статуса, али и филозофије – односно да ли превагу дајете индивидуалним слободама.
